Ništa im nije sveto. Nema toga što zbog svojih interesa neće uraditi, a čega god se dohvate – oskrnave i osramote. Obesmisle i razore. Od nacionalista bilo koje fele sem beskrupulozne borbe za vlastite interese ništa se drugo i ne može očekivati.

Besramna je nacionalistička zloupotreba Jasenovca sa bilo koje strane. Bilo sa one sa koje se već sami po sebi monstruozni zločini fanatično preuveličavaju – te time zamagljuju i zbog politikantske zloupotrebe čine neverodostojnim – bilo sa one sa koje se minimiziraju i čak negiraju. Obe gadosti degradiraju žrtve i truju žive. Ma koliko grlato bili posvećeni žrtvama, nacionalisti, šovinisti, kriminalci – ne bave se njima, nego, demagogijom maskiranim, svojim interesima. Laži i grlata patetika žrtvama oduzimaju dostojanstvo i besramno ih svode na apstraktan pojam, na praznu brojku kojom licitira srpsko-hrvatska nacionalšovinistička ološ u beskrajnim svađama. Osim bezočne degradacije žrtava, manipulativnom interpretacijom prošlosti i današnje generacije se čine osujećenim, jadnim. Etabliranim lažima onemogućene su da se kao moralni građani nose sa teškim nasleđem prošlosti, da kreiraju normalan život ako ne za sebe, onda barem za one koji dolaze posle.

U nizu manipulativnih tehnika za očuvanje koruptivne vlasti i iz nje velike slasti, Jasenovac (Donja Gradina) za Milorada Dodika izgleda ima posebno mesto. Čim mu nešto zagusti, evo Donje Gradine, evo visokih gostiju iz Beograda, iz patrijaršije SPC, evo vrućih patriotskih govora. Evo mu zblanute opozicije u RS, manje od makovog zrna. Pored zvaničnog Beogada koji ga tetoši bez obzira ko stoluje, Jasenovac mu je takoreći odsudna pozicija pred opasnošću gubljenja vlasti i pred tužiocima koji se bave kriminalom i visokom korupcijom. Čim oseti opasnost pokreće propagandnu mašineriju i u Banjoj Luci, i u Beogradu, te na grudobran ističe svoje srbobranstvo. U hermetizovanoj srbobraniteljskoj atmosferi – hajd’ neko u Banjoj Luci, u Beogradu, u nemoćnom Sarajevu, u Briselu i Vašingtonu, hajd’ neko nešto da preduzme protiv Dodika, protiv RS i Srba. I sve to (na radost i ne malu pomoć Moskve) traje godinama…

Zajedničko (Srbija i Republika Srpska) obeležavanje sedamdesetpete godišnjice početka genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u koncentracionom logoru Jasenovac (kako je zvanično najavljeno), nije ništa drugo do bezočna zloupotreba jednog, zbog strašnih zločina, simboličnog mesta. Nema tu iskrenog pijeteta prema žrtvama. Radi se o odbrani Dodika, koji se zbog svojih smutnih interesa i poslova kocka sudbinom BiH i regiona, koji provocira sukobe i nesporazume, radi se o dodatnom sluđivanju Srba u korist takvog, malo je reći, Dodikovog avanturizma, radi se o jačanju harizme Vučića čiji je govor u Donjoj Dubici bio prepun cinizma i provokacija. Uz sva prenemaganja i glumatanja u ionako presoljenu srpsko-hrvatsku nacionalšovinističku čorbu neštedimice je ubacio novu šaku soli. Šta ga briga, on ne živi na Kordunu, u Lici, u Slavoniji, pa mu se može srbovati. Kao šta ga nije briga ni kako žive Hrvati u Sremu, u severnoj Bačkoj, u Beograd…

Nacionaliste i šoviniste bilo kojih fela i „denominacija“ obični ljudi i njihove muke nikada nisu interesovali, niti će ih interesovati. Zbrinuti u svojim kulama od slonovače, oni su bezbedni, pa im se može ludovati. Krivi smo mi što takve trpimo.

(Autonomija)