Neko hapšenje i preko dva meseca robijanja novosadskih građanskih i studentskih aktivista – jer su navodno ’opaki terorosti’ spremali rušenje ustavnog poretka i države Srbije – naziva zločinom države prema građanima koji žele slobodu. Kako su presvučeni šešeljovci zvani SNS, Srbiji oduzeli sve atribute države i pretvorili je u hajdučku pećinu u kojoj vlada najgora ološ, hapšenje nedužnih studenata i građanskih aktivista i njihovo što robijanje, što život u inostranom egzilu primerenije je zvati pravim imernom – zločinom radikalske bande koja godinama pljačka građane i osiono piša po njima i državi. U zločinu prema nevinim građanima kojeg inspirišu u šovinizam, pljačke i kriminal utonuli vladajući političari, učestvuju njihove umrežene ispostave od privatizovanih službi bezbednosti, trovačkih propagandnih ’medija’ kojima po gadostima kojima danonoćno obasipaju javnost valjda nema premca, do policije, tužilačkih i sudskih ispostava u sramnoj službi ološu. Sva ta moralna trulež koja bazdi na nečoveštvo i koja godinama ubija Srbiju, ogrezla je u lažima, podvalama, pljački i kriminalu. Građani – uključujući i uhapšene novosadske ’opake teroriste’ koji su u iskonstruisanoj udbaškoj podmetačini bajagi ’hteli krvoproliće, rušenje ustavnog poretka i države’ – ako pred razularenim ološem ne saginju glave, ne savijaju kičme, ako drže do dostojanstva i čojstva, stoka su nad kojom se ološ iživljava koristeći ono što bi trebalo da su institucije i servisi društva u službi svih građana, a ne odmetute ološi.

Iskonstruisana vlastodržačko-udbaška afera nije slučajno pokrenuta protiv članova studentske aktivističke grupe STAV i novosadskih građanskih aktivista, članova Pokreta slobodnih građana (PSG). Godinama te organizacije, uz učešće drugih slobodnomislećih građana, biju neravnopravne bitke protiv Vučićeve kriminalne svevlasti i njezinih ispostava instaliranih kako u svim javnim službama i kulturnim ustanovama Novog Sada, tako i na novosadskom Univerzitetu. Dokazani borci protiv urbanističkog haosa, kriminala i opšteg nemorala vlastodržaca – što su u život grada uveli pučisti ’jogurt revolucije’’88. godine a presvučeni radikali poznati da se ne libe nikakvih gadosti, hiperuveličali do današnjih razmera – meta su pogromaških hajki. I nisu na meti samo povodom aktulene studentsko-građanske pobune. Odavno su meta režimskih kleveta, napada, policijskog privođenja i šikane. Uostalom, činjenica je da su i posle tragedije 1. novembra prošle godine istog dana upravo članovi ovih grupa, kao i članovi opozicionih partija, pozvali građane na protest na centralnom gradskom trgu i paljenje sveća kod Miletićevog spomenika zbog žrtva pod nadstrešnicom železničke stanice. Na proteste protiv korumpirane vlasti – uzroku pada nadsteršnice – i odavanje pošte žrtvama, pozivali su i narednih dana. Petog decembra održan je veliki protesti skup – najpre kod železničke stanice, a potom mirna šetnja do Trga slobode. Vlast je uz pomoć službi, plaćenih huligana i ogavne propagande protest Novosađana htela da prikaže kao vandalizam i nasilje nad državom i gradskim institucijama, pa je pustila maskirane huligane da kamenjem i motkama divljaju nad Gradskom kućom, kako bi bes građana zbog žrtava pod nadstešnicom skinula sa sebe i usmerila ga na opoziciju. To veče su na pravdi boga hapšeni nevini građani, a ne batinaši koji su po instrukcijama toljagama i kamenicama devastirali Gradsku kuću.

U znak protesta zbog hapšenja nedužnih građana, vandalizma koliko instruisanih huligana i još više zbog sramne igre bezočne vlasti koja huligane koristi za najprljavije poslove, STAV je inicirao blokadu Filozofskog fakulteta NS Univerziteta. Time je upaljen fitilj ne samo novosadske studentsko-građanske pobune. Znamo koliko pobuna traje i koje je razmere dosegla.

Ako se išta ozbiljnije može zameriti studentskoj pobuni na NS Univerzitetu, to je početno rezolutno ograđivanje od STAV-a (kao i opozicije, NVO i bilo kakvih građanskih udruženja), koje je sezalo čak dotle da je članovima STAV-a – odavno dokazanim borcima protiv naprednjačkog pokušaja potpunog porobljavanja NS Univerziteta putem farsičnih ’studentskih parlamenata’ – zabranjen ulaz na fakultete. Nije u redu i nije moralno zaboraviti kakvu su neravnopravnu borbu članovi STAV-a vodili sa naprednjačkom gubom i kolike su žrtve podneli, dok su maltene svi drugi na univerzitetu (isključujući profesore studenata članova STAV-a) na tu borbu nažalost nezainteresovano gledali. Štaviše, mnogi su tu borbu olako kvalifikovali kao ’borbu za ličnu promociju’, za ’liderstvo i pravljenje karijere’, što je naprednjačkoj gubi kao poručeno išlo i ide na ruku. U redu je ne slagati se u svemu sa onim šta je zagovarala i radila grupa STAV, ali se radikalno ograđivati od nje je nepromišljeno, pa i nemoralno. Slično važi i kad je reč o ograđivanju od građanskih aktivističkih grupa – čiji su neki članovi pristupili PSG – koje se u Novom Sadu godinama žestoko suprotstavljaju štetočinstvu ogromnih razmera koruptivnih gradskih vlasti.

U pretresima stanova na pravdi boga uhapšenih studenata i aktivističkih grupa – kao i članova STAV-a koji su se neposredno nakon udbaško-klevetničke ujdurme našli u inostranstvu pa se zbog opravdanog straha od tužilačkog-sudskog terora još ne vraćaju u Srbiju – nisu nađeni nikakvi tragovi bilo čega što bi oklevetane i unapred od propagande osuđene ’opasne teroriste koji bi da prolivaju krv i ruše državu’. Ni crteži oružja, ni igračke oružje, ni literatura koja priliči planerima terorizma, ni pravo oružje i ekploziv… Kod profesorke sociologije – koja zbog terora bande sa zatvorom neograničenog trajanja (dok ne stane studentsko-građanska pobuna!!!) štrajkuje glađu i žeđu – mogli su naći samo knjige iz sociologije, filozofije, etike, etstetike, nobelovce, enciklopedije… Slično su mogli naći i u stanovima drugih uhapšenika. Za zadriglu radikalštinu to što su našli i jeste ’oružje terorizma’, ali specifično – jeste oružje protiv primitivizma, neukosti, nemorala i lopovluka. Kako li su taj korpus delikti pripisanog terorozma tretirali ažurni Vučićevi tužioci i sudije?

Šta je moralno bednim sluganima banditske vlasti poslužilo kao uporišni dokaz terorističkih namera uhapšenika i na čemu su zasnovali svoje optužnice na bazi kojih za uhapšene (i one u egzilu, u inostranstvu) traže najstože kazne? Imena slugana treba znati, javno ih obznaniti (vrše javne funkcije, građani imaju pravo da znaju ko su oni).

Reči besa zbog zločinačko-pljačkaškog vladanja Srbijom izgovaraju mnogi građani kojima je teror bande dozlogrdio, kojima sem besa i grubih reči ne preostaje ništa drugo da bi odbranili elementarno dostojanstvo. Ako je tako, što je onda samo protiv članova PSG i STAV-a pokrenut udbaško-policijsko-tužilačko-sudski pogrom? Šta ih izdvaja od besnih građana koji na sva usta psuju radikalštinu na vlasti, korumpirane institucije u koje bi najrađe upali i iz njih isterali korumpirane slugane i institucije vratili onom što bi trebale da budu – na usluzi narodu, a ne bandi.

Progonjene i utamničene novosadske PSG i STAV članove od besnih građana – koji izgovaraju mnogo gore reči i mnogo gore psuju bandu – razlikuje to što su oni ne samo besni i što psuju, nego su se vladajućoj bandi i ološu konkretnim akcijama suprotstavljali i suprotstavlaju rizikujući komfor i prezirući lenjost i oportunizam zahvaljujući kojima banda parazitira i iživljava se nad nama. Njihovo hapšenje i sudski pogrom bandi služe da među pobunjene građane vrati strah, e da bi se pljačke, kriminal i pišanje po građanima i državi nastavili kao i do pada novosadske nadstrešnice.

(Autonomija)