Nomenklatura krvavih ruku saterana je u ćošak. Sve pokušava da razvodni i obesmisli studentsko-građansku pobunu, ali joj za sada ništa ne polazi za rukom. Ne pomažu više uhodani mehanizmi – početno ignorisanje, potom srpdanje sa pobunjenim studentima, klevetanje profesora i univerzitetskih uprava koje su stale iza njih, klevetanje prosvetnih radnika jer ’zloupotrebljavaju đake’ i ruše sistem školskog obrazovanja, klevetanje građana koji podržavaju studentsku i prosvetnu pobunu jer ’politikantski zloupotrebljavaju decu’, klevetanje umetnika, advokata, sportista koji su stali i staju uz pobunjeni svet Srbije. Klevetanje medija koji profesionalno izveštavaju o zimskom ’srpskom proleću’. Nekima obijaju prostorije (Nezavisnom društvu novinara Vojvodine) jer klevete i hajke na časne profesionalce – od kojih Nomenklatura podmuklo stvara arhineprijatelje Srbije – ne pomažu. Noćni posetioci novinarskih prostorija pokušavaju da nađu bilo kakav kompromitujići dokument koji bi Nomenklaturi poslužio da pojača pogromaške hajke, i da (dodatno) ozvuči i tajnim kamera premreži prostorije kako bi nepoćudne novinare stavila pod 7/24 dnevnu kontrolu. Klasični lopovi znaju da se u novinarskim prostorijama ne mogu ovajditi, te ih noću i ne posećuju. Druga fela noćnih posetilaca po zadacima zalazi u novinarske (i ne samo novinarske) prostorije.

Nomenklatura insinuira – kao u Miloševićevo za nju zlatno doba, kad je učila nitkovski zanat – da su protiv bajagi neviđenih uspeha Srbije ustale domaće snage haosa i bezumlja podsticane od spoljnih neprijatelja Srbije koji ovdašnjim snagama haosa i bezumlja plaćaju prljavim milijardama evra i dolara (3 milijarde, On tvrdi!). U uzavreloj Srbiji radosnih – i mnogih od suza radosnica uplakanih lica – Nomenklatura vidi subverziju hrvatskih tanih tajnih službi i drugih zapadnih arhineprijatelja (Hrvati – šešeljovski je standard – moraju biti na prvom mestu mrzitelja Srba i Srbije). Sve se to diglo – je l’da domaća žuta ološ i spoljne ale i vrane – po dobro osmišljenom i još bolje finansiranom planu Obojene revolucije, da zaustavi Srbiju koju On mesijanski vodi u berićetni Misir, u zemlju meda i mleka. Ali tu je On, srpskim zlotvorima neće dozvoliti da nas zaustave jer Srbija ’nije šaka zobi da je neko pozoblje’, jer Srbija ne sme da stane (ko kaže u banditizmu i pljački?). Sve zlotvore On je prozreo, razobličio i Obojenu revoluciju definitivno pobedio poput Svetog Đorđa koji ubija aždaju. I veličanstvenu pobedu nad aždajom slavodobitno je obznanio Urbi et Orbi sa patriotskog mega mitinga u Sremskoj Mitrovici, na koji su mu službe autobusima skupile petnasetak-dvadesetak hiljada plaćenih što đuturuma, što beznadežnih tranzicionih gubitnika da ga podrže. Veselnik je obećao da će koliko sutra objaviti svetski bestseler o tome kako je pobedio do sada najprljaviju Obojenu srevolicuju, koja se eto sručila baš na Srbiju. To dragoceno globalno važno iskustvo – tvrdi On – izučavaće se nešto poput Lukašenkovog kad je pobeđivao svoje obojene demone, s tim što je beloruski usrećitelj naroda vražiju ’obojenu revoluciju’ pobedio uz pomoć pretnji Putinovih tenkova. Ovaj naš usrećitelj valjda neće koristiti tenkove.

A šta je sa pobunjenom Srbijom radosnih lica?

Eno je po fakultetima, učionica, na ulicama, trgovima, na drumovima Srbije. Hoda, ne staje. Talasa sa obiljem vrckavih ideja i doskočica koje izluđuju sterilnu dobro podsaljenu Nomenklaturu u kojoj se ne mogu uočiti obrazi. O stidu da i ne govorimo. Pobunjena mladost, koju radosno prate doskora činilo se obamrle starije generacije, ignoriše Nenadležnog bilo šta da kaže, dovodeći ga do panike. Mladost ne pokazuje umor, ne osipa se nego se uvećava dopirući do mnogih mesta Srbije, takoreći do sada bogu iza leđa, gde se nikad niko protiv vlasti nije bunio šta god mu radila.

Pored nitkovsko standardnih, Nenadležni se okrenuo i drugim metodama ne bi li zgasnuo radost Srbije i vratio je u mrak i depresiju, njemu omiljeni ambijent u kojem među servilnima izigrava cara. Naprasno je počeo hapsiti ’one koji su se bilo čime ogrešili o red i zakone Srbije, koji – zna se jel’da – važe jednako za sve’. Policija pompezno privodi škartirane pripadnike Nomenklature koji su se nečim zamerili onom kome se u nomenklaturi nije zamerati, koji su zbog neopreza spali na sporedne grane hobotnce pa sad Nomenklaturi služe kao pokazna vežba principijelnosti i neselektivnosti u namirivanju pravde. Nomenklatura računa da će time zblanuti i fascinirati pobunjenu Srbiju – koja traži samo poštovanje reda, zakona i pravdu za sve – da će okuražiti svoje pokolebane podanike i adepte. Iz nižih ešalona Nomenklature hapse se škartirani pripadnici, dok su krupne zverke – koje su se enormno obogatile u kratkom vremenu, nedodirljive za tužilačke organe. U vrhovima hobotnice vlada omerta, pa ’ugledni’ mega je l’da biznismeni– takoreći do dolaska Nomemklature na vlast velikom većinom gologuzani sa lažnim diplomama i smutnim biografijama – jedni drugima čuvaju leđa.

Može se reći da je nakon više od tri meseca kako je Srbija proključala, sad vreme testiranja izdržljivosti. S jedne strane pobunjena Srbija koja mesecima zrači energijom želje za normalnim životom, za poštovanjem reda, zakona i moralnih normi, s druge strane Nomenklatura ogrezla u korupciji, pljački i preziru svega što je normalno i uljudno kako bi sačuvala parazitsku poziciju dok većina građana živi u nepravdi, bezakonju i beznađu.

Hoće li pobunjena nevina mladost na čelu pobunjenih građana pobediti kriminalne besprizornike, koji ne prezaju ni od čega da sačuvaju moć i privilegije? Ko će se pokazati izdržljiviji?

(Autonomija/foto: Magločistač)