Proevropske maske radikala-naprednjaka naprasno padaju. Najpre Tomislavu Nikoliću i njegovim savetnicima (od kojih neki i nisu krili svoje nepatvoreno radikalsko lice), a sada i „najevropljaninu“ Aleksandru Vučiću. Pokazuje se da je radikalstvo njihovo prirodno stanje, a pritvorno evropejstvo udobno im je kao umornom pretesne cipele.
Nikolić se – uz sasluženije patrijarha Irineja (ili obrnuto) – teatralno vratio Kosovu. Proverenom izvorištu politikanskih manipulacija, koje su nacionalistički manipulanti i oterali od Srbije. Nikolić je naprednjačku agendu Srbije – koja će jelda „do 2018. završiti pristupne pregovore o članstvu u EU, a posle je sve na EU“ – sasvim obesmislio. Trezveni građani koji znaju naprednjačko pritvorstvo, od početka su upozoravali da je naprednjačko evropejstvo propagandna magla.
Nakon Nikolića koji je umesto EU u ime svih nas već izabrao preambulu Ustava i bedu – pošto je zbrinuo sebe, familiju i savetničku kamarilu – i Vučić kreće u rat sa EU. Kao da je jedva čekao zgodan povod. I ranije je ispoljavao nervozu na bilo kakav upozoravajući glas iz EU, koji nije prijao njegovom hipertrofiranom egu. Ovog puta ego su mu povredili novinari BIRN-a. Drznuli su se da ukažu na nepravilnosti (korupciju?) u poslovima ispumpavanja vode iz kopova uglja Kolubara. Izvikani vitez borbe protiv korupcije – pri čemu nije razrešena ni jedna korupcionaška afera, iako je razrešavanje pompezno najavljivano – optužio je EU i njezinog predstavnika u Beogradu Majkla Davenporta da plaćaju medije u Srbiji da napadaju Vladu Srbije! Kaže Vladu, a misli na sebe. Što nije daleko od istine, jer je Vučić „kabinet“ sveo na skup uplašenih činovnika u kojem je ućutkan bilo kakav profesionalni subjektivitet. Smeta mu što se neko drznuo da mimo sveopštih medijskih hvalospeva njemu i vladi, kritički piše o poslovima od javnog značaja.
Autokrata pokazuje koliko je daleko i od evropskih vrednosti, i od svesti da politička slava brzo prolazi. Slavu brzo topi beda koja se širi. Preko BIRN-a i njezinih novinara bi da se obračunava sa kritičkim glasovima o njemu i njegovoj Vladi. Ne trpi kritičke glasove i ako treba zbog toga će pljunuti na EU, njezine institucije i evropsku agendu Srbije. To je njegovo evropejstvo i spremnosti za evropeizaciju Srbije.
Da li je EU posle Vučićevih servilnih nastupa u Briselu i u susretima sa zvaničnicima njezinih najuticajnijih članica, zgrožena njegovim ispadom? Teško. Znaju tamo njegovu političku prošlost i autokratski ego. Primali su ga uljudno, ali sasvim sigurno ne bez rezerve i podozrenja. Glasnogovornica EU Maja Kocijančić jasno je kazala da je sloboda govora i javnog infrmisanja jedna od temeljnih vrednosti unije. Kao i to da će EU pomagati demokratizaciju i profesionalizaciju javnog informisanja, posebno u zemljama koje pretenduju da postanu članice unije. Tek je ovo ražestilo povređenog Vučića, pa je odmah u Brisel odaslao klasični radikalski odgovor. Radikalsku vakelu da njega, koji jelda podržava slobodu govora u Evropi i svugde, niko neće ućutkavati.
Posle Nikolićevog opredeljenja za preambulu u Ustavu i bedu – u ime svih nas! – i Vučićevog rata sa EU, šta ostaje od evropskih integracija Srbije? Biće ih, malo morgen!
(Autonomija)