Optimisti će možda reći da je preterivanje, ali se čini da život postaje sve neizvesniji, da su perspektive sve mračnije.
Na nacionalnom nivou vlast pokazuje pravo lice. Maske su pale i svedoci smo brutalnih hajki. Na Zaštitnika građana, jer je hteo da istera na čistac zloupotrebu službe vojne bezbednosti. Na Fond za humanitarno pravo, jer je obznanio da poseduje dokaze o odgovornosti aktuelnog načelnika Generalštaba za zločine na Kosovu. Legitimisali su se gorljiviji branioci tabuiziranih vrednosti i neprikosnovenog vođe, ministri odbrane, unutrašnjih poslova, pravosuđa, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Legitimisali su se poslušni narodni poslanici, prigodni analitičari, mediji… Legitimisao se predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, svodeći rad odbora na politikantsku farsu. Ćutanjem se legitimisala i republička javna tužiteljka, iako su u hajci na Zaštitnika građana Ministarstvo odbrane i VBA vlastite brljotine svalili na Tužilaštvo. Legitimisao se i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji je u hajci na Zaštitnika građana ničim izazvan (možda kreativno podstaknut?) krivicu našao takođe u Tužilaštvu. Sic!
Svaka kritika vlasti sumnjiči se za napad na državu, na njezin integritet i bezbednost, na Vučića i Nikolića koji su, jelda, sinonimi opšteg dobra. Pored drčnih branitelja „opšteg dobra“ – ministara Gašića, Selakovića, Stefanovaća, te naročito samozvanog levičara Vulina – možda se gradonačelnik Novog Sada osetio zapostavljen? Možda je zbog toga, zlobnici kažu i da bi bio zapažen kod koga treba, predložio održavanje velikog narodnog mitinga podrške ugroženom „opštem dobru“, Vučiću i, jelda, ugroženoj Državi. Opasno ih ugrožavaju Zaštitnik građana i bulumenta sumnjivih građana kojima je bajagi do poštovanja ustavnosti i zakonitosti. Sviknut na populizam i udvorištvo potčinjenih, vođa je brižnom novosadskom gradonačelniku uzvratio da nije vreme za mitinge, nego za rad! Kako to uzvišeno zvuči, skoro putinovski.
Nije se gradonačelnik Novog Sada istakao samo inicijativom za miting podrške „opštem dobru“, Vučiću i Državi. U Kragujevcu – gde slučajno stoluje sin predsednika Srbije – radnici komunalnog preduzeća Čistoća stupili su u štrajk. Mesecima ne primaju plate i sve što uz to ide. Nikolić junior se dosetio, pa pozvao štrajkbrehere iz drugih gradova Srbije gde je SNS na vlasti. Da vidimo majčinog sina gradonačelnika (i partijski postavljenog direktora komunalnog preduzeća), koji će odbiti ljubazni poziv sina predsednika republike, da pošalje vozila i radnike da čiste Kragujevac? Među gradovima štrajkbreherima je naravno i Novi Sad („Danas“, 2. februar). Nema veze što je i Novi Sad zatrpan smećem i što je stanje njegovih javno-komunalnih preduzećima jadno. Pored servilnosti više gradonačelnika štrajkbrehera, servilnost su pokazala i korumpirana sindikalnna vođstva. Srozala su se na nemušte posmatrače ponižavanja radnika, koji štrajkuju zbog mesecima neisplaćenih plata. A ko će platiti štrajkbrehersku pomoć Novog Sada Nikoliću junioru u Kragujevcu? Naravno Novosađani. Javašluk političara plaća se iz džepova građana. Ne znamo smeši li se sada usrdnom gradonačelniku Novog Sada neko ministarsko mesto, ali je izvesno da Novosađani neće skoro videti sređen i očišćen grad.
Na TV sa nacionalnom frekvencijom (TV Happy), u emisiji koja traje preko dva sata, poznati medijsko-cirkuski manipulant ugostio je Šešelja. Ćereta se opušteno. Na zadovoljstvo prisutne publike, koja Šešelja često prekida aplauzima. Prostota se fasicinira prostotom. Za manipulanta voditelja, za vlasnika televizije, za državno regulatorno telo (RRA) nema baš ništa sporno što ratni huškač, optuženik za etničko čišćenje i ratne zločine (na otpustu iz Haškog tribunala zbog zdravlja), truje javnost starim otrovom. I vređa žrtve zločinačke politike devedesetih. Na novoj TV (regionalnoj N1), posle presude Međunarodnog suda pravde po tužbama Hrvatske i Srbije za međusobne genocide, u jutarnjem programu „štampu prelistava“ izvikana modna kreatorka Verica Rakočević. Au! Doduše, njezini komentari presuda Međunarodnog suda pravde taman su u skladu sa opštom komentatorskom blamažom kod obe tužene strane. Alal vera TV N1, njezinoj „fensi“ voditeljki i uredništvu. Na TV Happy, kad to ne radi RRA koja bi trebala, ne vredi se ni osvrtati.
Nacionalisti Srbije i Hrvatske, a ne manjka ih – političari, analitičari, mediji informisanja – posle presude po međusobnim optužbama za genocid, kao da se takmiče u novom trovanju javnosti. Ni trunke kritičkog osvrta na vlastito učešće u događajima pred i za vreme rata, ni trunke istinskog pijeteta prema žrtvama. Sve se svodi na politikanstvo i huškanje javnosti. Nove generacije truju starim otrovima. Krivicu za ratove i zločine naravno ne treba izjednačavati.
Mračne vesti i u ostatku „regiona“. U Makedoniji koja zagubljeno tavori, stvarne ili izmišljene pretnje državnim pučem. U Skoplju plakati protiv “srpske asimilacije Makedonaca”. Nije da srpski nacionalisti – kad bi mogli – to ne bi radili, ali sva je prilika da tamošnji vlastodršci time skreću pažnju makedonske javnosti sa svojih brljaveži i teškog života građana. Na Kosovu igranje sa vatrom, rušilačke demonstracije u borbi za vlast. Neizvesno je kako će se stvari dalje razvijati, ali prostora za optimizam nema isuviše.
I na globalnom nivou sve mračnije vesti. ISIS i dalje bezočno seče glave taocima. U monstruoznosti ide i dalje, pa zarobljenog jordanskog pilota živog spaljuje. Zločinci koji se pozivaju na veru ne brinu što kompromituju veru na koju se pozivaju, što podstiču antimuslimansko raspoleženje u svetu. U Ukrajini se rat razbuktava. Na drugim hronično kriznim žarištima nema mira. Šta li će biti sa svetskom, a šta sa lokalnom ekonomijom…
(Autonomija)