Mediji javljaju da ćemo kod Pančeva dobiti novu termoelektranu. Instalisana snaga biće između 140 i 208 megavata. To je odlučeno na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu pre nekoliko dana. Ugovor o osnivanju zajedničke firme radi izgradnje termoelektrane, u ime NIS-a potpisao je Kiril Kravčenko, a u ime Gasprom Energoholdinga i Centroenergoholdinga Denis Fjodorov u prisustvu direktora Gasproma Alekseja Milera. Vrednost projekta je 140 miliona evra. Veći deo investicije obezbediće Gasprom Energoholding. Termoelektrana će koristiti prirodni gas kao glavno gorivo. Snabdevaće energijom NIS-ovu rafineriju, a možda i HIP Petrohemiju. Ostatak energije biće ponuđen srpskom tržištu. U zajedničkoj firmi Centroenergoholding će biti vlasnik 51%, a NIS 49%.

Koliki je udeo Srbije – državnog dela NIS-a, EPS-a ili drugog titulara – u agencijskoj vesti se ne navodi. O tome se ruski potpisnici ugovora (sa obe strane), izgleda nisu izjašnjavali. Kako se investicija ne odnosi na Rusiju, nego na Srbiju, bio bi red da jesu. Srbija još uvek nije njihova gubernija.

Da ne bi bilo nesporazuma, svako ulaganje u ruinirani energetski sektor Srbije je dragoceno. Taman i u sklopu postojećih velikih privrednih sistema poput NIS-a. Tim pre što se u nove proizvodne energetske kapacitete ovde decenijama nije ulagalo. Srbija muku muči i sa investicionim održavanjem davno instaliranih i već izraubovanih kapaciteta. Bez zaduživanja u inostranstvu i značajne donatorske pomoći sa zapada (uglavnom prećutkivane), ni to ne bi mogla da realizuje. Zato je svaka vest o novim investicijama u energetiku dobro došla.

Prema investitorima ne treba imati predrasuda bilo da dolaze sa istoka ili zapada, sa severa ili juga. Važno je da se u investicije – posebno kapitalne – ne ide grlom u jagode. Grlom u jagode srljaju korumpirani državni sistemi. U sređenim društvima podrazumeva se ozbiljnost i onog ko prema investitorima otvara energetsko tržište, i selekcija pouzdanih investitora. I u jednom i u drugom slučaju ne praktikuju se lobističke koruptivne improvizacije i spekulacije. Umesto da velike poslove zaključuju u uskim nerazgovetnim krugovima, sređena društva za sve poseduju razgovetne procedure, koje i praktikuju. Potencijalni investitori koji zadovoljavaju kriterijume investiranja u energetski sektor dobro su došli. U tom smislu trebalo bi pozdraviti i najavljenu investiciju u termoelektranu kod Pančeva. Ali, ali…

Na pomenutom forumu na kojem je potpisan ugovor prisustvovala su tri srpska ministra. Ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Ivica Dačić, koji se obrukao nediplomatskim istupom. Na bazi politički spinovanih glasina domaćina, što’no se kaže, pukla je u njemu potiskivana mrzovolja prema Zapadu. Navodno su mu visoki ruski predstavnici preneli insistiranje EU da potencijalni novi gasovod zaobiđe Srbiju, da ide preko Bugarske, Mađarske, Slovačke… Prikriveni animozitet prema Evropi, Dačić je bez suzdržavanja javno obznanio, optužujući Brisel za „neviđeno licemerje“. A o čemu se zapravo radi, treba pročitati članak Miše Brkića na „Peščaniku“. Pored nekontrolisanog Dačića, iz kojeg je progovorio Miloševićev portparol iz devedesetih, skupu u Sankt Peterburgu prisustvovali su i ministri privrede Željko Sertić i finansija Dušan Vujović. O najavljenoj investiciji u energetski sektor Srbije – makar i u okviru NIS-a – ni od jednog nismo čuli ni reči. Kao ni od Vlade Srbije. Još manje od pokrajinske vlade, jer nju već odavno niko ne zarezuje kad se sa stranim partnerima dogovaraju investicije u Vojvodini. Ipak, Banovina je mogla bar izraziti začuđenost, protest što barem nije formalno konsultovana. Lokalnu zajednicu – Pančevo, koje muku muči sa industrijskim zagađenjima – ionako niko ništa ne pita. Niti se upodobljene lakalne vlasti usuđuju bilo šta pitati osione centre moći.

A šta oko ugovorenog aranžmana kažu dobro plaćeni predstavnici Srbije u upravljačkoj strukturi NIS-a? Ništa, mukajet! Zašto li su, sem zbog svojih privilegija, uopšte tamo?

Za građane Srbije ova investicija je u debeloj magli, a to je verovatno i cilj.

P.S.

Problem sa najavljenom gradnjom termocentrale su ekonomski i politički rizici. Ne vidi se da se Srbija od njih dovoljno osigurala.

Ekonomski rizik

U najavljnoj vlasničkoj strukturi termoelektrane ruski partner će imati najmanje 75% vlasništva. Time i mogućnost monopolskog utvrđivanja cene električne energije koju će prodavati NIS-u, odnosno višak Petrohemiji i EPS. Tako će ćerka firma, termoelektrana, putem monopolski zaračunate cene struje moći crpeti sredstva iz NIS-a, čiji se profit po tom osnovu može značajno smanjiti. Zbog prelivanja dobiti u ćerku firmu termoelektranu po osnovu monopolskog utvrđivanja cene struje koju će određivati većinski ruski vlasnik, punjenje budžeta Srbije iz NIS-a može drastično pasti.

Preko ćerki firmi slično su upropašćene mnoge domaće nekad uspešne firme. Novopečeni vlasnici opljačkali su ih preko osnivanja ćerki firmi i nerealno velikih cena bilo repro-materijala, bilo usluga, koje su ćerke firme naplaćivale od matičnih firmi. Klasični pljačkaški obrazac.

O ovom ekonomskom riziku reč nisu rekli ministri provrede i finansija Sertić i Vujović, koji su bili na skupu gde je iznebuha potpisan ugovor o gradnji termocentrale, ćerke firme NIS-a i Gasproma. Ekonomski rizik i moguća velika šteta po Srbiju su više nego očigledni, a ministri koji treba da štite privredu i finasije Srbije od takvih rizika – ćute.

Politički rizik

Nije li gradnja termocentrale sa očiglednim monopolom ruskih partnera, prvi korak da pored monopola u naftno-gasnom sektoru ruski partner postepeno ostvari monopol i u elektroenergetskom (potem postupnog netransparentnog ulaganja, kreditiranja ili eventualne privatizacije EPS). Ako se taj politički projekt Putina ostvari, onda u Srbiji neće biti potrebe za izborima. Vlast u Beogradu sastavljaće Putin (ili neko drugi njegovog kova u Kremlju). To će onda definitivno značiti – zbogom Evropo.

Potpredsednik vlade Dačić prisutan na skupu na kojem je potpisan ugovor o prvom koraku ulaska Rusije u elektroenergetski sistem Srbije, verovatno o tome nije ni razmišljao. On je odavno spinovan Putinovim polit-majstorima, što je pokazao na pomenutom skupu spočitavajući EU licemerje.

Jedina odbrana od ekonomskih i političkih rizika, od mogućih ucena ne samo ruskih nego bilo kojih drugih partnera koji bi da investiraju u Srbiju, jeste pristupanje Srbije zajedničkoj energetskoj strategiji EU. Kad već nema ništa bolje.

(Autonomija)