Nećemo ponavljati kvalifikative katastrofe koja nas je zadesila. Mediji su time krcati, rečju i slikom, što često informisanje svodi na patetiku. Patetika vulgarizuje ono što nije za vulgarizaciju, stradanje i patnju ljudi. Nećemo ponavljati da sred velikog požrtvovanja običnog sveta, da se spasi šta se spasiti da, da se pomogne koliko se može, lična ega moćnika koriste prilike za spasiteljske promocije. Koriste se prilike da se bude viđen na ugroženim mestima, slikan, snimljen, da se daju izjave. Ne znači da odgovorni ljudi i institucije ne treba ličnim primerom da hrabre građane, da ih podstiču na akcije spasavanja i solidarnosti. U tome treba imati mere. U protivnom se to pretvara u samopromocije. Stručni ljudi koji rukovode odbranom, spasioci i običan svet, stradalnici i oni koji im pomažu, treba da su u prvom planu.

Ovdašnji mediji slabo i sporadično izveštavaju o razmerama stradanja u BiH i Hrvatskoj. Nedostaje profesionalnosti, solidarnosti i saosećanja. BiH i Hrvatska su naši susedi. Za mnoge, i puno više od toga. Naše stradanje je veliko, ali je veliko i stradanje naših suseda. Treba to da znamo. Podivljale vode valjaju se u čitavom regionu. I ovde i tamo probijaju nasipe, jednako plave sela i gradove, zasejane oranice, potapaju farme i industrijske pogone, uništavaju infratrukturu. Ljudskih žrtava je na svim stranama.

Dok drama u regionu još traje, nepristojno je tvrditi da su razmere materijalnog pustošenja kod nas, u Srbiji, deset puta veće nego kod drugih. To pred TV kamerama tvrdi premijer Vučić. Tako šta, sve da se na kraju drame i pokaže tačnim, neprilično je govoriti dok se još na svim stranama vodi borba sa stihijom. Pogotovo je to neprilično tvrditi spram stradanja u BiH, koje se moglo pratiti na televizijama čije je sedište izvan Srbije. Mnoga bosanska brda se pretvaraju u melasu, u klizišta. Krajnje je nezvesno kolika će biti razmera bosanske katastrofe. Kad je to tako, međusobna solidarnost svih koji pate elemenrani je moralni red. U ovoj katastrofi ne pate Srbi, Bošnjaci, Hrvati, Romi i ostale nacionalnosti. Pate pre svega ljudi, na čijim čelima ne piše ni ko su, ni šta su. U danima patnje ružno je time se baviti. Ima vremena da se na svim stranama sagledaju štete, neće pobeći.

Ima li kakvih pouka iz ove nesreće, ima li išta dobro? Pouka je da smo pred ćudima prirode svi jednako slabi i ranjivi. Pouka je da ne budemo jurodivi, kakvi znamo biti. Ako to shvatimo, onda će iz nesreće izaći i nešto dobro. Svi smo mi neminovno upućeni jedni na druge, uprkos glupostima i neodgovornostima. Iste, ili skoro iste suše nas iscrpljuju, iste ili skoro iste vode plave. Na isti način stradaju nam sela i gradovi. Na isti način nestaju materijalna dobra. Istim jezikom ovde, u regionu, ljudi prizivaju pomoć, istim jezikom spasioci kuraže ugrožene. Istim jezikom izveštavaju mediji. Neka barem izveštavaju sa više saosećanja i solidarnosti, sa više poštovanja. U dobru i u zlu.

Da je sreće da ova katastrofa pokrene katarzične procese i pomogne da se shvati sav besmisao naše nedavne rđave prošlosti, koja još opterećuje sadašnjost. Krvave prošlosti, koju nije zakrvavila priroda, nego ljudska glupost i neodgovornost. Koju je takvom učinilo zlo u nama. Zlo u nama odnelo je nemerljivo više ljudskih života i uništilo nemerljivo više materijalnih dobara, od ovih „biblijskih“ poplava i nedavnih, stolećima nezabeleženih suša. Za razliku od prirodnih katastrofa, kad se pokazuje solidarnost i briga za drugog, malo je ili nimalo solidarnosti sa stradalnicima izazvanim zlom u nama, u ratu i poraću. Na zlo smo tada pristajali. Čak ga i podržavali, neretko slaveći njegov trijumf. Hoće li ova katastrofa pomoći da se na odgovorniji način upitamo šta smo radili sami sebi, ovako slabi i ranjivi. I šta smo postigli? To da smo pred prirodnim izazovima još slabiji i ranjiviji. Hoće li nas sada pokazana naša slabost i ranjivost podsetiti, opomenuti, na razum i odgovornost? Hoće li nas na to podsetiti mine koje nabujala voda raznosi sa minskih polja BiH i Hrvatske, pa se pored jada izazvanih voljom prirode, ljudi sada suočavaju i sa posledicama nedavne gluposti i neodgovornosti? Ako se to kojom srećom desi, ako sila prirode pokrene među nama katarzične procese, ako se počnemo oslobađati od mržnje i predrasuda, od zla u nama, budimo zahvalni prirodi na tome. Biće to koletaralna dobit „biblijskih“ polava.

(Autonomija)