Uprkos zahuktaloj propagandnoj mašineriji, šminkanje slike Srbije postaje sve teži i teži posao. Propagandna glazura puca na sve strane, pa su šminker-majstori ostapbenderovci – da se ne uvrede poštovaoci, u odnosu na naše vlastodršce, benignog Ostapa Bendera – pred sve većim iskušenjima. Nije im lako, neumoljive činjenice buše propagandne laži, što vlastodršce čini sve nervoznijim, i bezmalo histeričnim. Zalud im prenemaganja i glumatanja, zalud specijalne konferencije za štampu na kojima se petlja i insinuira; zalud bespogovorno slugeranjstvo nazovijavnih informativnih servisa, režimske Politike i Večernjih novosti; zalud trovački tabloidi i udvornički analitičari i političari koji trče sa jedne na drugu režimsku televiziju Sve se to izlizalo i sve manje pomaže – beda Srbije sve je očiglednija, a šminkerske podvale sve su prozirnije. Pitanje je međutim kako će se sve to završiti?

Svikle na nekontrolisanu vlast, obesne ostapbenderovce uznemirili su štrajkovi malinara, protesti građana zbog preskupog goriva, poplavljena sela i atari manje zbog preobilnih kiša, a mnogo više zbog zapuštenih kanala i rečnih tokova, trošnih brana i dotrajalih vodoustava koje se ruše pri malo većim vodama… Na to se, umesto dosadašnjih pohvala iz EU, sve više nadovezuju upozorenja o nepoštovanju zakona, lošem stanja u medijima, sporosti i neverodostojnosti briselskog dijaloga sa kosovskim Albancima… Potom su usledila dva događaja koja su izazvala veliku pažnju javnosti: nestanak pa pronalaženje novinara Stefana Cvetkovića u Beloj Crkvi i vest o navodno zagađenoj vodi u beogradskom vodovodu.

Suočeni sa sve većim i zgusnutijim problemima, ostapbenderovci krivca traže tamo gde ga nema – prokazuju opoziciju, građanske aktiviste, ono malo nezavisnih medija i njihove navodne strane mentore. Zna se koje, Kremlj to nije. Lažne vesti koje kvare idilu su – preko propagandne mašinerije tvrde Vučić, Dačić, Stefanović, neizostavni Vulin, šminker nad šminkerima Siniša Mali i ko god iz vladajuće kamarile stigne i gde god stigne – usmerene na destabilizaciju Srbije, slabljenje pregovaračke pozicije mučenog Vučića i rušenje njegove vlasti, e da bi se izdajnici podržani tajkunima i stranim centrima moći dočepali vlasti i para spremni na izdaju Srbije i ispunjavanje tuđih ineresa. Tipična miloševićevska škola klevetanja.

Ostapbederovci na vlasti su u stvari u pravu. Srbiju zaista dave lažne vesti, obmane i najgore insinuacije, samo što ostapbenderovci krivotvore adrese njihovih. Laži i obmane ne dave Srbiju od juče. Trovanje traje tridesetak i više godina i inicirano je iz najprestižnijih političkih, verskih i kulturnih krugova i institucija – vlastodržačkih kabineta, SANU, Patrijaršije, kulturnih i umetničkin institucija (čast izuzecima), iz dominantnih medija. Laže se sa političkih govornica, sa katedri, sa oltara, iz redakcija o obespravljenosti srpskog naroda u SFRJ; o pritvornosti i antisrpskoj zaveri drugih narodima bivše zemlje; o nepravednosti avnojevskih granica; o navodnoj pokvarenosti zapadnih zemalja zaverenih protiv Srba, Rusa i pravoslavlja. Laže se o uzrocima i pokretačima ratova iz devedesetih, o ratnim zločinima, njihovim ideološkim inspiratorima, organizatorima i izvršiocima; o svojim i tuđim žrtvama. Laže se o Drugom svetskom ratu, NOR-u, o partizanima i četnicima; o svetskim zaverama. Vlastodršci devedesetih kultivisani u miloševićevizmu i šešeljizmu lažu o navodnom zlu proisteklom iz Petog oktobra; o navodnom pučističkom obaranju Miloševićevog režima; o postpetooktobarskoj pljačkaškoj privatizaciji (kojoj doduše nije manjkalo ni pljačke, ni kriminala, ali ostabenderovci prećutkuje ogromne zločine, pljačku i sistemski kriminal devedesetih, kao i recimo to da je šminker nad šminkerima Siniša Mali u jednom periodu postpetooktobarske privatizacije bio jedan od odgovornijih šrafova u Agenciji za privatizaciju).

Računaju na plitku pamet i krako pamćenje masa, na to da su svi zaboravili njihove koliko jučerašnje laži o Beogradu na vodi, Er Srbiji, silnim arapskim investicijama u poljoprivredu, o nemačkom kralju mesa Tenisu, koji će – jelda – preporoditi stočarstvo Srbije; o tome da je Srbija pretekla Hrvatsku po dužini završenih auto-puteva, o tome da smo preskočili susede po mnogo čemu, po platama i standardu građana… Lažu o svojim doktoratima, imovinskim kartama, nekretninama, o natprosečnim menadžerskim sposobnostima, o predanosti iznad svega javnim interesima. Za ostapbenderovce kojima su sada puna usta o lažnim vestima – sve navedeno nisu lažne vesti.

Može se lagati mnogo i dugo, ali se ne mogu lagati svi građani sve vreme.

(Autonomija / foto: Beta)