Skip to main content

PAVLE RADIĆ: Slučaj „Informatika“ ili novi šamar Novosađanima

Pogledi 09. мај 2013.
3 min čitanja

Ljotićevom ideologijom prožeti bivši novosadski „dverjani”, fantomska organizacija „Treća Srbija“, za ovo malo vremena koliko su u gradskoj vlasti pokazuju na šta se svodi „obnova nacionalnog duha u srpskoj Atini“. Nakon što su sa sličnim „obnoviteljima nacionalnog duha i prave brige za Novi Sad, za Novosađane“, pučistički preuzeli gradsku vlast, vajni srbobranitelji pokazuju pravo lice. Demagoška nacionalistička ideologija i „lova, brate”. Ili lova, pre svega. Dakako, iz džepova Novosađana.

Odmetnuti od beogradskog „Starešinstva“ (?!), ex-dverjani Novog Sada preimenovali su se, ni manje ni više, nego u „Treću Srbiju“, šta god to značilo. Misterija je kakvo im je pravno svojstvo. Jesu li nevladina organizacija, neformalna grupa građana ili politička organizacija? Bilo kako bilo, partneri su u gradskoj vlasti sa napadnim pretenzijama da baš oni mere „kvalitet srpstva“. I da Novi Sad (u najtešnjoj saradnji sa DSS) podvode pod svoje viđenje patriotizma. Ako je misterija kakav im je pravni status, bar je vidljivo da imaju puno para. Skupi reklamni panoi prepuni su njihovih političkih poruka. Misterija je odakle im pare za kampanje, koje bi bile komične da nisu budalaste i skupe. Ili misterije oko para ustvari i nema. U podeli političkog plena pripala im je zlatna koka, javno preduzeće za objedinjenu naplatu komunalija „Informatika“. Živa lova. Na šalterima „Informatike“ veliki broj Novosađana odmah po dobijanju računa revnosno izmiruje obaveze. Veliki novci namenjeni finasiranju komunalnih usluga slivaju se u preduzeće kojim upravljaju ex-dverjani. Vidimo kako. Gradska vlast koja zavisi od ex-dverjana izgleda ne sme da zucne čak i ako bi to htela. Njezin opstanak zavisi od ex-dverjana. A i vrana vrani oči ne vadi.

Na šta se svodi „politika“ nacionalističkog mutanta ex-dverjana. Na ljotićevsku ideologiju i na lovu. Dakako, na lovu građana. Uostalom, svi nacionalisti parazitiraju na isti način. Gorljivo tobože brane nacionalne interese, dok ruke drže duboko zavučene u džepove lakovernih građana.

Ex-dverjanski menadžeri „Informatike“ zimus su naprečac pokušali podvaliti građanima uvođenjem na mesečne račune novog osiguravajućeg društva. Bahato, bez ikakvih obaveštenja, a kamoli konsultovanja građana o onom što plaćaju. Verovatno se radilo o kakvom privatno-grupnom dilu po jajarskoj logici: ako prođe – prođe. Ako baš kod svih građana i ne prođe, neki građani će ipak nasesti na podvalu. Tako je i bilo. Pojeo vuk magarca. Bezobrazluk i šamar građanima prošli su bez ikakvih posledica i po takozvane menadžere „Informatike“, i po gradsku vlast. Da se zimus u „Informatici“ i gradskoj vlasti snosila odgovornost za bezobrazluk prema građanima, ne bi se samo koji mesec kasnije arčile pare na izdavanje diskova izvikanog umetnika. Kao i zimus, kada se brljavež sa novim osiguravajućim društvom na računu građana pravdala brigom za građane, tako se i sada građanima bezobrazno trabunja da je štampanje muzičkog diska tobože u funkciji kandidature Novog Sada za kulturnu prestonicu Evrope. Zar nas ex-dverjani i gradska vlast, koja o skandalu sa traćenjem para građana ćuti kao zalivena, zaista smatraju idiotima?

Da smo kojom srećom uređeno društvo, da postoje iole ozbiljne institucije, elementarna stvar koju bi trebalo napraviti jeste ispitivanje po kom osnovu se troše sredstva građana strogo namenjena plaćanju komunalnih usluga. I to ne samo u „Informatici“. Uopšte nije bitno o kojem iznosu se radi. Javna gradska preduzeća grcaju u dugovima, a pare se arče kao u pijanoj kafani. Da smo uređeno društvo kao što nismo, brzo bismo saznali koliko je koštala kampanja za budalastu ideju o Novom Sadu kao glavnom gradu Srbije. „Treća Srbija“ se sprda sa nama kad kaže da su troškovi „neznatni“, da su kampanju izneli „volonteri“ a pomagali „dobri ljudi“.

Dok se arče pare građana u „Informatici“, dotle ex-dverjanski kulturtreger na čelu Kulturnog centra Novog Sada piše o „antisrpskom fašizmu“. Doktorant o guslama u suštini objašnjava da je građanska kritika nacionalističke ideologije i kulture – „antisrpski fašizam“. Sprda li se i on sa nama kao i njegovi mentori koji su ga postavili na čelo značajne kulturne institucije?

(Autonomija)