Oliver Antić je po svemu sudeći siva eminencija kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegov najuticajniji savetnik. Voli da se javno oglašava o mnogim političkim pitanjima, te tako izražava ne samo lične stavove, nego implicite i stavove predsednika Srbije, budući da se po iznesenim stavovima predsednik javno ne oglašava. A istupa uporno radikalski. Na njegovom primeru možda se najbolje vidi koliko je prozirno na radikale naprasno navučeno naprednjačko prodemokratsko ruho. Dok se mnogi gorljivi radikali sada koliko-toliko obuzdavaju u radikalskim ispadima, Antiću to ne polazi za rukom. Zato što to ne želi ili ne može, jer njegov temperament ne može da kontroliše neprevladanu radikalsku strast. Dok u Vladi Srbije naprednjaci na čelu sa Vučićem na spoljnopolitičkom planu zagovaraju evropejstvo, vreme će pokazati koliko iskreno i dugo, dotle radikali-naprednjaci okupljeni u kabinetu predsednika Srbije često ne kontrolišu svoj klasični radikalizam. Ponajviše Oliver Antić. Tako ispada da je nekada jedinstven radikalski dvojac Nikolić-Vućić, po retorici koja izlazi iz Vlade Srbije i kabineta Predsednika Srbije, sada politički razrok. Videćemo da li se radi o stvarnim ili fingiranim razlikama.
„Ćeraćemo se još“, ali malo morgen
U „Danasu“ (12.09.2013.) objavljen je intervju sa Oliverom Antićem, sada i visokim predstavnikom Srbije u Komisiji za sukcesiju imovine bivše SFRJ. Najavio žestoka pitanja, radikalska, predstavnicima drugih država u Komisiji za sukcesiju, na sastanku planiranom ( a neodržanom) za 15. i 16. septembar u Sarajevu. „Pitaćemo Sloveniju gde su srpske fabrike“ i Hrvate o nedoslednosti sprovođenja svih aneksa postignutih sporazuma o sukcesiji, najavljivao je Antić svoj nastup na otkazanom sastanku. Izrazio je nezadovoljstvo ranije postignutim sporazumima i najavio buduću tvrđu, radikalniju poziciju Srbije u pregovorima.
Ne bi bilo ništa sporno da se radi o doslednosti, principijelnosti, ali i realnosti, o ozbiljnom uzimanju u obzir stavova i drugih naslednika imovinsko-pravnog nasleđa bivše zemlje. Reč je o tome da se od možda i napravljenih grešaka sada ne pravi još veća državna šteta. Problem je taj što Antić najavljuje da će razgovorima prići sa tipično radikalskom strasti i što previđa da i druge države nastale iz SFRJ pitanju nasleđa i sprovođenju postignutih sporazuma takođe mogu prići na po Srbiju mnogo bolniji način.. Tako bi onda mogli da se „ćeramo još“ do u beskraj i da pored već protraćenih, traćimo i nove decenije. Razmišlja li savetnik predsednika Srbije sa radikalskim manirima o tome, ima li Srbija ovakva kakva je, vremena za to? Teško. Oliver Antić radikalski plaši mečku rešetom. Davno je prošlo vreme kada se Srbija mogla suludo inatiti i besmisleno ucenjivati druge. Naravno, najviše na svoju štetu. Može i sada, ali opet na svoju štetu. To je ono što presvučeni ili nepresvučeni radikali ne shvataju. Suština primitivnog nacionalističkog uma jeste da ne živi u realnosti, da ne postupa razborito, nego živi u bolesnim fantazmima i ponaša se iracionalno.
Sve i da je savetnik predsednika republike u pravu, članicama EU Sloveniji i Hrvatskoj sad ne možemo ništa. Ako se radikalski uskopistimo i upustimo u „ćeranje“, kako najavljuje Antić, Slovenija i Hrvatska mogu štošta nauditi Srbiji na evropskom putu. Ako presvučeni radikali na taj put misle zaista ozbiljno. Razmišlja li gorljivi radikal na visokoj državnoj funkciji o tome? On bi još da se „ćera“, kao da su devedesete, a to će moći „malo morgen“. Sastanak u Sarajevu je možda i otkazan jer drugi učesnici nisu raspoloženi za najavljeno „ćeranje“.
Radikalska povika na Jelka Kacina
Neki dan je iskreni i proevropskoj Srbiji sklon Jelko Kacin dobronamerno upozorio na ono, što svako razborit i kod nas veća zna. Na evropskom putu Srbija mora na evropski način urediti položaj Vojvodine. Ko se našao pogođen tim upozorenjem? Po hitrosti oglašavanja i oštrini povike na Kacina, savetnik predsednika Srbije Oliver Antić. Kacinovu dobronamernu sugestiju osudio je kao akt mešanja u unutrašnje poslove Srbije, kao ništa manje do “diplomatski skandal“. Nije nego! Svojevremeno je osioni Milošević tako kvalifikovao dobronamerne savete iz sveta za mirno rešenje jugoslovenske krize, kvalifikujući ih kao „mešanje u unutrašnje pitanje suverene Jugoslavije“. A on je zapravo silovao Jugoslaviju pod vidom tobožnje borbe da je očuva. Znamo kako je završilo.
Dreku na Kacina zbog saveta o razumnoj obnovi autonomije i itegriteta Vojvodine, njezinog materijalnog, političkog i kulturološkog subjektiviteta, uz Olivera Antića digli su i jednojajčani blizanci radikala – DSS. Čudo je da se nije oglasilo i ono, što se naziva „Trećom Srbijom“. Ili su se oglasili, ali manje primetno? Nije teško pogoditi kako će radikalska pamet i salonska nacionalistička bratija reagovati kad Kacin, ili neko drugi, dobronamerno upozori da na evropskom putu Srbija mora radikalno promeniti i svoj odnos prema BiH.
Na kraju, evo nekoliko pitanja za čitaoce.
Šta mislite ko je koncipirao radikalski govor Tomislava Nikolića u Ujedinjenim nacijama, koji je veselnik Vuk Jeremić organizovao o radu Haškog tribunala? Šta mislite ko predlaže liste stranih lica za državna odlikovanja Srbije, koja Tomislav Nikolić deli šakom i kapom onima koji su tokom devedesetih podržavali Miloševićev režim i ratnu politiku Srbije? Šta mislite ko piše radikalska obrazloženja za uručena odlikovanja? Zašto za Vašington nije prihvatljivo da radikal Oliver Antić bude ambasador Srbije u SAD (kako izveštava „Danas“ od 20. septembra)? Je li teško pogoditi? Kako bi bilo da u Moskvi ambasadoruje Slavenko Terzić, a u Vašingtonu Oliver Antić, što se kaže – braća po ideologiji i svetonazoru?
Oj, Srbijo…
(Autonomija)