Spominjemo dvadeset dvogodišnju studentkinju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a mislimo na celu novosadsku strudentsko-aktivističku grupu STAV (Studenti protiv autoritarnog režima). I ne samo na njih, nego i na sličnu grupu SVIĆE i razne građanske aktiviste kao paradigmu slobodarske osvešćenosti u Srbiji, zarobljenoj Vučićevim koruptivnim režimom. Zbog ispravljene kičme i spremnosti da pljačkaškoj bandi koja uništava sve – pa se namerila i da zgazi univerzitete – kaže neće moći, vesnici slobode i pre udbaški režirane podmetačine iz marta ove godine proglašeni su teroristima. Podmetačina je trebalo da ih markira kao državne neprijatelje, kao teroriste. Za to vreme vladajući koruptivni režim – pravi državni neprijatelji – pljačkama i korupcijom kao skakavci pustoše Srbiju.

’Terorizam’ STAVA počeo je maja 2024. godine, kad su njegovi aktivisti na Filozofskom fakultetu NS univerziteta (FF) sprečili izbornu farsu za Studentski parlament (SP). Manipulacijama režimskog Saveza studenata (SS) – proceduralnim nameštaljkama – obezbeđeno je da na izbore može izaći samo lista kandidata režimskog SS. Mimo nje studenti u nametnutim uslovima nisu mogli oformiti nezavisne liste. Tako je režim preko farsičnih izbora obezbedio kontrolu SP, odnosno uticaj na fakultetu (i Univerzitetu) pored već instaliranih prorežimskih uprava na dosta fakulteta i u Rektoratu. Pione u sudentskim parlamentima režim je korumpirao raznim privilegijama, koji su mu za uzvrat obezbeđivali kontrolu studenata i mir na unuverzitetima, do čega je režimu prvenstveno stalo. Što se tiče mira na NS univerzitetu, do pojave STAV-a režim je bio miran.

Blaženi mir najpre je narušila grupa STAV sprečavajući izbornu farsu za SP na FF. Neravnopravna borba protiv farse trajala je mesecima, na očigled tada skoro nezainteresovanih studenata, profesora i predavača. Režimske strukture na Univerzitetu, uz sadejstvo rektora sa kolaborantima, su je okončale angažovanjem batinaša u noćnim satima protiv članova STAVA. Režim je mislio da je uspešno rutinski oposlio ono što je naumio. Bitku za SP na FF je uz pomoć batinaša’dobio’, ali ne – pokazaće se – i rat. Barem za sada.

I pre borbe protiv skandaloznog izbora SP, u martu 2024. godine – u jeku gebelsovske kampanje na nacionalnom nivou protiv profesora FF Dinka Gruhonjića, koji je zbog nepokolebljivog svedočenja istine o autokratskom karakteru Vučićevog režima i pogotovo ratno-zločinačkoj politici Miloševićeve politike devedesetih, na meti svih nacionalista, šovinista i pljačkaša – studenti koji su osnovali STAV uz časne profesorove kolege sa katedre stali su u odbranu oklevetanog i fizički ugroženog profesora. Organizovani huligani huškani od režima dolazili su profesoru pred zgradu gde stanuje, ispisujući mu pred ulazom u zgradu pretnje smrću. Organizatori hajke namerili su se da ionako utuljenu istinu o zlu devedesetih potpuno zatru, da nosioce ideologije zla niko ne uznemirava, da nepokolebljivog profesora izbace sa fakulteta, da ga ućutkaju i proteraju sa medijske scene jer je profesor Gruhonjić tada – kao i danas – jedan od ređih novinara koji se nije libio i ne libi da javno svedoči mračne činjnice koje bi režim da večno drži pod tepihom. Od mračnih činjenica prošlosti Vučić lično beži kao đavo od krsta, jer je u njima kao Šešeljev potrčko igrao itekako opaku ratnohuškačku ulogu. Zato bi da milom ili silom ućutka i progna svak glas istine koji svedoči o njegovom meteorskom političkm usponu širenjem zločinačke ratnohuškačke deologije.

Odbranom oklevetanog i sistemski napadanog profesora – proizvedenog za nacionalnog neprijatelja broj 1 – grupa STAV je već tada kod režima markirana kao arhineprijatelj Srbije.

Solidarnošću studenata koji su stali uz svog profesora, kolega profesora ne samo sa novosadskog nego i drugih univerziteta u Srbiji, uglednih javnih ličnosti i građanskih aktivista koji su prozreli opake namere režima, profesor je tada odbranjen, ali je i dalje dežurna arhimeta banditskog režima i njegove propagande. Nije najuren sa fakulteta i sa medijske scene – kako je planirano – što ne znači da režim ne čeka priliku da se ’neprijateljima Srbije i njihovom profesoru koji ih huška mržnjom protiv Srba i Srbije’ osveti. Njihova jedina odbrana su studenti koji su prozreli namere režima, časne kolege profesori i dakako demokratska javnost koja ne naseda na režimske klevete. Na potpuno dezavuisane institucije sistema se ne mogu osloniti. Takve kakve su, profesionalno razorene institucije pre će stati uz režim protiv profesora i oklevetanih studenata. Od mržnje prema Srbiji i srpskom narodu – o čemu kleveće propaganda trujući narod – kod profesora i oklevetanih studenata nema ni ’m’. Tačno je međutim da oni jasno i glasno ukazuje ko zapravo decenijama razara Srbiju i unesrećuje srpski narod (i region).

Za osvetu nepoćudnima režim ima ponizne sluge – privatizovanu tajnu policiju (ne samo BIA) koja će studentsku mladost od dvadesetak i nešto godina uhoditi i kreirati njihov ’krimen’ (’udar na državu i ustavni poredak’,’planiranje krvoprolića’ i slične bedastoće), sramno upodobljeno tužilaštvo, sudstvo (čast izuzecima) i bekrupuloznu gebelsovsku propagandu usmerenu protiv svakog na koga režim uperi prst.

Zna se šta se dogodilo 1. novembra 2024. na dvaput ’svečano otvaranoj’ železničkoj stanici u Novom Sadu. Smrt 16 nedužnih građana pod tonama betona zbog korupcionog javašluka urušene nadstrešnice, šokantno je delovala na građane. Posle početne zgroženosti, usledio je njihov bes, javni protesti, blokade fakulteta, protesti u školama… U prvim redovima pobune građana i studenata protiv koruptivnog banditizma režima našli su se – uz građanske aktiviste i opozicione partije (na koje se u poslednje vreme olako maltene pljuje) – članovi STAVA. Harizmatična Mila Pajić, između ostalih, koja je bukvalno iz mišije rupe rektorata NS univerziteta na svetlost dana isterala režimskog slugana rektora Madića, dok je profesorski i dekanski kor univerziteta skoro unisono ’gledao svoja posla’ (posle su se od novosadskog marionete rektora svi dekani i podređeni instituti odrekli). Studentkinja Pajić, ona posebno ali i njezini saborci iz STAV-a’, time je pojačala nametnutu joj arhineprijateljsku stigmu. Na žalost, zbog trovačke propagande od njih su se olako i brzopleto ogradili naknadno pobunjeni studenti na svojim plenumima, iako je ta grupa bila prva luča slobodarske pobune u dugotrajnom oportunom mraku zamrlog NS univerziteta. Pobunjenim studentima režim je – preko svojih neugaslih ispostava na univerzitetu – vešto podvalio tezu, da lučonoše slobode ’teže isključivo ličnoj promociji i liderstvu, ličnoj koristi’. Ma ’ajde!

Dvanaestog marta nezakonitim udbaškim prisluškivanjem dela članova STAV-a i pripadnika opozicionog Pokreta slobodnih građana – u ćaskanju koje se može čuti u svakoj kafani, kafiću, formalnom ili neformalnom skupu protiv režima i polugama njegove vlasti i moći (javni medijski servisi koji su zarobljeni, bez čijeg oslobođenja režim neće pasti) – režim je preko tabloidne zločinačke TV propagande krenuo u obračun sa ’neprijateljima države’, sa ’teroristima koji planiraju rušenje ustavnog poretka, državni udar, prolivanje krvi…’ Prethodno je odavno privatizovana BIA TV trovačima i hajkačima na oponente režimu nezakonito dostavila tonski snimak nezakonito snimanog razgovora. Trovači su od banalnog događaja napravili sudbinsku nacionalnu dramu, prozvali nadležna tužilaštva, da šta čekaju, što ne hapse teroriste namerene da ruše državu.

Režimu upodobljeni policijski, tužilački i sudski organi nisu čekali da ih zbog ’neaktivnosti’ proziva Vučić, nego su po instrukcijama TV trovača prionuli na posao i počeli hapsiti, privoditi i – po definiciji trovača – protiv oklevetanih formirati optužne predloge za krimen definisan u trovačkoj propagandi.

Trinaestog marta grupa iz STAVA – Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić, Jovan Dražić, Doroteja Antić i aktivista Dejan Bagarić – otputovali su u Dubrovnik na ranije potvrđen dolazak na festival aktivističkih građanskih grupa i pojedinaca regiona. Deo prisluškivane grupe – Lazar Dinić iz STAVA-a, profesorica sociologije Marija Vasić, aktivisti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović – koja je ostala u Novom Sadu, uhapšena je 14. marta. Određeno im je zadržavanje do 48 sati, da bi im potom bio određen pritvor od 30 dana. Pritvor ’teroristima’ koji su ’spremali rušenje ustavnog poretka i krvoproliće’ još im je dvaput produžavan po 30 dana. Profesorica sociologije Vasić, koja je je l’da pripremala državni udar i krvoproliće, počela je potom štrajk glađu i žeđu.

Poznata je hronologija potnjih događaja. Masovne studentsko-građanske blokade obrukanih tužilačkih i sudskih novosadskih institucija dovele su do toga, da je najpre profesorica Vasić – koja je zbog kolabiranja organizma prebačena iz novosadskog zatvora u bolnički deo beogradskog Okružnog zatvora – puštena iz pravog u kućni pritvor uz zabranu javnog istupanja i kontaktiranja sa valjda političkim aktivistima. Nakon istrajnih blokada tužilačkih i sudskih institucija iz pritvora su u kućne pritvore – de facto zatvore bez stenica – bili pušteni i drugi uhapšenici grupe. Šta će sa njima u daljem postupku biti, tek će se videti. Jedno je sigurno, režim ne odstupa od osvete.

Grupa koja se u momentu hapšenja osumnječenika u Novom Sadu zatekla u Dubrovniku, još se ne vraća u Srbiju. Znaju da će pod istom režimski konstruisanom optužnicom biti odmah uhapšeni i strpani u zatvor pun stenica. Do daljeg su u spoljnjem egzilu kao politički proganjana grupa.

Dok se oklevetani egzilanti ne vrate slobodno u zemlju i dok montirane režimske optužnice za sve prisluškivane studente i građanske aktiviste ne budu stornirane, ovi slobodari Srbije su na savesti demokratske javnosti. Ovo utoliko pre, što nakon temeljnih policijskih pretresa stanova svih osumnječanika nije pronađen ni jedan jedini dokaz koji bi govorio da se zaista radi o pripremi državnog udara i krvoprolića u Srbiji. Širenje straha i panike građana pred tada zakazani masovni studentsko-građanski skup u Beogradu 15.marta, režimu je trebao kao nasušna potreba.

Demokratska javnost Srbije ne sme zaboraviti na sužnje novosadskih studentskih i građanskih aktivista brutalno uklonjenih iz javnosti pod izmišljenim gadostima režima. Zahtevi za njihovo oslobađanje od konstruisane krivice moraju se neprekidno ponavljati na svim protestima.

*

Montiranim gadostima režima protiv opozicionara nema kraja. Neki dan je obznanjeno da je novosadsko valjda osnovno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv tri opozicione poslanice (Dragana Rakić, Danijela Nestorović i Jelena Milošević), koje su, je l’da, na protestu protiv na pravdi boga pritvorenih građanskih aktivista u Novom Sadu 19. novembra prošle godine navodno napale službena lica, policiju opremljenu za razbijanje demonstracija. Imaju li tužilački i sudski upodobljeni organi imalo stida? Znaju li da ni jedna vlast, pa ni Vučićeva, nije večna i da im posle neminovne smene onih koji ih zloupotrebljavaju treba živeti u istim gradovima, među istim građanima, sa hipotekama beščašća koje sami sebi prave?

Post Scriptum

Na otvorene pretnje Vučića da će se svetiti ’blokaderima’ (studenti, profesori, dekani, časni novinari, umetnici, građani željni pravde i slobode svih profesija) ne treba čekati. Čim oseti da može, stupa u akciju. Za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu postavljen je vođa paramilitarnih bandi iz devedesetih i notorni šovinista ratni huškač Dragoslav Bokan. Brutalnija osveta glumcima i zaposlenicima nacionalnog teatra koji su stali uz pobunjene studente valjda nije mogla da se servira. Režim, zapravo beskrajno sujetni i osvetoljubivi Vučić, bukvalno – da prostite – piša po njima. Hoće li mu to dozvoliti?

Nakon ove gadosti može se reći da aktuelni režim ne vonja, nego bazdi na fašizam. Ako izostane adekvatno suprotstavljanje javnosti takvom režimu i ne makne ga sa vlasti, Srbiju čekaju još teža vremena.

(Autonomija)