Izborna kampanja do kraja razobličuje stanje u Srbiji. Poslednjih godina ionako zatrovan, javni život u izbornoj kampanji dodatno se brutalizuje. Više nego što su predviđali i najveći pesimisti. Nivo brutalizacije nameće naravno SNS. U odbrani nekontrolisane Vučićeve moći, ne preza se ni od čega. Oni koji misle da će se ex-radikali zadržati samo na propagandnim lažima o velikim reformskim postignućima – i još većim blagodetima koje koliko sutra obećavaju građanima – tek će bi iznenađeni naprednjačkom beskrupuloznošću.

Laži i nasilje, „genetsko nasleđe“ iz stranke u kojoj su mentalno „formatirani“, uvežbavali su zadnjih godina kroz „upodobljavanje“ vlasti gde god vlast nisu osvojili na izborima. Sve prevremene izbore na lokalu i brojna „prekomponovanja“ lokalnih vlasti promenama odborničkih većina, pratile su mobilne ekipe za zastrašivanje i fizičko nasilje. Nije se prezalo ni od kidnapovanja i prebijanja konkurentskih političkih aktivista. Cilj se nije krio: širenje straha kod građana i paraliza bilo kakvog otpora. Tamo gde je i pored nasilja bilo građanskog otpora, servilni mediji incidente su gurali pod tepih. Gde to nije bilo moguće, interpretirali su ih shodno verzijama nasilnika. Inspiratori nasilja proglašavani su žrtvama, a žrtve nasilnicima. Anestezirana javnost, trovana lažima, to je uglavnom tako i prihvatala. Ako bi se prave žrtve i čule, u moru laži slabo im se verovalo. Iz tehnologije Miloševićeve vladavine javnost je malo šta naučila. A vlast je naučila puno. Naprednjačke laži i nasilje normalizovani su kao i svojevremeno Miloševićevo ludilo. U takvoj stvarnosti danas živimo, u takvom ambijentu je počela i predizborna kampanja. Sva je prilika da je protraćeno i ono – do dolaska naprednjaka na vlast činilo se koliko-toliko sačuvano dostignuće petooktobarskih promena – da se barem izbori i smena vlasti sprovode u podnošljivoj atmosferi.

Da li je nakon svega iko ozbiljan iznenađen time što su u po bela dana, u sred Beograda, u predizbornoj aktivnosti napadnuti funkcioneri najveće opozicione stranke, DS? A kampanja je tek počela. Šta li sledi s približavanjem izbornog dana? Šta li se događa i šta će se do izbora tek događati po unutrašnjosti, gde je strah građana od nasilja opravdano veći, gde je mogućnost otpora lažima i nasilju manja? Napadači na funkcionere DS kod pijace Đeram navodno su brzo uhapšeni, ali se sa najvišeg mesta incident po oprobanom metodu odmah relativizuje. Uz cinično „institucije će reći svoje“ – Vučić insinuira da je DS prikazala selektivni snimak incidenta, na kojem se ne vidi navodna provokacija Dragana Šutanovca. DS je pokazala i nemontiran snimak, na kojem se ne vidi nasilništvo Šutanovca. Zalud, naprednjačka propagadna mašinerija radi svoje. Na konferenciju DS dolazi provokator Dragan J. Vučićević, da celi slučaj nasilja javno izvrgne sprdnji. Tabloidna trakavica falsifikata će se nastaviti kao i toliko puta do sada.

Nakon svega čemu smo svedoci, treba biti naivan pa verovati da će naprednjačka vlast mirno otići u opoziciju ako izgubi izbore. Ake ne ove, onda naredne. Sleduje li nam vrtlog velike nestabilnosti i širokog nasilja?

(Autonomija, Foto: Beta)