Kad se profesori, dekani i rektori bave politikom javno deklarišući podršku Vućiću i njegovoj SNS, to nije problem. A kad studenti iskažu svoj stav o rešenju krize u Srbiji – koji ne favorizuje Vučića – za Vučićevu nomeklaturu instaliranu ne samo u školskim i univerzotetskim ustanovama, to je politika kojoj tamo nije mesto.

Notorna je činjenica da je na univerzitetima, institutima, u školama, lokalnim zajednicama, u crkvi (SPC), sportskim klubovima, na estradi… odavno instalirana Vučićeva koruptivna podanička infrastruktura. O bezmalo svim medijima informisanja da i ne govorimo. Uostalom, tokom proteklih skoro trinaest godina vladanja Srbijom, najboljem Šešeljevom đaku prioritetni posao je bio da stvori sveobuhvatnu podaničku infrastrukturu i tako zacementira svoju vlast. Kad je to koruptivnim metodama oposlio, siledžijska mašinerija radikalštine je funkcionisala ničim ozbiljnije ugrožena, takoreći bez ikakvih problema, sve do fatalnog 1. novembra 2024. i tragedije na novosadskoj železničkoj stanici.

Koruptivno ubistvo nedužnih građana na koje se srušila nadstrešnica teška više stotina tona, stvari u Srbiji je neočekivano promenilo. Incijalnom zaslugom pre svega studenata okupljenih oko aktivističkih grupa STAV i SVIĆE i građanskih aktivista sa višegodišnjim stažom boraca protiv osiljene radikalštine u Novom Sadu (koji sada na pravdi boga što robijaju, što su u egzilu u inostarnstvu jer su udbaško-medijskom satanizacijom bezočno optuženi da su teroristi i rušitelji države), javnost se u Srbiji trgla i masovno pobunila. Narušena je oholost vladajuće kriminalne kamarile. Počela se rušiti godinama stvarana iluzija čestitosti, nacionalne brige i svemoći šešeljevca na vlasti i njegove novoradikalske SNS kamarile. Srbija je uzavrela od pobune, čemu svedočimo poslednjih bezmalo šest meseci, što je noćna mora uzurpatora države.

Uspaničeni Vučić i njegov štab za borbu protiv ’obojene revolucije’ (OR)– izmišljotina diktatorskih režima za satanizaciju građanskih pobuna protiv diktatorskih tiranija – pokušava sve što može, ne bi li prekinuo masovnu studentsko-građansku pobunu. Na sraman način slugarenja autokratskoj Vučićevoj vlasti, priključio se patrijarh SPC Porfirije uz sasluženje vladike bačkog Irineja pred zločincem Putinom kojem su bili na vazalskom poklonjenju. Žalili su se na ’cvetnajnu revoluciju’ u domovini onom koji u Rusiji na skoro staljinistički način proganja slobodnomisleće građane, novinare, političke oponente koji volšebno stradaju što padanjem sa terasa, naprasno umiru, budu ubijeni u sačekušama ili u blažim slučajevima završavaju u kazamatima na robiji. Uz to kremaljskom tiraninu nude Srbiju uz ’ruski svet’ ’ako dođe do geostrategijskih promena u svetu’. Patriotizam i nacionalno samopoštovanje, je l’da bez premca. U ne maloj istoriji ovdašnjeg beščašća, skandalu čelnika SPC i njegovog tutora vladike Irineja na poklonjenju zločincu iz Kremlja skoro da nema ravna.

Sve što su Vučić i njegov štab za borbu protiv famozne OR pokušali protiv studentsko-građanske pobune, kamarili ne daje željene rezultate. Prvenstveni cilj im je razbijanje sudentske pobune, pa kako studentima ne mogu ništa, krenulo se na atakovanje na profesore, dekane i rektore koji podržavaju studente. Njih se – kao i profesore u školama koji podržavaju aktuelnu pobunu – egzistencijalno ucenjuje potpunom obustavom ili radikalnim smanjenjem plata sa sumnjivim zakonskim osnovama. Rektor Beogradskog univerziteta je satanizovan kao mračni vođa pobune, pa se priziva njegova hapšenje i sudsko procesuiranje. U odbrani privilegija radikalština ogrezla u korupciji ne preza ni od čega.

Pristupilo se aktiviranju na fakultetima odavno instalirane režimske infrastrukture među studentima, profesorima, dekanima i rektorima, ne bi li se iznutra razbile studentske pobune. Jedan od Vučiću lojalnih dekana – potpisnik podrške njegovim izbornim listama, prof. dr Patrik Drid sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Novosadskog univerziteta – na mala vrata bi mimo odluka studentskog plenuma fakulteta da aktivnost fakulteta vrati ’u normalu’. To bi valjda trebalo da bude inicijalno razbijanje studentske pobune, koje će se – po mišljenju kreatora ideje – nastaviti lančano na svim fakultetima. Slična je taktika dekana Medicinskog fakulteta u Nišu, valjda člana Vulinovog opskurnog Pokreta socijalista, koji bi da tamošnji Medicinski fakultet vrati ’u normalu’. Vučićevi dekani lojalisti pokušavaju da stvore inicijalne breše u studentskoj pobuni, nadajući se da će breše postepeno razoriti pobunu. Vučićev kadar pokušava da minira studentsku pobunu pokazujući besramno licemerje.

Dekan novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid je obznanio da je – pozivajući se na zahteve bajagi više od pola studenata fakulteta – kreno sa ’hibridnom nastavom’ na fakultetu. Na pitanje novinarke kako je promenio mišljenje – jer je ranije stao (???) uz pobunjene studente, a sada poziva na obnovu aktivnosti fakulteta – dekan je bez da trepne odgovorio da je bio uz studente tri meseca dok studenti nisu istakli zahteve za promenu vlade, što je po Vučićevom adorantu politika. Ma je li, boga ti? Dekan ima pravo da se otvoreno bavi politikom potpisujući podršku Vučićevoj izbornoj listi, a studenti nemaju pravo da izraze svoje mišljenje kako prevazići krizu u Srbiji izražavajući mišljenje da se formira oročena ekspertska vlada. Pri tome dekan potpuno ignoriše činjenicu da se nisu ispunili osnovni zahtevi studenata, čije ispunjenje je uslov prestanka blokada fakulteta. Ako je tačno što dekan Drid tvrdi – da više od polovine studenata podržava ’hibridnu nastavu ’ – što ti studenti koji su većina ne dođu na otvoreni plenum fakulteta, pa da se tamo prebroji ko čini većinu. Dekanima licemerima ne može se verovati na reč.

Ne treba zaboraviti da je dekan Drid prošle godine pružao podršku studentim a(???) koji su prošle godine u martu nasilno blokirali Filozofski fakultet ultimativno zahtevajući da se sa tog fakulteta protera profesor Dinko Gruhonjić. Među ’studentima’ koji su, instruisani od naručilaca gebelsovske hajke protiv profesora Gruhonjića, tražili proterivanje profesora iza kojeg su stali njegove kolege sa odseka i studenti kojima predaje – bilo je i onih sa Legijinim likom na majici. Takvim ’studentima’ dekan Drid je – uz rektora Madića i dekana Fakulteta tehničkih nauka Borisa Dumnića – davao podršku. To za Drida nije bila politika. I nije, to je bila demonstracija gebelsovštine. Dekan Drid se ne stidi podrške pogromaškoj hajci na časnog čoveka, kolege profesora istog univerziteta. Nije mu sporno kad se na fakultetu – u svojstvu dekana – otvoreno bavi politikom potpisujući podšku izbonoj listi šešeljevca Vučića, a sporno mu je – jer je je l’da politika – kad pobunjeni studenti izražavaju mišljenje kako prebroditi krizu u Srbiji. Sramota je da bilo koji profesor univerziteta – a kamoli dekani i rektori – ne znaju da je svako bavljenje javnim interesima po definiciji politika. Ili u stvari znaju, ali se licemerno bave denuncijantskim podvalama za sluđivanje lakovernih.

Ako je i od Vučićevih lojalista na fakultetima, mnogo je. Njihovo licemerje bazdi do nepodnošljivosti.

(Autonomija)