Postaje li građanska aktivistkinja Mila Pajić novosadska Jovanka Orleanka?

Očito je da Vučićeva vlast patološki mrzi Novi Sad. Da ga ne mrzi –uprkos lažima da ga voli – ne bi se tako žestoko okomila da ga satre. Ta mržnja nije od skoro. Radikalština organski ne podnosi sređenost, pristojnosti i dostojanstvo, čega uprkos vešedecenijskom nasilju u Novom Sadu još ima. E baš zbog toga, zbog pristojnosti i civilizovanosti čega radikalština – moralno i kriminalno blatište od osnivanja do danas bez obzira na bajagi metamorfoze – nema ni u tragovima, razlog je atakovanja na grad. Doduše, brutalno nasilje nad Novim Sadom – i Vojvodinom – pokrenuo je Milošević, nakon što je nekadašnji Savez komunista Srbije srozao u moralnu bedu i sramotu (SPS). Od tada počinju jadi Novog Sada, koje radikalština od kako je na vlasti drastično uvećava.

Ne zna se u čemu je radikalština brutalnija. Da li atakom na kulturološki identntitet grada, svodeći njegove najznačajnije institucije sa prosvetiteljskom i obrazovnom tradicijom na ljušture u kojima je smestila svoje parazitske niše? Da li nasiljem nad urbanističkom strukturom i vizurom grada, razarajući njegovu nekadašnju osobenost i šarm? Da li nasiljem nad skladnim životom građana različitih nacionalnih i verskih identiteta, koji su do varvarizacije grada – ’antibirokratske revolucije’ – živeli spokojno ne osećajući nelagodu kad izgovoraju svoja imena i verska opredenjenja, kao što osećaju od Miloševićevog puča do danas. Pogotovo od kada gradom gazduju razulareni radikali pod drugim imenom?

Neko neupućen u slom Srbije, sledstveno Vojvodine i Novog Sada, pitaće kako su Novosađani uopšte dozvolili– oprostite na izrazu – da se po njima piša, da ih se prezire i sramoti? Eh kako…

Isto onako kako su građani Beograda, i cele Srbije, dozvolili da ih lažne nacionalne mesije srozaju na dno Evrope, da ih iščaše iz civilizacijskih vrednosti srozavajući ih u mrzilački anahronizam i tribalizam. Laži, manunipulacije, obmane i podvale, širenje straha, mađija je kojom su tlačitelji i upropastitelji iz infantilnih nacionalnih elita – zauzevši bezmalo sve medije informisanja – sludili narod svodeći ga na zaplašenu masu koja trpi poniženja vođena svesno indukovanom logikom – ’ćuti, može biti gore nego što jeste’.

Uprkos višedecenijskim lažima, obmanama i podvalama, u Novom Sadu se nije gasio žar nepokorenosti tlačiteljima, novovremenim varvarima. Čuvari žara pobune bili su i do danas ostali meta brutalnih hajki kreiranih u radikalskim brlozima, koje na terenu sprovode dirigovane ulične i stadionske bandi na radikalskoj sisi.

Među čuvarima žara pobune u doskora depresivnom gradu, najaktivniji su mladi građanski aktivisti, koji se nasilju radikalštine suprotstavljaju visprenim idejama i metodama otpora. Na inventivnost i šarm njihovog otpora – kojem se priključuju građani neugaslog nekadašnjeg širokogrudog novosadskog senzibilitata i mentaliteta – radikalština, ma koliko ne preza od brutalnosti, ne nalazi pravi odgovor. Ne uspeva da ih ućutka i satera u mišije rupe.

Pobunjeni mladi građanski aktivisti heroji su još uvek nepokorenog Novog Sada. Heroji su naravno i svi prosvećeni građani koji ih podržavaju i koji im se pridružuju.

U poslednje vreme, među herojima pobune sve prepoznatljivija postaje studentkinja Mila Pajić, članica aktivističke grupe STAV. Odlučna je, hrabra, puna energije i pobunjeničkog entuzijazma. Zbog toga je meta bezočnih kleveta i hajki, čiji su inicijatori i kreatori po svoj prilici neki dobro podsaljeni radikalski prof.dr mračnjaci sa novosadskog Univerziteta, verovatno i sa fakulteta na kojem Mila studira.

Energija, inventivnost i hrabrost Mile Pajić – što krasi i njezine saborkinje i saborce – umnogome su doprineli buđenju Novog Sada iz letargije i osećaja nemoći. Uz bes građana užasnutih korupcijskim ubistvom petnaest građana na železničkoj stanici – dovelo je do toga da se grad definitivno masovno trgnuo i pobunio. Ovih dana Novi Sad je uzavreli grad. Na brojnim manifestacijam pobune, pristuna je neumorna Mila Pajić.

Da li Mila postaje novosadska Jovanka Orleanka, ličnost godine u Srbiji?

(Autonomija)