Krčag ide po vodu, dok se ne razbije. Krčag sazdan od laži, podvala, manipulacija, lažnih diploma, pljački, kriminala, nasilja, bezdušnosti, nacionalizma i šovinizma u oblandi lažnog patritizma i rukama baštinika zločinačke milošević-šešeljevsko-julovske politike, izgleda da je ozbiljno napukao. Vlasnici tog i takvog krčaga – nasleđenog od vladajuće bande 90-tih – pokušavaju da krčag sačuvaju, da ne ostanu bez njega. Znaju oni dobro – proniciljiv je to (ne)soj – šta su bez tog krčaga, znaju da su niko i ništa, da su ništarije. Zbog toga sve pokušavaju da krčag sačuvaju, da ga ni po koju cenu ne ispuštaju iz ruku. Sve vidljivije pukotine lepe selotejpom, gumarabikom, vezuju ga kanapima i lepljivim trakama, ali izgleda slaba vajda od jajarluka koji je primenjen u renoviranju novosadske Železničke stanice (i ne samo nje).

Propagandna mašinerija vlasnika krčaga, i sama u strahu zbog onog šta se dešava u društvu – u strahu da će izgubiti privilegije i komfor dok truje narod – u punom je pogonu. Urla da car nije go, da je krčag u odličnom stanju, da mu nema ravna u Evropi, da Srbija s njim neće i ne sme da stane. Oni koji tvrde –vrišti propaganda sa svih nacionalnih frekvencija i tabloida – da nas je taj krčag laži, podvala, nacionalizma, šovinizma, ratova, zločina i pljački doveo do bede i sramote, da nam deci i unucima ukida budućnost – izdajnička su i plaćenička anacionalna ološ koja ne voli Srbiju, koja njezinim spasiteljima ubacuje klipove u točkove. Toj je l’ da odnarođenoj ološi koja ne voli Srbiju, Republiku Srpsku, Rusiju, ne voli pravoslavle, svetosavlje i krst časni – peni propaganda – ništa nije sveto, ni od čega ne preza. Ta ološ – ponavlja kao na traci snimljenu poruku – priziva rat i propast Srbije, a vlasnici krčaga su je l’ da – zna se doboro – odvajkada bili tolerantni, miroljubivi, radišni i iznad svega vole Srbiju kao niko drugi. Ma ’ajde!

No međutim, džabe propaganda, džabe policija, plaćeni huligani, korumpirani ili uplašeni tužioci i sudije, džabe zamene teza i sramni huškački ispadi predesedika Srbije, predsednika Vlade, predsednice Narodne skuštine koja u pogubljenosti histeriše upirući prste na nedužne građane, na one koji traže pravdu i slobodu, na one koji traže pristojan život, na one koji više ne mogu da podnose bazd truleži koji proizvodi vladajući sistem – krčag je ozbiljno napukao. O tome svedoči i to, što su vlasnici krčaga spremni da zarate ne samo sa opozicijom, sa studentima koji se bude, nego su pokrenuli rat i protiv pobunjenih đaka čiji su časni profesori odavno na meti krpadžija krčaga.

Krpež svim i svačim može pomoći neko vreme, ali ne liči da je krčagu dug vek.

*

U hronologiji događanja pobunjeg Novog Sada na jasnom uzorku mogu se prepoznati ko je vera, a ko nevera, ko je moralni heroj – – a ko moralni pigmej, da ne kažem gnjida. Uzorak je Filozofski fakultet novosadskog Univerziteta.

U dugotrajnoj anemiji Novog Sada, u kojem je istine radi bilo uvek onih sa dostojanstvom koji pred najezdom niščih nisu povijali kičme nego su se niščima – beskrupuloznim gramzivcima – suprotstavljali, zasjalo je svetlo razuma i hrabrosti na Filozofskom fakultetu. Lučonoše su bez sumnje časni profesori i uposlenici koji nisu zaboravili prosvetiteljsku misiju borbe za slobodu i čast, koji pravi patritozam nisu zamenili izopačenim srbovanjem za račun sticanja karijera i privilegija. Baklje slobode i dostojastva od profesora su preuzeli studenti, prvenstveno mladost okupljena oko aktivističke grupe STAV i hrabro krenuli izvan fakulteta protiv nepravde, poniženja i brutalnog gaženja dostojanstva ljudi. Ustali su protiv gaženja ustava, zakona, laži, protiv pljačkanja i kriminala. Ustali su protiv licemerja koje je zacarilo na univeritetu ne toliko kod studenata – mladost je to još neiskusna – nego prvenstveno kod dela profesora, onih korumpirani, i u Rektoratu koji se poslednjih godina neprekidno blamira.

U poslednjih nekolio meseci – počev od orkestrirane profašističke harange protiv časnog profesora, novinara i čoveka Dinka Guhonjića, do koruptivnog ubistva građana pod nadsteršnicom železničke stanice – jasno se pokazalo na Filozofskom fakultetu i Novosadskom univerzitetu ko je časna ličnost dostojna unuverzitetske zajednice, ko je licemer spreman(a) na sve – slugareći vlasniku(cima) napuklog krčaga – da opstane u komfornim nišama kaljajući obraz ne samo sebi, nego i Univerzitetiu. Pokazalo se i pokazuje ko je vera, a ko ne vera, ko su moralni heroji, a ko moralni pigmeji. Treba li reći da su u vremenu skoro sveopšteg beščašća moralni heroji mladi studenti, takoreći još deca, i njihovi časni profesori, a da su morlani pigmeji – da ne koristimo grublju reč – licemeri okićeni profesorskim zvanjima i rektorskim lancem, koji u vremenima prelomnim ne samo za Novosadski univerzitet, ne samo za Novi Sad, nego za celu Srbiju, ćute ili raznim malicioznostima opstruiraju moralne heroje.

Čast i poštovanje za celu aktivističku grupu STAV i njihove časne profesore, za sve one koji ih podržavaju na Univerzitetu i izvan njega. To su moralni uzori ne samo Novog Sada, nego i normalne Srbije, kolika god da je.

Šta reći za moralne pigmeje na novosadskom Univerzitetu, u Rektoratu koji se od studenata brani privatnim obezbeđnjem, maskiranim batinašima? Stide li se? Stide li se pred decom koja im iz morala i dostojanstva drže lekcije? Razmišljaju li kako će ući u anale te – trebalo bi biti – prosvetiteljske institucije koja zbog dobrobiti naroda treba da počiva na uzornim moralnim temeljima? Stide li se što hrabri studenti – mogli bi im biti deca, nekima i unuci – pored njih silesije sa dr, mr i prof titula Univerzitetu spašavaju obraz?

Mlada studentkinja Mila Pajić (ne samo ona, ali ona naročito) čita pigmejima lekciju iz morala i dostojanstva. Čita je rektoru Novosadskog univerziteta, pokazujući ko je moralni heroj, a ko pigmej.

(Autonomija)