Ne prestaje bitka za Crnu Goru. Nakon izbornog, sad se bitka između crnogorskih suverenista s jedne i takozvanog srpskog sveta s druge strane, vodi na diplomatskom polju. Na propagandnom ne jenjava ni jednog časa, s tim da „srpski svet“ ima moćne propagandiste u Beogradu prisutne u celoj Crnoj Gori i one od njega i Moskve instalirane u Podgorici, dok je suverenistička Crna Gora svedena na – u vrh glave – polovinu autohtone medijske moći Crne Gore. I to će joj se bitno smanjiti kad predstavnici „srpskog sveta“ u Podgorici i formalno preuzmu državnu vlast, time i prosuverenističke državne medije.

Od onih kojima je suverenistička Crna Gora okrenuta – evroatlanski saveznici – u ovim političkim bitkama za suvereniste je za sada malo vajde. Bude li je i ako je bude, kolika će biti – posle odlaska za balkanske prilike apsolutno nezainteresovanog Trampa – ostaje da se vidi.

U senci crnih vesti o korona pandemiji i strahu da ne dođe do potpunog “pucanja” preopterećenog zdravstvenog sistema suočenog sa sve gorom epidemiološkom situacijom i lošim upravljanjem, u senci straha od potpunog kolapsa društva podvrgnutog apsolutnoj samovolji Vučićeve kleptokratske vlasti, između Crne Gore i Srbije izbio je diplomatski recimo mini rat. Nekoliko dana pre konstituisanja nove, odlazeća crnogorska vlast proglasilo je ambasadora Srbije Vladimira Božovića nepoželjnom osobom i dala mu rok od 72 sata da napusti Crnu Goru.

Kao razlog za ovako radikalan gest odlazeće crnogorske vlasti navedena je Božovićeva izjava od 27. novembra kad je – prema obrazloženju odluke o otkazivanju gostoprimstva – nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu održanu od 24. do 29. novembra 1918. godine na kojoj je ukinuta državnost Crne Gore i proglašeno njeno prisajedinjenje Srbiji, nazvao oslobođenjem i slobodnom voljom crnogorskog naroda, čime je još jednom na najdirektniji način omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo. Istaknuto je da je Božović to učinio nakon dužeg i kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore, ponašanja i izjava nespojivih sa uobičajenim i prihvatljivim standardima obavljanja diplomatske funkcije. Više puta bio je usmeno i pismeno upozoren na neprihvatljivost takvog ponašanja, čime je unizio i najviše zakonodavno i predstavničko telo – Skupštinu Crne Gore, koja je 29. novembra 2018. usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojom je ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore, njena teritorija prisajedinjena Kraljevini Srbiji i nasilno detronizovan kralj Nikola Petrović Njegoš (podgoričke Vijesti, Mondo/Tanjug).

Vlada Srbije odmah je reagovala recipročnom merom, proglašavajući crnogorskog ambasadora u Srbiji (Tarzan Milošević) nepoželjnom osobom s rokom od 72 sata da napusti Srbiju. Kad ono sutradan buć – “na molbu predsednika Vučića” predsednici Vlade A. Brnabić i ministru spoljnih poslova N. Selakoviću Vlada je odlučila da povuče recipročnu odluku. „Vučić i razume i podržava jučerašnju odluku Vlade, reagovali smo u skladu s Bečkom konvencijom, potpuno normalno i prirodno. On je rekao da su konvencije važne, ali da je život važniji, da je naša saradnja s Crnom Gorom važna i da treba još jednom da pružimo ruku prijateljstva jer je dosta bilo sukoba u regionu“, izjavila je Brnabićka posle povlačenja recipročne mere prema Crnoj Gori. Konsultovani su, kaže, i predstavnici Srba u Crnoj Gori i oni su podržali takvu odluku (Beta).

Odlazeća crnogorska vlast je ostala pri svojoj odluci, iako je iz EU (Orbanov čovek od poverenja Oliver Varhelji na visokoj poziciji Komesara EU za proširenje) sugerisano da i ona povuče svoju odluku “jer su dobrosusedski odnosi jedan od uslova priključenja u EU”, što dakako nije sporno ali uz puno međusobno poštovanje suseda. Šta će da preduzmu predstavnici tzv. srpskog sveta u Podgorici kad zvanično preuzmu vlast (njegovi najgorljiviji prestavnici nominalno i nisu baš u prvom ešalonu nove Vlade, ali su od ključnog uticaja na njen rad i opstanak), videćemo. Male su šanse da se politički i medijski rat za Crnu Goru neće nastaviti. Brnabićka je je l’ da pomirljivo izjavila da se ona, ministar spoljnih poslova Selaković, čitava Vlada Srbije a ona veruje i čitava Srbija, slažu sa Božovićevom izjavom koja svakako vređa sve suverenistički opredeljene građane Crne Gore. Tom izjavom premijerke Srbija nesumnjivo potvrđuje da će u po svemu lošoj situaciji nastaviti suludo arčenje vremena u svađi sa susedima, pored drugih, daveći i Crnu Goru bezumno pokušavajući da je ponovo utera pod svoje zna se kakvo nacionalno i državno starateljstvo; da je svede na ono što je Srbija poslednjih tridesetak godina – neuspešno društvo i neuspešna država. Teško da će suverenisti Crne Gore na to ikada pristati.

Oni koje interesuje osebujna biografija u svakoj beogradskoj vlasti snalažljvog Božovića, neka pogledaju sažet prikaz u “Danasu”-u (https://www.danas.rs/ljudi/vladimir-bozovic-niksicanin-u-ambasadi/), posebno intrigantan podatak o biznisu dok je bio u studentskim organizacijama, te službovanje na raznim visokim pozicijama u MUP-u postmiloševićevske Srbije. Slučajno baš tamo? Teško. Ipak je reč o ne od juče očigledno preambicioznom predstavniku “terazijskih Crnogoraca”, te u nacionalističkom Beogradu dobro kotirane i uhlebljene škole srbovanja.

(Autonomija)