U sve gušćem mraku u kojem baulja urušena i obeznađena Srbija, jedna bedastoća sustiže drugu. Oni najgori – sada na vlasti – koji su sa Miloševićem onomad sejali zlo i za Srbe i narode bivše nam države vezivali mrtve čvorove, sada treba da ih razvezuju. Nije nego. Zar treba velika pamet da se zaključi, da ako ne dođe do radikalnih promena u državnoj politici – što je od ovakve vlasti iluzorno očekivati – to na dobro ne može izaći.

Pritvorni Vučić bajagi pokušava da reši kosovski mrtvi čvor – koji je kao radikalni radikal sa Miloševićevom zločinačkom mašinerijom zapetljavao i silno stezao – kosovskim Albancima, sa kojima pregovara (sve držeći se crvenih linija srpskog nacionalizma Kosovo je srce Srbije), poručuje – sikter bando iz Prištine! Sve i da sada zaista želi da reši taj za Srbiju i region problem nad problemima, očito nema hrabrosti da ga reši onako kako ga je sada jedino moguće rešiti – uvažavanjem realnosti da je Kosovo danas samostalna država, priznata od najuticajnijeg dela demokratskog sveta (što može zahvaliti Miloševiću, Šešelju – dakako i Vučiću – i čitavom korpusu srpskih nacionalista iza kojih je ostala pustoš). Do srpske nacionalističke revolucije, revolucije ološa, za Kosovo je možda bilo drugih rešenja od sada jedino mogućeg. Za njih je sad prekasno.

Da bi sačuvao apsolutističku vlast, uzdrmanu građanskim protestima, i da bi parirao baš probuđenoj građanskoj energiji po gradovima Srbije, Vučić hrli u Patrijaršiju na poklonjenje patrijarhu (obavezni ritual svih srpskih nacionalističkih političara). Od osvedočenih nacionalista i velikodržavnih kartografa pod mantijama traži savet kako rešavati kosovski problem. I šta smo posle sastanka u Patrijaršiji čuli – između SPC i državnog vođstva po pitanju kosovskog problema vlada prava simfonija, usaglašenost. U nominalno sekularnoj državi tako stoje stvari i oko ostalih srpskih mrtvih čvorova, što praktično znači – Srbadijo, tavori i dalje u mraku i bedi ili iseljavaj, ovde za dugo neće svanuti. Sraslim državnim, dvorskointelektualnim i crkvenim “elitama”, ogrezlim u vlastoljublje, srebroljube i poroke život i nije tako loše, a što se paćenog naroda tiče – pa majku mu, valjda nešto treba i žrtvovati za otačastvo i nacionalnu slavu.

Dok Vučić sa patrijarhom infantilnim pričama o Kosovu sluđuje lakovernu domaću javnost, šovinistički prostakluk i smutni koruptivni poslovi usmereni su preko Drine – ka BiH. U Višegradu – na mestu gde zbog monstruoznih četničkih onovremenih i nedavnih zločina treba pognuti glavu i ćutati – ne bez znanja i podrške vlasti Srbije i njezine ispostave RS, četnici priređuju bal vampira. Bajagi patriotska uredno registrovana nevladina organizacija ravnogoraca najavljuju novi pakao i krvavu Drinu. Hodočastila im je visoka funkcinerka novosadske vlasti, da valjda u ime srpske Atine oda počast ratnom zločincu Draži Mihailoviću. Za to vreme maher majstori, ala notorni miloševićevac Bajatović i slični mu, zaključuju poslovne arnžmane između nedodirljivog bajagi srpskog a u stvari proruskog “Srbijagasa” i “Gas prometa” iz RS (link Srbijagas većinski vlasnik Gas prometa Pale) bez da su u “Gas prometu” rešeni imovinsko-pravni sporovi sa “BH Gasom” iz FBiH. Smutna pljačkaška posla BH resursa, u kojima će se, mimo očiju javnosti, obilato namiriti pljačkaške kamarile u Beogradu i Banjaluci. Ceh će platiti poreski obveznici Srbije i sirotinja RS, uostalom kao i u nizu sličnih “bratskih” poslova kojima parama poreskih obveznika vajni patrioti Srbije jelda pomažu braću u RS, u kojoj je zbog lopovluka banjalučke kamarile bankrotiralo nekoliko banaka sa stotinama miliona evra štete. Mafujaška posla!

Nadu da se poražavajuće stanje Srbije može promeniti i krenuti iz mraka na svetlo pružaju pobunjeni građani koje je sveopšte bezakonje i beznađe izvelo na ulice u zavidnom broju. Nije dobro ako je glavni argument nekih govornika sa tribina (i preko javnih glasila) za obaranje Vučićevog režima to da on hoće da izda Kosovo. To je kliše nacionalističke svesti kojoj je daleko od pameti da u Srbiji i u regionu neće biti sreće i pristojnog života bez najpre održivog rešenja kosovskog problema, a potom na razborit način rešavanja i svega ostalog što nas drži u bednom stanju.

O Jutki iz Brusa, Simonoviću iz Grocke, SNS gradonačelniku Subotice koji preti neposlušnom saradniku čupanjem grkljana i nizu SNS kabadahija kojih je prepuna Srbija – pisano je već dosta.

(Autonomija)