Pohodio nas je opet Sergej Lavrov. Dugo ga nije bilo, što bi Mićko iz PLJiŽ-a rekao – čak od juna ove godine. Dragi gost istina nije posetio samo nas, Srbiju, ali se zna kome ga u „regionu“ vuče srce. Doduše, trebao je doći krajem oktobra, sve je bilo dogovoreno, ali je posle Vučićevog poklonjenja, oprostite, posete Trampu i potpisivanja nekakvih papira sa premijerom Kosova Hotijem te potonje dražesne mu tviter poruke Marije Zaharove, Lavrovljeva poseta otkazana. Ne zbog Vučićevog poklonjenja Trampu (koji između dve partije golfa teško i da je znao ko su čudni ljudi koji su pred njim potpisivali nekakve papire, niti odakle tačno dolaze), nego zbog više sile. Lavrov je otkazao posetu jer je morao u samoizolaciju. Bio je, saopšteno je, u kontaktu sa kovid-19 zaraženom osobom (taman posla da je posetu otkazao po Putinovom nalogu zbog Vučića kod Trampa i tamo potpisanih papira). Šta ćete, korona su vremena.

U Americi je „naš kandidat“ izgubio izbore (ali se pravi da mu to još niko nije rekao, da ne čuje dobro; još valjda isteruje pravdu po sudovima ne mireći se sa je l’ da neviđenom krađom glasova). Zbog kako znamo „izborne krađe“ u Americi, bezmalo svo srpstvo još žaluje. I ovo ovde i ono tamo po Čikagu, Detroidu, Pitsburgu i ko zna još gde ne samo u toj velikoj zemlji (ono u Americi se baš lepo organizovalo „Srbi za Tampa“, kad ono buć, tuga golema). I šta sad posle našeg američkog debakla? Kome se okrenuti?
Ako ćemo pravo, od pravoslavne braće na istoku nikad se nismo ni okretali. Niti ćemo. Pored iste vere i krvi s njima nas vežu i tradicinalna burazerska posla – tebi toliko, meni ovoliko i pssst! – što dakako važi samo za probrane na obe strane, koji iza scene kale bratstvo ugovarajući velike poslove (bez uvida javnosti i tendera dakako, tih zapadnih izmišljotina bez kojih se može i brže, i jednostavnije, i korisnije brate za ugovarče poslova).

A ovo o Evropi i njezinim vrednostima, ma hajte molim vas, kakva Evropa i njezina unija sa ljudskim pravima sve sa tenderima i pravu javnosti da zna sve o državnim poslovima. Kao i ovo nedavno sa Trampom u Beloj kući – sve je to šala. Nadamo se, duboko se nadamo da će braća sa Istoka to tako shvatiti. Ako ne shvate, izvinjavamo se, mnogo im se izvinjavamo. I klanjamo.

Kad su u Kremlju videli da smo posle debakla u Americi obesili brke i da molećivo gledamo ka njima spremni da posle malog zahlađenja opet poletimo u pravoslavni zagrljaj, Lavrov se nekako ritosiljao samoizolacije i evo nam ga u „regionu“, na „Zapadnom Balkanu“, kako li smo već po svojoj osobeno vatrenoj fenomenologiji izbili na svetski glas. Posetio je Istočno Sarajevo (ja lijepa li imena) gde ga je sa simbolima RS bez onih države BiH sačekala banjalučka (para)državnička krema na čelu sa bajom Dodikom koji je dragom gostu darovao opljačkanu ukrajinsku pozlaćenu ikonu staru preko trista godina. Otamburala se stara priča o pokvarenosti Zapada prema Srbima i srpskom otporu koji uz bratsku pomoć majke Rusije ne da srpstvo i posebno RS, susreo se sa Dodikovim pajtašem Draganom Čovićem koji bi da poput Srba tamošnjim Hrvatima stvori entitet (paradržavu) po logici: kad mogu Srbi, što ne mogu i Hrvati. Sutradan je posetio pravo Sarajevo, sedište međunarodno priznate države BiH, gde mu je – da je poštovao elementarni red – trebalo biti prvo mesto posete. Zbog grubog i provokativnog ignorisanja diplomatskog reda i zbog onog šta se govorilo u Istočnom Sarajevu, Željko Komšić i Šefik Džaferović – članovi Predsedništva BiH – odbili su da se susretnu s njim štiteći dostojanstvo države u čijem su Predsedništvu. Lavrova je sačekao samo veseli baja Dodik, predsedavajući Predsedništva. Hoće li imperija sa Istoka povređena gestom onih koji su stali u odbranu dostojanstva svoje države uzvratiti udarac? Ne treba sumnjati, samo je pitanje kad i kako.

Posle Sarajeva Lavrov se obreo u Beogradu gde mu se klanjaju, gde mu se teško išta odbija i gde nikome na pamet ne pada pomisao da brine o dostojanstvu Srbije. I po običaju patetični protokol (ovog puta obogaćen paljenjem Večne vatre na Groblju oslobodilaca Beograda, plamenom kažu specijalno donetim sa Crvenog trga, što Srbe – znaju to u Kremlju – posebno ushićuje). Iza zatvorenih vrata sva je prilika da je Lavrov završio ono zbog čega je i došao ovamo: da upozori Beograd da se ne igra sa vatrom oko okretanja Zapadu, da dodatno učvrsti položaj svojih ljudi u vrhovima vlasti i oko nje (Bajatović valjda pre svih, Dačić, Vulin, keramičar u BIA, ministar bez portfelja Nenad Popović i ostala visoko pozicionirana bratija interesno povezana sa Kremljom i tamošnjim tajkunima); da verovatno produži aranžman oko modernizacija srpskih želiznica (po bratski dogovorenim uslovima, kakvi tenderi, kakva javnost), da preporuči ruske vakcine protiv kovida-19 (završno testiranje vakcine samo što nije gotovo, eno se vakcinišu ruski vojnici i policajci, a sa Dodikom je oko toga stvar već izgleda uglavljena – kakvi doktori, kakvi stručnjaci, zna baja posao izjavivši da vakcine iz privatnih zapadnih firmi ostavljaju posledice – sterilitet i još koješta, čudo da nije rekao da ruske povećavaju libido i plodnost). Za uzvrat nije da Kremlj ništa ne nudi. Ko je rekao da će se, kad se završi trijaža u deponijjama izraubovanog i zastarelog naoružanja, videti šta je za topionice, a šta za ugroženu braću po povoljnoj ceni i na poklon?

Iz Beograda Lavrov je otišao u Zagreb, gde se verovatno od njega ljubazno očekuje da poradi koliko može oko očekivanja Dragana Čovića (i Zagreba) o izjednačavanju prava BiH Hrvata sa Srbima glede njihove paradržave u BiH. Nije poznato šta se po tom pitanju u Zagrebu postiglo.

Izuzimajući, da prostite, srednji prst koji je u Sarajevu dobio od onih koji brane dostojanstvo svoje države i međunarodni skandal sa darovanom mu opljačkanom ukrajinskom ikonom, Lavrov verovatno može biti zadovoljan obavljenom posetom „regionu“ smireno raportirajući šefu u Kremlju. Kad njegovi u Podgorici ovladaju onim što su nedavno formalno osvojili – na čemu su počeli udarnički da rade – eto njega brzo i tamo.

(Autonomija)