Uzapćeni mediji Srbije dan i noć oka ne skidaju sa Sultana, kako ne bi – ne daj bože – propustili i to kad Sultan kihne. Pa smo tako – hvala njihovim nedremanim kamerama – svakodnevno, iz sata u sat, iscrpno obavešteni šta je Vučić i gde mudro izjavio, koje je po narod blagodarne vizije objavio, gde je položio kakav novi kamen temeljac, presekao novu svečanu vrpcu, čije je lične probleme rešio – one koje jelda nije mogla da reši država, ali On, koji od brige za sve nas ne spava, eto može. I ne samo brige za nas, njegove smerne srpske podanike, nego, kako vidimo, i brige za sve narode ovog ukletog regiona kojeg je u novoradikalskoj fazi voljan vizionarski izvesti iz bede i čemera u koje ih je u prethodnoj radikalskoj fazi surovo saterivao. Kad bi se kojim slučajem desilo da mu medijska menažerija iznenada stane na dan-dva – ne daj bože, ne na duže, Sultan to ne bi preživio – šta bi se desilo sa svim čarolija kojima nas Vučić nesebično obasipa i usrećuje? Da li bi se umesto monumentalne državničke mudrosti i veličine na koju nama nezahvalnima kakvi smo svakodnevno ukazuju sultanovi mediji – pred svima nama, a ne samo pred manjinom, prikazala opskurna karikatura beskarakternog manipulanta na koju nam skreću pažnju bezobrazni Koraks i slični mu, koji iz jelda čiste obesti ovdašnjim nacionalnim instant vizionarima neprekidno ubacuju klipove u točkove i kvare igru vapijuće upozoravajući narod da je Car go, da smo sve dalje i dalje od pristojnog hleba, a kamoli od meda i mleka, da umesto u bolji i spokojniji život hrlimo u sve veći haos i bedu budalasto prateći samoproglašene sultane? Da li bi se umesto ružičaste fikcije života najzad pred svima nama pokazala naša čemerna stvarnost i još čemernija budućnost?

Nedavno je nedremani vizionar onako iznebuha – kako i priliči jurodivim vizionarima – obnarodovao viziju stvaranja Mini Šengena na famoznom Zapadnom Balkanu! Da onako odmah, ako može prekonoć, Srbija, Severna Makedonija, Albanija (podrazumevao je jelda neupitno i Crnu Goru i BiH, ali se one izgleda nisu baš oduševile vizionarovim naumom) osnuju pandam kremu EU – Šengenskoj zajednici, po logici kad mogu nadmeni Evropljani, što ne možemo mi vispreni Balkanci „kad se složimo“. Zanemario je samo dve sitnice – to „kad se mi složimo“ i to šta su sve pre osnivanja Šengenske zajednice ionako sređene njene potencijalne članice morale još institucionalno, strukturno i demokratski da porade na sebi da bi zajednica mogla efikasno da funkcioniše na korist svih građana koje obuhvata. Je li pre obznanjivanja ideje koja pretenduje na regionalni značaj Vučić (ili nekakav stručni tim) preliminarno o tome obavio konsultacije sa svim potencijalnim članicama (ko bi uopšte bile članice, podrazumeva li se i Kosovo kao nezavisna država?), pa onda izašao u javnost ili je onako, radikalski samonadhnut, kakvim ga je bog dao, od bezočnog ratnog huškanja do evo interesnog pomiritelja zagubljenim Balkancima na sto izbacio spasonosno rešenje, da se na brzinu populistički nešto sklepa a posle kako nam bude? Trebaju li javnosti, pogotovo stručne, potencijalnih članica da su barem elementarno ako već u sadašnjoj fazi ne i detaljno upoznate sa sadržajem i načinom funkcionisanja tog saveza, dinamici usklađivanja odnosa, prelaznim periodima, odnosima sa drugim državama i savezima itd. itsl – da bi bar elementarno demokratski mogle da odlučuju o onom što im može uticati na živote? Na kraju krajeva, koliko je predlagač Vučić, koji se nikada nije ogradio od ekstremnog ratnohuškačkog delovanja u poslednjim ratovima, a kamoli zbog toga pokajao i izvinio, uopšte verodostojan da predlaže takve ideje bez prethodno javno izraženog pokajanja i izvinjenja za ranije delovanje (i sadašnje, samo mimmikrijski skriveno)? Zna li neko kad je umesto posprdne reči Šiptar za pripadnike albanskog naroda počeo javno da koristi reč Albanac, što je stvar elementarnog poštovanja prema pripadnicima tog naroda? Njegovi ministri – huškač Vulin pogotovo, a nije jedini – i danas kad Vučić hodočasti Tirani podastirući svespasiteljski Mini Šengen sa vidljivom strašću govore Šiptar umesto Albanac. Ko takvom predlagaču i njegovim ministrima uopšte išta da veruje?

Da je ideja o Mini Šengenu ozbiljno razrađena uz participaciju svih potencijalnih članica, da se o njoj razložno raspravljalo u stručnim javnostima svih potencijalnih članica i da se pre svega sa više iskrenosti a manje šipkova u džepovima radi na rešavanju brojnih bilateralnih problema koji Zapadni Balkan i drže u ovakvoj bedi – ideja bi kao paralelni sadržaj nezamenjivim pojedinačnim evropskim integracijskim procesima imala smisla. Ovako, radi se samo o novom zavođenju naroda za Goleš planinu, odnosno providnoj Vučićevoj kupovini vremena, e da bi se prvenstveno srpskoj javnosti skrenula pažnja sa stvarnih razloga zamrlosti evropskih integracija Srbije (zarobljena država, kriminal, korupcija, satanizacija opozicije i svakog kritičkog glasa) i još više – sa niza kriminalnih skandala u kojima je do guše uključena Vučićeva vlast.

(Autonomija, foto: pixabay)