Nema valjda toga, što Vučićeva poslušnička korumpirana i ucenjena mašinerija nije spremna da uradi služeći izopačenom egu mega radikala na čelu države. Sluge mu iz ne samo propagandnih jazbina, tužilaštava, sudstva, policije i žandarmerije pretvorile su se u raspomamljene ešalone koji – pogotovo u Novom Sadu – brutalno gaze sve pred sobom, ispunjavajući naloge notornog radikala koji očito organski mrzi Novi Sad. Valjda zato što nije uspeo da ga do kraja ponizi i svede na radikalski brlog, iako je od pojave te zločinačke ideologije i menažerije pokoravanje i radikalsko zapišavanje Novog Sada bio i ostao jedan od primarnih ciljeva maligne boleštine sada zvane ’Srpska napredna stranka’.

Bandi koja je pokorila državu, opljačkala i razorila društvo, ne samo kad je saterana u ćošak ništa nije sveto. Moral i odgovnornost za nju su prezreni pojmovi. Nacionalistima i šovinistima sa zločinačkom prošlosti iz ratova devedesetih, prosvećenost, obrazovanje, zakoni, institucije, građanski red, škole, unuverziteti, kultura, lična i imovinska sigurnost građana, strateško opredeljenje Srbije u sve neizvesnijm svetskim okolnostima i turbulencijama, ništa ne znače. Dobrano opskrbljeni lažnim diplomama i znanjima, primitivni a nezajažljivo grabljivi, u svoje redove apsorbuju i na ključna mesta instaliraju što moralno, što obrazovno defektne ličnosti – najčešće i jedno i drugo – s kojima poput skakavaca pljačkaju ionako siromašno društvo. Razorenu državu patološki vezuju za autokratske sisteme u svetu, slične sebi. Uređene demokratske zemlje i njihove integracije preziru, a zbog korišćenja izdašnih fondova pomoći uređenih država licemerno se deklerativno opredeljuju za njih, za EU. Dok lažni evropejci hinjeno govore o evropskom putu Srbije, njihovi trbuhozborci – propagandne jazbine – grme protiv Evrope i njezinih vrednosti, slaveći zločinca Putina i druge svetske mrzitelje demokratije.

Pogibija nedužnih građana pod obrušenom nadstrešnicom novosadske železničke stanice, belodano je razobličila političku i moralnu bedu vladajuće bande i njezine propagande pokazujući na šta je naprednjačka radikalština srozala Srbiju. Studentska i građanska pobuna uzrokovana koruptivnim zločinom na novosadskoj železničkoj stanici zapalila je činilo se obamrlu Srbiju, pa se bahata banda opijena svevlašćem nenadano našla u škripcu. Bajke i laži više nemaju uobičajenu prođu. Panika je zahvatila pljačkašku nomenklaturu.

Posle početnog nesnalaženja pred dugotrajnom masovnom pojavom studenata i građana na ulicama i trgovima gradova, pa i nekih sela Srbije, banda se čini se sabrala i uz pomoć Putinovih ovde odavno instaliranih obaveštajnih službi i instruktora za odbranu vlasti banditskog režima (za je l’da borbu protiv ’obojenih’ odnosno ’cvjetnajnih revolucija’) krenula Putinovim metodama da se obračunava sa pobunjenim studentima, građanima, čak i đacima.

Prvi meseci studentsko-građanskih pobuna protekli su sa relativno manjim policijsko–žandarmerijskim i tužilačko-sudskim represijama. Stvari su se promenile uoči i nakon velikog protesta u martu prošle godine u Beogradu, kad je radikalština u panici protiv mirnih građana upotrebila zabranjeno zvučno oružje. Da bi prikrila zločin, pokušala je da ga negira i da ga prikaže kao subverzivnu protivdržavnu laž pobunjenih građana. U providnoj laži je naravno uhvaćena, uprkos tome što je Vučić u pomoć pozvao Putinove navodne stručnjake za takva oružja da oni ’kažu pravu istinu iako je l’da svi znaju da takvo oružje nije korišćeno’. Vajni Putinovi stručnjaci (za borbu protiv ’cvjetajnih revolucija’) potvrdili su Vučićeve tvrdnje da nije korišćeno nikavo zvučno oružje. A šta drugo od Putinovih ’stručnjaka’ se i moglo očekivati. Posle nekažnjenog zločina upotrebe zvučnog oružja protiv mirnih građana, Vučić je krenuo u korišćenje još radikalnijih klasičnih policijskih, žandarmerijskih, tužilačkih i sudskih metoda.

Celo leto u Srbiji je proteklo u građanskim pobunama i pokušajima bande da ih policijsko-žandarmerijskim brutalnim nasiljem i sramnim tužilačko-sudskim terorom obuzda. Bez uspeha. Suočivši se sa tim, Vučić kreće sa masovnim čišćenjem policijskih, žandarmerijskih, tužilačkih i sudskih kadrova koji mu se čine nedovoljno ’efikasni’ i nelojalni u obuzdavanju pobune po Srbiji. Na ključna mesta u represivnim službama instalirao je njemu bespogovorno poslušne kadrove, spremne za svaku vrstu nasilja i terora nad studentima i građanima. Pa sad imamo to što viđamo, ponajviše u Vučiću mrskom nepokorenom Novom Sadu – raspomamljeni teror vladajuće bande, odnosno njezine represivne policijsko-pravosudne egzekutive. Mlati se sve što se stigne – studenti, profesori, građani, maloletnici… Mlati se i hapsi i muško i žensko, i mlado i staro. Mlati se u studentskom kampusu, provaljuje se – uz pomoć bandinih kadrova na dekanskim i rektorskim mestima – u fakultete i rektorat (kakva autonomija unuverziteta, kakvi bakrači, kakve trice i kučne, mlati se sve redom i zasipa hemijskim srdstvima zabranjenim u civilizovanim društvima). Hapsi se svako ko je na meti razularenoj radikalštini i pri tome se uhapšenima prišivaju najteže protivdržavne optužnice. Pune se zatvorske buvare i lakonski produžuju pritvori. Istovremeno, Vučićevi ’odlučni branioci države’ u farsičnoj Vladi – naročito ministri obrazovanja, informisanja, kulture… – ogoljenim nasiljem vrše teror nad univerzitetima, školama, kulturnim ustanovama i umetničkim događanjima, ucenju ih neispunjavanjem državnih plaćanja (kao da su to bandine privatne, a ne narodne ustanove i delatnosti koje plaćaju poreski obveznici).

Brutalne su slike policijskog i žandarmerjskog nasilja iz Novog Sada (ekstremne Studentski kampus 5. septembra i 17. novebra ispred Banovine, zbog nasilnog odvoženja autobusa Milomira Jaćimovića koji je štrajkovao glađu jer banda želi da ga bukvalno egzistencijalno uništi; volonterski pomaže studentima i pobunjenim građanima u prevozu po Srbiji). Slike terora vladajuće bande iz Srbije, iz Novog Sada, odlaze u svet.

Osiljene vladajuće teroriste nad mirnim studentima i građanima koji traže pravdu, poštovanje zakona i raspisivanje poštenih prevremenih parlamentarnih izbora, treba podsetiti da ničija nije do zore gorela. Kad dođe stani-pani, kad teror prekipi, napljačkani vrh bande možda će na vreme pobeći tamo gde se opskrbio nekretninama i debelim bankovnim računima. Ipak, sve ljudske gnjide koje služeći izopačenoj radikalštini vrše bezočan teror nad studentima i građanima to neće moći. Šta će onda da rade svi ti bešćutni pripadnici policije, žandarmerije, sve te moralne mizerije iz tužilaštava i sudova koji građanima koji traže pravdu i poštovanje zakona besramno pripisiju i protiv njih podižu optužnice za najteža protivdržavna dela? Ta će moralna beda ostati da živi ovde kad padne banda kojoj besramno služe. Dok mlataraju, udaraju, tuku, hapse, optužuju i sude na pravdi Boga, pomisle li kad na katran i perje? I na nešto gore – na buvare u koje služeći bandi besomučno trpaju nevinu pobunjenu mladost i građane kojima je dosta poniženja i terora.

(Autonomija)