Jesu li prostorije novosadskih SNS odbora, demoliranih 14. avgusta uveče, nemarom ostavljene bez stranačke i policijske zaštite ’na tacni’ pobunjenim besnim studentima i građanima, ili je reč o nečem drugom? Teško da je reč o SNS i policijskom nemaru. Pre će biti da je reč o režimskoj zamci.

Uzdrmani Vučićev režim po svaku cenu bi da ostane na vlasti. S razlogom, boji se onoga šta čeka njegove aktere kad padnu sa vlasti. Premnogo kriminala, pljački i nasilja obeležava naprednjačku trinaestogodišnju vladavinu. Dosadašnja taktika u borbi protiv pobunjenih studenata i građana – laži, podvale, klevetanje, pretnje, batinaško što policijsko, što žandarmerijsko, što plaćeno huligansko nasilje nad pobunjenim studentima i građanima – režimu ne daje željene rezultate. Antirežimska pobuna širom Srbije ne jenjava čak ni tokom žarkih letnjih meseci – čemu se režim nadao – nego se šta više intenzivira. A jesen, kad prođu godišnji odmori i školsko-studentske ferije, samo što nije. Vrelini političke jeseni doprineće i sve rđaviji rezultati ekonomije, što će građani osećati na svojoj koži.

Režim je shvatio da mora inovirati taktiku borbe protiv ’cvetnajne revolucije’ – što bi rekla siva eminencija i uporišni lik konzervativizma i slizanosti Srpske pravoslavne crkve sa radikalskim režimom – Irinej Bulović. Da li svojom domišljatošću, da li sugestijama brojnih eksperata za borbu protiv ’cvetnajne revolucije’ dovučenih iz Rusije i Belorusije, tek režim poslednjih dana pribegava taktici pokušaja destabilizacije pobunjenih masa pokušavajući da ih iznutra razbije i kompromituje. Da ih svede na ono što mesecima propagandno drobi – da su pobunjeni studenti i građani strani plaćenici, mrzitelji Srbije i rušitelji svega srpskog. Da su vandali koji hoće da unište Srbiju zbog njezinih je l’da grandioznih uspeha pod Vučićevim režimom. A kako iznutra razbijati pobunjene mase, ako ne ubacivanjem u njih obučenih provokatora? Lukašenkova Belorusija i Putinova Rusija u tome imaju bogato iskustvo spremno da ga podeli sa bratskim Vučićevim režimom.

Zašto povodom demoliranja SNS prostorija u Novom Sadu spominjati Vučićeve provokatore, ubačene među pobunjene Novosađane? Zato što tu mogućnost – znajući s kim imamo posla na čelu države – ne treba zanemariti. Treba se podsetiti šta se dešavalo na prvom masovnom protestu građana u Novom Sadu posle pada nadstrešnice i koruptivnog ubistva nedužnih građana, kad su ubačeni režimski provokatori na očigled pasivne policije demolirali čelnu fasadu i ulaz u Gradsku kuću, da bi se za divljanje ubačenih huligana optužili mirni građani u protestu.

Prateći šta se događa poslednjih dana na protestima u Srbiji, može se sumnjati da među pobunjenim građanima ima režimskih provokatora koji ekstremizmom – sakriveni maskama – podstiču građane na akcije koje ne priliče do sada pokazanoj kulturi masovne studentsko-građanske pobune. Nije isključeno da režim računa kako će rušilačkim aktivnostima koji iniciraju njegovi provokatori, kompromitovati masovnu građansku pobunu i time uneti nelagodu u do sada civilizovanu manifestaciju nezadovoljstva građana postojećim režimom. Propagandnom eksploatacijom demoliranja stranačkih prostorija SNS – dokumentovano nerežimskim medijima, što je propagandi udarni adut u neprekidno ponavljanoj tvrdnji da je reč o vandalizmu ’mrzitelja Srbije’ – režim računa da će uneti nelagodu i razdor među pobunjenim građanima izrazito većinski prožetim civilizacijskim a ne radikalskim vrednostima. Time će se smanjiti – računa režim – prisustvo građana na antirežimskim skupovima. I još više, da će kod nedovoljno upućenih građana Srbije kojima su dostupni samo režimski trovački mediji – kakvih je puno – stvoriti utisak da su pobunjenici zaista vandali koji mrze Srbiju i da zbog toga ruše sve srpsko. U Srbiji nije malo onih koji veruju u režimske podvale. Osim toga, kod priličnog broja politički neopredeljenih građana – pa i kod onih pristalica SNS koji su se pokolebali da li više da glasaju za Vučića – stvoriće će se utisak da režim jeste loš, ali da se od ’antisrpskih vandala’ koji se ponašaju kao huligani ništa bolje ne može očekivati. Zbog toga će ipak reterirati ka ’patriotskom’ SNS-u.

Imajući sve ovo u vidu, je li slučajnost da su prostorije SNS u Novom Sadu – do 14.8 štićene što članstvom, što mobilisanim plaćenim huliganima batinašima, što policijom i žandarmerijom – najpre po danu ispražnjene od nameštaja a uveče ostale bez zaštite, a znalo se da će biti masovnog protesta Novosađana? Ostavljene su – kao mamac – na tacni besnim građanima, među kojima je možda bilo ubačenih provokatora koji su imali instrukcije šta da rade sa mamkom na tacni. I šta se desilo? Na dve lokacije prostorije SNS su potpuno demolirane, što je praćeno u direktnom prenosu nerežimskih medija.

Žrtvujući dva lokalna sedišta stranke u za SNS posebno problematičnom Novom Sadu, je li režim dobio dragocen propagandni materijal o vandalizmu pobunjenih studenata i građana, koji će se neprekidno vrteti i pred domaćom, i pred stranom javnosti. Nije malo neupućenih građana – narkotizovanih gutača poruka medijskih trovača – koji će poverovati u laži režima. Kvalifikacije vandalizma odnosiće se na sve studente i građane u pobuni. Među njima ima ne malo onih koji se ne slažu sa razbijanjem i nasilničkim ponašanjem prema bilo čemu i bilo kome, čak i prema simbolima mrskog im režima. Oni koji su za pravu građansku pobunu a ne radikalske manire, razmišljaće da li da dolaze na takve skupove koji kompromituju popunu i idu na ruku režimu.

Treba biti pažljiv u biranju akcija pobunjenika i ne nasedati na režimske zamke i mamke na tacni. Uz to, onima koji dolaze na protestna okupljanja – ako su stvarno antirežimski opredeljeni, a ne provokatori – na protestima nisu potrebne maske. Mogu se nositi, ali na lice stavljati samo u slučaju upotrebe hemijskih sredstva od strane policije. Maske i skrivanje lica izazivaju podozrenje kod iskrenih protivnika režima, jer – zbog iskustva – izazivaju sumnju u dobre namere. Pre polaska u planirane aktivnosti, organizatori protesta učesnicima protesta treba posebno da napomenu da vandalizam i razbijanje bilo čijih sedišta i imovine nije cilj protesta, jer pobunjeni studenti i građani nisu radikali kojima ništa nije sveto. Treba spomenuti i stav oko korišćenja maski, pa ko s tim nije saglasan, neka na protestima ne učestvuje. U protivnom, protesti će izgubiti čar dostojanstva i samopoštovanja i još važnije – motivacijsku snagu koja privlači veliki broj osvešćenih i ohrabrenih građana.

Ne samo idejama, nego i delima pobunjenici protiv banditskog režima treba da demonstriraju za kakvu se Srbiju zalažu.

(Autonomija)