Tako to po pravilu biva, tamo gde diktatori nakon izbijanja masovnih građanskih pobuna opstanu na tronu u prvih mesec, dva dana – dok su pobune na vrhuncu – obično sačuvaju vlast i moć. Nakon masovnih studentsko-građanskih protesta širom Srbije Vučić je opstao na tronu značajno više od godinu dana. Pobune su splasnule – kažu energija pobune se nije izgubila, ali se način suprotstavljanja režimu menja – i nakon početnog straha i panike od pobunjenih studentata i građana Vučić se okuražuje i kreće u kontraofanzivu. U osvetu pobunjenicima.

Valjda zbog iluzije da je ’slomio obojenu revoluciju’ (izmišljeni fantom koji izluđuje autokrate i diktatore), osveta pobunjenim masama se radikalizuje koliko zbog pretpljenih strahova despota dok je pobuna vrhunila, toliko i da radikalnom represijom građanstvu preventivno ponovo satera strah u kosti i vrati ih u status preplašenih podanika kojima se lako vlada. Vučić zna – kao i svaki diktator – da je strah od represije među podanicima osnov svakog svevlašća ma koliko da je brutalno.

Da bi osveta nad pobunjenim studentima i građanima bila efikasna, prvenstveno je usmerena na pojedince koji imaju javnu prepoznatljivost i ugled. To naravno nije dovoljno ako prethodno nije temeljno pripremljena represivna mašinerija, ako zakonska i institucionalna infrastruktura nije u potpunosti potčinjena autokrati i diktatoru. A u Vučićevoj Srbiji kud ćeš veći uzor za to, od Putinove škole represije i terora nad građanima. Sreća za Vučića da ima Vulina, valjda najeksponiranijeg Putinovog čoveka u mnoštvu Putinovih krtica duboko implementiranih u vrhovima vlasti, bezbedosnim agencijama i režimskim medijima Srbije. Notorni staljinista svojevremeno je na poklonjenju Putinu – da l’ pre ili posle polaganja cveća na Staljinov spomenik – potpisao međudržavni sporazum sa čelnicima Putinovih represivnih obaveštajno-policijskih službi, kojima je predviđena zajednička borba Putinove Rusije i Vučić-Vulinove Srbije u borbi protiv je l’da arhineprijateljskog Zapada i ’obojenih revolucija’ koje arhineprijatelji bratskog rusko-srpskog slobodarskog pravoslavlja neprekidno organizuju. Pa evo prilike – ’cvetnajne revolucije’ u Srbiji, kako je uz pomoć vladike bačkog Irineja onomad pred Putinom pobunu studenata i građana besramno nazvao patrijarh Porfirije – da se bratska saradnja u borbi protiv arhineprijatelja i njegovih slugu u Srbiji pokaže na delu. Nije Vulin džabe u jednom danu primio više visokih ruskih odlikovanja. Mnogo toga je uradio ne za Rusiju, nego za Putinov režim. A za to što pred kremaljskim zločincem koji razara Ukrajinu i urušava Rusiju sramoti svoju zemlju i svoj narod – poput patrijarha Porfirija – ko te pita. I on kao i patrijarh Porfirije sluga je Vučiću, a ne narodu i državi.

Nakon što su Koštunica i Tadić, sve se utrkujući, svojevremeno servilno Putinu takoreći darivali NIS i Srbiji – njezinom najvažnijem sektoru, energetici – oko vrata vezali omču, staljinista Vulin kao Vučićev najrevnosniji izaslanik Putinu je u vazalstvo poklonio obaveštajno-bezbednosne službe i medijsko-propagandnu strukturu pod Vučićevom kontrolom.

Nije teško pretpostaviti šta podrazumeva Putinova škola sprečavanja ’cvetajnih revolucija’. Eno je – Putinovu školu represije – revnosno primenjuje Lukašenko u Belorusiji, pa poput uzora mu i instruktora Putina godinama kao sultan opstaje na vlasti. Strah stanovništva od represije i terora brutalnog diktatora u Minsku godinama održava na vlasti. Zato je valjda prvo pravilo Putinove škole represije u borbe protiv ’cvetajnih revolucija’ da u obračunu sa pobunjenim građanima, studentima, bilo kim ko bi da se oslobodi terora despota, da u obračunu sa pobunjenim građanima ne sme biti ni trunke sentimentalnosti i kolebanja. Tačka! Profesionalnost i moral se u toj borbi moraju zaboraviti, što demonstriraju dobro plaćeni i od eventualnih zakonskih sankcija zaštićeni bespogovorni lojalisti. Pobunjenike – studente, novinare, intelektualce, obične građane – treba neprestano medijski satanizovati, tretirati ih nacionalnim i državnim neprijateljima, neprijateljima pravoslavlja pogotovo, stranim plaćenicima, izdajnicima. Danonoćno to ponavljati, a ako se kojim slučajem nađe neki od režima nekontrolisani kanal gde se to zločinstvo nad vlastitim građanima naziva trovačkom propagandom, takve kanale i društvene mreže hitno treba satanizovati i gušiti. Milom (korupcijom) ili silom (pretnje, ucene, finansijsko gušenje). Ne svedočimo li primeni Putinovsko-Lukašenkovih saveta u Srbiji? U toku je realizacija plana (pokušaj) da se nezavisne televizije N1 i Nova, kao i nekoliko nezavisnih štampanih medija stave pod kontrolu režima. Pošto su ti mediji vlasnički vezani za strane investicione fondove – do zla boga uglavnom koruptivne, pare je l’da ne smrde – obilatom korupcijom nije ih teško privoleti da namaknu svilen gajtan oko vrata i tom malom broju od režima nekontrolisanih medija u Srbiji. Videćemo kako će ova režimsko-spoljnoinvestiociona koruptivna gadost završiti.

Da bi radikalizacija represije bila delotvorna, režim je dinamizirao čistke u svim strukturama društva. Gde god mu se učinilo da su na bilo kakvim iole značajnim mestima odlučivanja nedovoljno mu lojalni kadrovi, hitno su vršene ili su u toku smene. Režimu (Vučiću) sumnjivi – oni kojima je bar malo do morala, savesti i poštovanja zakona – smenjeni su i smenjuju se, a na njihova mesta instalirani su i instaliraju se režimu lojalni bespogovorni poslušnici. Po tom kriterijumu pročišćeni su i pročišćavaju se policija, žandarmerija, vojska, tužilaštva, sudstvo, javna uprava, privreda, umetnička, sportska i estradna sfera. Nije važna škola, obrazovanje, stručno iskustvo, moralni lik i profesionalnost. Jedini kriterijum pri odabiru kadrova na svim nivoima vlasti autoritarnih sistema – u koje se svrstava Srbija pod Vučićem, pod radikalima – je bespogovorna lojalnost režimu i spremnost da se za intrerese vlastrodržaca izvršavaju sve pa i najveće gadosti. Tome smo – uz časne izuzetke – svedočili i svedočimo tokom cele studentsko-građanske pobune.

Mahnitanje je počelo na univerzitetima, posebno na novosadskom gde su opskurni dekani – opet čast izuzecima – i rektor sa sličnim njemu, krenuli sa brutalnim kršenjem univerzitetske autonomije pozivajući policiju i žandarmeriju u univerzitetski kampus i pojedine fakultete da skrše studentsku pobunu. Policija i žandarmerija su obilato koristili grubu silu, pendreke, cokule, štitove i hemijski gas kojeg su stručnjaci sa PMF-a identifikovali kao strogo zabranjen za upotrebu. I na tome režimske krtice na unuverzitetu na čelu sa rektorem nisu stale. Počeo je podmukli obračun sa profesorima koji su podržali studenske proteste. Okićeni visokim titulama, sinekurama ali lišeni moralnih skrupula, spremni su da svoje kolege bez imalo srama ostave bez posla. Počelo je sa časnom profesoricom Jelenom Kleut, a gde će ta sramota završiti niko ne zna. Novosadski univerzitet je tako osvetničkom voljom režima i servilnim aktivizmom instaliranih moralnih krpa među upravljačke strukture univerziteta, postao paradigma srozavanja univerziteta u Srbiji. Čeka li ista sudbina i druge univerzitete u Srbiji? Onaj u Novom Pazaru već je od ranije doživeo takvu sudbinu.

Za Vučićev režim od ključne je važnosti u korenu saseći makar i slabašne pokušaje tužilaštva i sudstva da se izmaknu od podaništva režimu. Takve pokušaje – da se recimo privedu pravdi visoki funkcioneri režima dokumentovano vezani uz koruptivne afere (pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, slučaj Generalštab u Beogradu, afere sa drogom u Jovanjici, u Konjuhu kod Kruševca, Šarićev klan i bezbroj drugih afera) – režim tretrira kao protivdržavni atak ’od države odmetutog blokaderskog ološa’ kojem treba stati u kraj. I evo na brzinu zakona opskurnog Vučićevog poslušnika Uglješe Mrdića (Mrdićevi zakoni). Sad što su ti ’zakoni’ (nasilje nad pravnim sistemom) ocenjeni i od domaćih i od pravnih stručnjaka EU, za režim je ni po jada, ali je problem ako se ostane na njihovoj primeni – koja je već nanela veliku štetu pravosuđu – jer prete sankcije EU u vidu blokiranja dalje izdašne finansijske pomoći Srbiji na njezinom bajagi putu u EU. A mufte pare Vučićevom režimu su nasušno potrebne. Kako će skandal sa Mrdićevim (Vučićevim) atakom na ionako urušeno pravosuđe završiti, ostaje nam da vidimo.

Budući da se nakon splašnjavanja studentsko-građanskih protesta i njihovog manjeg okupljanja po ulicama i trgovima srpskih gradova Vučić oseća ojačan i dodatno osiljen željan osvete, represivnoj mašineriji je izdat nalog da posle više meseci – negde i više od godinu dana – poslušnim tužilaštvima na saslušavanje privode brojne građane (studente, profesore, umetnike, narodne poslanice i građane drugih zanimanja), tereteći ih da su ’napadali službena lica sprečavajući ih u vršenju zadataka’. Tako se pokušava vratiti strah u kosti građanima, kako se ubuduće ne bi usudili podržavati nove pobune. Saglasno Putinovoj školi obračuna sa ’obojenim revolucijama’, režim želi građane da ’nauči pameti’. Hoće li će mu to pobunjena Srbija dopustiti ili će bandu sa vlasti uprkos Putinovj školi lične svevlasti jednom za svagda oduvati, pokazaće vreme.

(Autonomija/karikatura: STUPS)