Dobri znalci istorije ovdašnjeg beščašća koji pamte mračne likove koji su nas devedesetih uvalili u bedu i poniženje u neverici se i dalje pitaju: Je li moguće da je pored Aleksandra Vučića i JUL-ovski jurišnik Aleksandar Vulin nakon svega učinjenog mera današnje Srbije? Je li moguće da se ni posle više decenija laži, mržnje, zločina i kriminala Srbija nije izvukla iz agonije i ponovo sudbinu svojih, ali i građana regiona prepušta takvim opskurnim likovima?

Vučićeva ako se može reći politika potvrđuje da se agonija Srbije nastavlja, da su joj danas mera baš takvi likovi; da su joj mera TV Pink, TV Hepi, RTS, RTV, Informer, Srpski telegraf, Alo, Politika, Večernje novosti… da dalje ne nabrajamo poražavajuće činjenice.

Po preuzimanju vlasti i brutalnoj privatizaciji kompletne države u štabu Vučićevih poslušnika lažni levičar i još lažniji antifašista Vulin je izgleda zadužen za Hrvatsku. Za šta drugo, do za ono što je u julovskoj školi dobro izučio: da truje odnose između naroda i država, da se bajagi bori protiv novog svetskog poretka koji se kao okomio na slobodarsku miloševićevsku Srbiju.

Koliko se vidi, eks-julovac je povereni zadatak jedva dočekao. Na julovsku školu beščašća kod njega kao i kod ostalih nacionalista se nadovezala i duboka frustriranost zbog ne samo vojnih poraza tokom devedesetih. I umesto otrežnjenja i suočavanja sa istinom, sa zlom koje su proizveli, oni bi pošto-poto da se svete. Kad ne može oružjem, onda barem verbalnim nasiljem, mržnjom i uvredama, pa narod i državu o čijim dobrobitima Vulin navodno brine neka košta koliko košta. Njega svakako ne košta ništa. A koliko se zna, u ovoj bedi dobro je zbrinut.

Posle bogate istorije primitivnih provokacija, Vulinu je na graničnom prelazu sa Hrvatskom spuštena rampa. Razlog je osion, tipično vulinovski komentar hrvatskog upozorenja da zbog konstantno zapaljivih izjava nije primereno da posećuje Hrvatsku jer ne doprinosi unapređenju međusobnih odnosa. Ne trepnuvši on je uzvratio da hrvatski ministri nisu ti koji odlučuju da li će on posetiti Hrvatsku, već da o tome odlučuje samo “vrhovni komadant Vojske Srbije”.

I rampa mu bi spuštena. U Hrvatskoj je do daljeg proglašen personom non grata. Gazda mu Vučić i kamarila trbuhozboraca prave se naivni, tobože ne vide razlog za takav hrvatski postupak. Vrlo brzo Hrvatskoj je uzvraćeno istom merom, proglašavanjem njihovog ministra odbrane u Srbiji nepoželjnom osobom. Notorni Dačić štaviše preti i dodatnim merama, kao da je Srbija u situaciji da nekome preti i nekog uslovljava, pogotovo državu koja je i članica EU i NATO pakta i od čijeg glasa, između ostalog, zavisi dinamika navodnog evropskog puta Srbije.

U Vučićevoj Srbiji, očigledno, nema trunke pameti tamo gde treba da je bude najviše. To suludo nacionalističko inaćenje itekako će nam izaći na nos. U stvari, već je izašlo.

(Autonomija)