Zagrebi ih malo i evo ti njihove prave prirode: pritvorni radikali i socijalisti miloševićevskog kova. Melodramskim opsenama to se ne može sakriti. „Najevropljani“ Vučić i Dačić znaju da kod lakoverne domaće javnosti opsene još uvek dobro prolaze. I igraju na tu kartu. Levo i desno dele političke i moralne lekcije. Ako ko uputi kakvu kritičku primedbu, novinari koji ne pristaju na cenzuru, na glorifikaciju vlasti, ili na primer predstavnici nezavisnih institucija – slede perfidni ili otvoreni pritisci. Medijima se obaraju sajtovi, vlast ne zna ko ih i kako obara, ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaja ruše se populističkim denunciranjem o visini njihovih plata… Maja Gojković, „naša Maja“, najavljuje neizvesnost skupštinskog glasanja o godišnjim izveštajima nezavisnih regulatornih tela. Neka nepoćudnici vide kako će se odnositi prema vlasti. Neusvajanje godišnjih izveštaja znači uklanjanje onih koji vode ove institucije. Može ih spasiti samo diskretan poziv, nalog „najevropljanima“, iz Brisela.

Najevropljane iluzije ponesu da se može sa međunarodnom kao i sa domaćom javnošću. Opsenama i trikovima. Osornošću. Kad ih iz međunarodne zajednice upozore na raskorak između deklarativnog i praktičnog evropejstva, oni uvređeno uzvraćaju.

Cenzura

Premijer Srbije u pismu sa memorandumom kabineta predsednika Vlade i njegovim svojeručnim potpisom navodi da je zamolio OEBS za obaveštenja o bilo kakvom dokazu koji bi potvrdio da je Vlada Srbije onesposobljavala sajtove, ali da dokaz nije dobio. On navodi da ne želi da veruje da su informacije pokupljene „na najneozbiljniji način, sa jednog od sajtova koji vode uobičajno prljavu kampanju proptiv svoje Vlade“.
„Neću da verujem da ste to uradili, zbog toga što su vam te lažne informacije davali predstavnici tzv. nezavisnih institucija u Srbiji, a da ih vi niste ni proverili. Takođe, ne želim da verujem da ste ovo napravili zbog toga što postoji potreba za disciplinovanjem srpskih lidera i gušenjem svake ideje o slobodnom i suverenom reagovanju države Srbije u njenom spoljnopolitičkom delovanju“, navodi Vučić.
Vučić navodi da od OEBS-a očekuje obično izvinjenje i ništa više.
„Dobili mi, ili ne to izvinjenje, želim da vas obavestim, poštovana gospodo, da ću se na svakom mestu boriti protiv laži koje ste iznosili, boriću se za slobodu i pravo političkog izbora, kao temeljne evropske vrednosti, po cenu da nastavite najprljaviju kampanju koju protiv mene vodite, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Žestina i snaga kampanje neistina, ma koliko puta bila ponavljana, ne može da promeni jednu čistu i jasnu stvar, kao suza, a to je da je Srbija slobodna i demokratska zemlja“, piše u pismu premijera Srbije.
(RTV)

Ispade da su građani Srbije, koji su bili svedoci hakovanja brojnih informativnih portala, kojima su ukidani TV kanali bez ikakvog pravnog i moralnog osnova – zapravo idioti?! Jer veruju u ono što su doživeli a ne u ono što govori novoevropejac Vučić.

Plagijat

Skandal oko doktorske disertacije stranačkog uzdanika Nebojše Stefanovića, doktoranta „Megatrend univerzizeta“ lepog SPS Miće, novoevropejac Vučić bi da strpa pod tepih. A da kako, nego osornošću:

Premijer Aleksandar Vučić izjavio da je obrazloženje tri naučnika da je doktorat Nebojše Stefanovića plagijat najgluplje obrazloženje koje je ikad čuo.
„Mene pitanje navodnog plagijata veoma zanima. Završio sam državni Pravni fakultet sa najvišim ocenama i mislio sam da znam nešto iz te oblasti, ali gluplje obrazloženje nikad nisam čuo“, rekao je Vučić i dodao da se sa tom konstatacijom saglasio i ministar prosvete Srđan Verbić.
Premijer je rekao da je taj napad, ako je već neko želeo da napadne Stefanovića, mogao da bude i mnogo pametniji, ali, dodao je, izgleda da je danas popularno napadati na ovaj način.
(B92)

Pa vi sad vidite kako se poštuje dostojanstvo premijerske funkcije, koliko se poštuje stručna javnost, kako se demonstrira spremnost da se u javnosti sporna pitanja prepuse stručnoj javnosti i ne izlažu pritiscima izvršne vlasti. Evropejstvo? Ne, nikako.

Sevastopolj

Ni „najevropljanin“ Dačić ne može da odoli, da na sugestije iz EU kojoj navodno toliko teži, ne odogovori onako baš SPS-ovski.

EU sugeriše Srbiji da spoljnu politiku (oko ukrajinske krize) usaglašava sa EU, jer je Srbija više nego nestrpljiv kandidat da što pre postane punopravni član EU. Srbija se oko ukrajinske krize pravi luda. Političko srce ne samo novoevropejaca, odavno je na strani putinovske, a ne demokratske Rusije koju Putin proganja. Slični se sličnima raduju. Primera servilnosti Putinu je iha-ha. I ko to sada da prekine? Ministar spoljnih poslova Dačić? Ma hajte, molim vas.

Francuska, objašnjava nam Dačić, za Rusiju nesmetano pravi ratni brod „Sevastopolj“ i to nije problem, a problem je ako u Srbiju dođe nekakav (valjda ruski, p.r) folklorni ansambl „Sevastopolj“. E, to ne može, drčno poručuje Dačić Evropi. Sve i da je tako, kako tvrdi Dačić (u čije priče nikad ne možemo biti sigurni“), „najevropljanin“ previđa da Srbija nije Francuska, Nemačka, SAD…

Srbija treba da ima vlastite principijelne stavove prema svetu, svetskim problemima i svetskim političkim akterima, da principijelnost vođenu razumnim interesima demonstrira jednako prema svima. Proplem je što ova, kao i prethodne vlasti, to ne demonstrira prema Putinovoj Rusiji. Srbija je mala, neuticajna i siromašna zemlja sa propuštenim bezbrojnim šansama da ne bude takva. Njezino blanko poverenje mesijanstvu Putina preskupo nas košta. Nastavili se i dalje, tek će nas koštati. O tome najevropljanin Dačić, čije je srce u Kremlju, izgleda ne razmišlja.

Spominje li ovde više iko „Srbijagas“ i njegove enormne dugove, njegovog nezamenjivog direktora koji je izgleda pod neprikosnovenom zaštitom moćnika iz Kremlja? Spominje li iko brojne posredničke firme oko „Srbijagasa“, koje su uključene u prodaju gasa Srbiji pod potpuno nerazgovetnim uslovima? Ne spominje se više ni famozni „Južni tok“, zbog kojeg je Srbija ruskim moćnicima takoreći poklonila NIS. Zbog navodnih silnih blagodeti koje će taj Putinov politički projekt doneti. Da li je SPS novoevropejac Dačić spreman da o tome išta kaže a da ne ponavlja oveštalu propagandu? Iza koje naravno stoje i veliki materijalni interesi ovdašnjih proputinovskih lobista. U te interese ovde niko ne sme da dirne. Evropejstvo? Ne, nikako.

(Autonomija)