Od Miloševićevih i Šešeljevih đaka – u odnosu na učitelje, uloge su zamenjene, pa je šešeljevac Vučić osioni kolovođa, a miloševićevac Dačić bespogovorni epigon – svašta se može očekivati. Samo ništa dobro, ne samo za Srbiju nego i za region. Njihovoj oholosti nema kraja. Umišljaju da je Srbija i dalje u poziciji da se bahati, i drugima u regionu kroji kapu i uništava živote.

Nema naroda iz bivše nam države s kojim Srbija, pod vlašću nacionalista i upropastitelja, nije u sukobu. Sa Hrvatima, sa Bošnjacima, sa Crnogorcima, sa Albancima… Činilo se da su Makedonci nekako ostali mimo fokusa „državotvornih“ brutalnosti srpskih nacionalista, što zbog mudrosti Kire Gligorova, što zbog pomanjkanja rušilačkih resursa angažovanih na drugim stranama. Iako se i u Makedoniji sve vreme mešetarilo preko Srpske pravoslavne crkve i zna se kojih službi. Jedino su se Slovenci – koji su na početku Miloševićevih ratnih bestijalija itekako pokazali zube – spasili beogradskog političkog i svakog drugog nasilja, pa se sada odmaknuti od „regiona“ prema ovdašnjim političarima drže, je li, korektno. Odnosno, podalje, oprezno, ne skidajući rukavice jer znaju s kim imaju posla.

Besni na Makedoniju zbog toga što je polazeći od realnosti i svojih državnih interesa priznala nezavisno Kosovo i sve što uz priznanje ide, a podstaknuti valjda od ovde duboko instaliranih Putinovih službi i lobista, srpska vlast je zaigrala šibicarsku igru sa, mislili su, nejakom Makedoniji, oholo potcenjujući i tu državu i njenog novog lidera Zorana Zaeva. I? Pred politički superiornim Zaevom osramotili su i sebe i Srbiju. Nije im bilo dovoljno huškanje protiv Zaeva, kako bi pomogli kompromitovanom autokrati Gruevskom da ga onemogući u legitimnom preuzimanju vlasti; nije im bio dovoljan skandal s visokim službenikom BIA-e, koji je sa organizovanim huliganima upao u Sobranje Makedonije, gde su pokušali izazvati haos i krvoproliće – nego naprasno, šibicarski, povlače kompletno osoblje ambasade Srbije iz Skoplja pod obrazloženjem blesavim i za poslednje diletante – zbog navodno ofanzivnog obaveštajnog delovanja prema Srbiji, njenim institucijama, liderima i još koje čemu. Pri čemu je navodno – da podjare tabloide – u ofanzivnom obaveštajnom nasrtaju na Srbiju učestvovala, jelda, i jedna strana sila. Nije, nego.

Ako u čitavom skandalu i jeste učestvovala strana sila, zna se kojoj ne ide u prilog normalizacija odnosa u regionu i njegova intregracija u EU; zna se čiji ambasador ne izbiva iz salona ovdašnjih političara na vlasti i Patrijaršije, koji prima i kuraži kleronacionalističke stranke i njihov uličarsko-stadionski huliganski podmladak.

Suočeni sa blamažom oholnici na vlasti su se brzo popišmanili, pa bi skandal da gurnu pod tepih ispod kojeg, koliko god velik bio, nema prostora da se sakriju sve gadosti. Glavni kolovođa je uzeo stvar u svoje ruke – kao da Vlada uopšte ne postoji – i bajagi obavio dug i ozbiljan telefonski razgovor sa Zaevom, sa njim usaglasio pet ključnih tačaka i da nas – što bi se reklo – bog vidi.

Eh, da u Srbiji ima nekog poput Gligorovljevog đaka Zaeva! Problem je u tome što sudbinskih godina nije bilo nekoga sličnog Gligorovu, pa danas nemamo ni đaka sličnih njegovim. A nije da u Srbiji nije bilo razumnih i odgovornih ljudi poput Gligorova, samo su u dirigovanoj nacionalističkoj histeriji oklevetani kao nacionalni odrod i brutalno proterani sa javne scene. Od tog bezumlja se do danas nismo oporavili.

(Autonomija)