Nakon što je pacovskim instiktima osetila da je studentska pobuna na ’tajm autu’ (?), radikalska moralna trulež NS Univerziteta izvlači se iz rupa u koje se zavukla u paničnom strahu od pobunjenih studenata. Osiono diže glavu i počinje da se sveti. Instalirana na mnoštvu upravljačkih pozicija na fakultetima i Rektoratu, neokrnjena je preživela oluju studentske pobune, pri čemu su ljigavci – ne i oni radikalni koji su pozvali policiju u blokirane fakultete i Rektorat – pritvorno bajagi podržavali i ’stajali’ uz pobunjene studente dok je kovitlala studentska oluja.

Na poziciji rektora Univerziteta opstao je opskurni režimski poslušnik Dejan Madić, uprkos zahtevima naučno-nastavnih veća svih fakulteta i naučnih instituta vezanih za Univerzitet, za njegovu smenu. Kao formalno nadležno lice potpuno je ignorisao zahteve da sazove sednicu Senata Univerziteta – pravdajući to bizarnim ’sigurnosnim i prostornim razlozima’ – na kojoj je trebalo da se razmatra zahtev svih članica Univerziteta za njegovu smenu. Upućeni tvrde da je voljom režimske kamarile u Savetu Univerziteta (koji bira i razrešava rektore) – u kojem dominira uticaj pokrajinske radikalske vlasti – i inače na nelegitiman način izabran na rektorsko mesto, jer je u potrebnoj dokumentaciji priložio tuđi rad kao svoj. U javnosti se istakao pre aktuelne studentske pobune, kad je u prošlogodišnjoj režimskoj hajci protiv profesora Dinka Gruhonjića podržao falangističku blokadu Filozofskog fakulteta (FF) sa ultimativnim zahtevima sumnjivih lica u tzv.blokadi da se profesor Gruhonjić najuri sa fakulteta. Biće zapamćen i po tome, što je zdušno podržavao prošlogodišnje nastojanje režima da se na FF održe farsični izbori za Studentski parlament pod kontrolom SNS-a. Posle višemesečnog antologijskog otpora aktivističke studentske grupe STAV toj režimskoj ujdurmi, režim je uz podršku angažovanih batinaša u takoreći noćnim satima farsu od studentskih izbora okončao ’izborom’ svog a ne uistinu studentskog parlamenta na ovom fakultetu. Izbor svog a ne uistinu studentskog parlamenta, radikalštini je važan jer predstavnici studentskih parlamenata imaju uticaja u donošenju odluka na fakultetima i Univerzitetu. Članovi nepotkupljivog STAV-a – najznačajnije pobunjeničke studentske grupe u tada sveopštem mrtvilu ne samo Novosadskog univerziteta – stavljeni su tada na listu arhineprijatelja banditskog režima koji je čekao zgodnu priliku da im se osveti. I dočekao ju je u skandalu – režiranom od privatizovane BIA, režimskih propagandista i u slugeranjstvo srozanih tužilačkih i sudskih organa. Suđenje okrivljenim članovima STAV-a (i drugim antirežimskim novosadskim aktivistima) treba da počne 24. novembra. Režimska (radikalska) represivna mašinerija tereti ih za najteža dela protiv ustavnog poretka i države – klasika autokratskih i diktatorskih režima u odbrani nekontrolisane vlasti.

Trakavicu radikalskog slugaranja od režima nametnutog rektora Madića obeležiće antologijski čin njegovog izbacivanja iz Rektorata. Kad je počela studentska pobuna (posle obrušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici) iz Rektorata su ga izbacili pobunjeni studenti kao SNS poslušnika. Heroina iz grupe STAV Mila Pajić, sa svojim prijateljima, baš tim rečima – da je poslušnik SNS na mestu rektora – ga je kao protuvu ispratila iz zgrade rektorata.

*

Madić je ipak opstao na mestu rektora, jer je iza njega još uvek nerazmontirana režimska mašinerija – moralni ljigavci na NS Univerzitetu, u pokrajinskim organima vlasti koji su ga izabrali na rektorsko mesto uprkos hipoteke nelegimiteta zbog prisvajanja tuđeg rada kao svog, arhiljigavci na vrhu radikalskog režima (pogotovo po dolasku režimskog buldožera – sadašnjeg ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića – koji nanosi ogromnu štetu prosveti i obrazovanju beskrupulozno namećući surov odnos prema svakom ko režimskom nasilju pruža otpor).

Nakon što je brutalnim upadom policije na FF, Fakultet za sport i fizičko vaspitanje i Rektorat (na dogovoreni poziv dekana tih fakulteta i rektora) zgažena autonomija NS Univerziteta i nakon što je brutalno nasilje policije i žandarmerije nad pobunjenim studentima i građanima nastavljeno, moralnoj truleži na Univerzitetu je laknulo. Osećala se sigurnije i kuražnije, jedva čekajući da počne sa osvetama. Okuražio se i oktroisani opskurni rektor, pa je napokon sazvao sednicu Senata Univerziteta na kojoj je razmatran zahtev za njegovu smenu.

Nema sumnje da je pre sednice Senata režimska nomenklatura izvršila temeljnu pripremu kako ignorisati zahteve svih naučno-nastavnih veća fakulteta i pripadajućih instituta Univerziteta, za smenu Madića. Kao i kako se osvetiti najmarkantnijim podržavaocima studenata u pobuni. Za početak osvete namestila se vanredna profesorica FF Jelena Kleut koja je trebalo da bude izabrana za redovnu profesoricu. Podršku svih nadležnih stručnih tela za izbor u zvanje redovne profesorice je dobila, pa je izbor na Senatu smatran kao nesporna stvar.

Moralna trulež u Senatu – očito unapred instruisana – sprečila je njen izbor u zvanje redovne profesorice. Poznavaoci procedura izbora u profesorska i druga akademska zvanja na univerzitetima, kažu zbog bizarnih iskonstruisanih razloga koji se u drugim prilikama, kod izbora drugih kandidata, ne upražnjavaju. Ali se kod prvoborkinje za studentska i uopšte građanska i ljudska prava Jelene Kleut eto primenjuju. Ženi, cenjenoj profesorici koja ne povija kičmu pred bilo kakvim truležom ne samo na univerzitetu, za nekoliko dana preti otkaz na fakultetu. Kako će se ovaj skandal osokoljene radikalštine okupljene u većini Senata NS Univerziteta završiti, ostaje da vidimo. Na njegovo razrešenje nema sumnje da će ključno uticati ponašanje profesora i zaposlenika ne samo na NS Univerzitetu (danas osveta Jeleni Kleut na NS Univerzitetu, sutra ko zna ko će doći na red na drugim univerzitetima), ponašanje studenata koji valjda neće dozvoliti da im se gazi i u blato srozava hrabra profesorica koja ih u pobuni jasno, glasno i svesrdno pomaže, ali i kako će pobunjeni građani ne samo Novog Sada reagovati na osvetničko ponašanje režima koji ne preza ni od čega.

Dugo čekana režimski pripremana sednica Senata NS Univerziteta pokazala je da je režimlija Dejan Madić dobio podršku 11 članova Senata za ostanak na mestu rektora, 7 glasova bilo je za njegovu smenu, 1 ne važeći i 1 uzdržan glas. Članovi Senata koji nisu bili za smenu Madića – moralna trulež koja vonja na radikalštinu – izdali su imperativne naloge naučno-nastavnih veća svih fakulteta i instituta pripadajućih Univerzitetu za smenu kompromitovanog rektora.

Kad je reč o imenovanju Jelene Kleut u zvanje redovnog profesora, 6 članova Senata bilo je za, 2 protiv a 12 moralnih jajara je bilo uzdržano pa vanredna profesorica sa s vim potrebnim referencama nije izabrana u očekivano zvanje. Zbog toga joj za koji dan ističe ugovor o radu sa matičnim fakultetom i preti joj osvetnički otkaz.

Šta je navelo moralnu mizeriju koja je glasala za ostanak kompromitovanog rektora na rektorskoj poziciji i posebno onu koja se uzdržala kad se glasalo o unapređenju vanredne profesorice Kleut u više zvanje, može se samo pretpostavljati. Sitni sopstvenički interesi i podmitljivost? Strah zbog ucena režima? Nepopravljiva radikalština u duši? Šta god da je po sredi sitnih duša na odgovornim mestima Univerziteta, ne zna se šta je gore i jadnije. Kako god bilo, bez sumnje je to velik udarac na renome NS Univerziteta i njegov – pod uticajem u njega odavno instalirane a nerazmontirane radikalštine – poljuljani ugled. Veliki je to udarac i za pobunjene studente (takoreći nož u leđa od strane moralnog truleža koji je hinjeno, pritvorno, bio uz njih dok je studentska pobuna buktala, a radikalski je sada glasao za sramne odluke), ali i velik je to udarac za pobunjeno građanstvo koje vapi za normalnom Srbijom i pristojnim životom. Od moralnog oporavka najpre univerziteta i prosvete kao inicijalnog kvasca oporavka Srbije u celini, svi mnogo očekujemo. Kad ispade – ako je po NS Univerzitetu – da radikalština (uzrok mnogih zala) na univerzitetima (i školama?) nije upokojena. U za nju kritično vreme samo se pritajila, da bi na najmanji znak splašnjavanja pobunjeničkog pritiska živnula i krenula u brutalne osvete predvođena besprizornim ministrom prosvete, na radost i ekstazu onog koji ga je na to mesto postavio baš zbog besprizornosti.

Ako pred neupokojenim moralnim truležom NS Univerziteta (potpomognutim besprizornim pritiskom vrha radikalštine iz Beograda kojoj je opsesivni cilj da slomi i pokori probuđeni i pobunjeni Novi Sad i njegovo ključno simboličko mesto, Univerzitet) poklekne probuđena slobodarska energija ne samo Novog Sada – pokoravanje ostatka Srbije od uzdrmane radikalštine biće nemerljivo lakše i brže.

(Autonomija)