Skandali nas zatrpavaju iz dana u dan. Ne zna se koji je gori. Zato što se ne radi o skandalima iz miljea dokolice i zabave, nego o glupostima i neodgovornosti vezanim za egzistencijalna pitanja. Jesu li najgori skandali predsednika države, kojih se stidimo zbog prostaštva? Poput onog o „žutim ljudima“, koji će doći sa istoka da piju vodu sa Morave. Ili su to ispadi njegovih savetnika, koji svaku kritičku reč o predsednikovim postupcima, fondaciji njegove supruge, imovini predsednika i sinova, poistovećuju sa udarom na državu. Za navodni evropski put Srbije, najgori su skandali predsednika Vlade. OEBS, EU i njihovim visoko pozicioniranim predstavnicima – u Briselu i Beogradu – on bi da deli lekcije i da ih uvodi u red. Kao što to radi sa domaćim političarima i medijima. Optužuje EU i njezinog beogradskog predstavnika da plaćaju novinare u Srbiji, da pljuju po vladi. Što će reći, po njemu. Neće moći, populistički se trsi kao da je u kakvoj periferijskoj krčmi. Skandali vezani za protežirani „poslovni svet“, za spregu tajkuna i političara, kad god mogu guraju se pod tepih. Da ne uznemiravaju javnost. Poput aktuelnog slučaja Srpske banke. Ćuti se o velikoj šteti, o nenaplativim plasmanima jednoj te istoj klijenteli sumnjivih biznismena. Ćuti se o onima koji su plasmane odobravali, o njihovom političkom zaleđu. Šteta će, kao i sve prethodne pljačke preko banki, pasti na teret građana.
Skandali su neprekidne hajke na „neupodobljenu“ pokrajinsku vlast. Ne zbog toga što je pokrajinska vlast bezgrešna, nego što bi po svaku cenu da je ruše višestruko kompromitovani radikali, danas naprednjaci. Beskrupulozno atakuju na legalitet i legitimitet pokrajinske vlasti, na lični i porodični dignitet njezinih čelnika. Veliki je skandal koncert udovice ratnog zločinca na glavnom trgu Novog Sada. Skandal je to što gradska vlast ignoriše zahteve da objasni ko je i koliko platio koncert. Objašnjenje da su platile „društveno odgovorne kompanije“ – krijući koje – više je nego cinično. „Društveno odgovorne kompanije“ bliske gradskoj vlasti višestruko će naplatiti „društvenu odgovornost“, dobijanjem privilegovanih poslova plaćanih iz gradskog budžeta. Za pristojne novosađane – bili vernici SPC ili ne – ništa manje uvredljivo je i „svećenje“ vode u gradskom vodovodu. Blamaža je to grada neviđenih razmera. Ne zna se čija je veća, javnog preduzeća ili ionako mnogostruko kompromitovane SPC, koja pristaje na svakakve budalaštine. Nema granica bezobrazlucima primitivnog uma koji se dočepa javne kase.
Paradigmatski skandali pokazuju zašto živimo u licemerju i lažima, u bedi. Jedan od takvih je najnoviji ispad ministra odbrane Bratislava Gašića. Reč je o njegovom odnosu prema legitimnom zahtevu Zaštitnika građana Saše Jankovića, povodom incidenta sa bratom Aleksandra Vučića na Paradi ponosa. Na novinarsko pitanje – na pitanje javnosti – zašto ministarstvo odbrane i Vojno-bezbednosna agencija ne dostavljaju izveštaje po zahtevu Zaštitnika građana i ne poštuju zakon, osioni ministar cinično odgovora da ga je sramota šta govori Zaštitnik. Treba li rečitije slike o karakteru aktuelne vlasti i njezinih najviših predstavnika?
Ministar Gašić i ranije je pokazivao prezir prema javnosti. Odbijao je da obavesti javnost o troškovima održavanja vojne parade, priređene tobože povodom godišnjice oslobođenja Beograda. Posle brojnih zahteva, nekako je izjavio da su troškovi parade taman koliko troškovi potrošenog goriva. Ma ‘ajde? Ministar se sprda sa nama. Vidimo i sa ombudsmanom, koji je po definiciji nezavisna institucija koja brani interese građana od samovilje vlasti. Ministar arogantno ignoriše zakon i državne institucije. Takoreći, piša po njima. Kad tako može ministar, što ne mogu i drugi moćnici. Od vrha, do dna države. Ministri koji se drznu da se sprdaju sa zakonom i državnim institucijama, u sređenim društvima odmah budu smenjeni. Kod nas nikom ništa. Zapravo nije nikom ništa, nego se stvar izopačila i pretvorila u beskrupuloznu hajku na nevinog, na onog koji brine da se poštuju zakoni. Umesto smene osionog ministra i šefova podivljale vojne tajne službe, krenula sramna hajka na Sašu Jankovića. Hajkači i hajkačke gadosti pokazuju karakter politike koja nam kroji živote.
Ministar Gašić cinično govori o sramoti. Da, zaista je reč o sramoti. Ali ne osionog ministra, nego nas građana što imamo takvog ministra. A nije jedini ministar koji se sprda sa institucijama, zakonom, sa javnosti. Koji se sprda sa građanima. Zato smo tu – gde smo. I što ćemo na žalost zadugo tu i ostati.
(Autonomija)