Poplava lažnih papira i podmitljivost ili kukavičluk onih koji imaju prave papire, dolaze na naplatu ne samo širenjem društvenog rasula, nego i arčenjem ljudskih života. Poslednja novosadska tragedija, zločin korupcije i nemorala, samo je najnoviji pečat na malignu simbiozu laži, korupcije i kukavičluka, iza koje se ređaju nesreće koje vlast ogrezla u korupciji prepušta – ha – ha -ha – ’nadležnim institucijama koje rade svoj posao’. Lipši magare do zelene trave, što kod nas ovakvim kakvi smo – masovno zatrovani nacionalizmom i parareligioznošću s davno izgubljenim dostojanstvom i samopoštovanjem – prolazi bez većih problema.

Parazitski sistem – eldorado za izabrane, močvara za one koji to nisu – mrestilište je lažnih diploma koje su preplavile društvo. One su propusnica za brzometni uspon u hijerarhiji moći i zgrtanje enormnog kapitala. Kao i diplome SNS Akademije za mlade lidere. Ko zna koliko ih je recimo u Železnicama Srbije, u Infrastruktiri železnica Srbije i drugim javnim preduzećima i institucijama Srbije? Kakve uostalom kvalifikacije za funkciju na koju je postavljena ima aktuelna direktorka Infrastruktura železnica Srbije, prethodno ministarka poljoprivrede – valjda ekonomista po struci – pored toliko iskusnih kadrova sa stručnim znanjem stečenim na Saobraćajnom fakultetu i dugim stažom u Železnicama Srbije?

Vlasnicima lažnih diploma bez znanja i morala – kojih je iha, ha u vrhovima vlasti – ništa nije sveto. Pa ni gaženje preko leševa nad kojima, kad se nesreće zbog neznanja, korupcije i profesionalnog nemara dese, licemerno izjavljuju žaljenje.

Novosadsko ubistvo četrnaset i sakaćenje troje nedužnih građana koji se bore za život – igrom sudbine našli su se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, ispod nadstrešnice falš renovinare železničke stanice – očigledna je da očiglednija ne može biti potvrda truleži sistema u kojem živimo. Ako nam ni ta tragedija, ni ta demonstarcija truleži društva – koje ne truli samo poslednjih dvanaest godina radikalske vlasti, nego truli bezmalo četrdeset godina od kako smo se strovalili u nacionalizam i bolesnu mitomaniju odbacivši razum, odgovornost i samopoštovanje – onda nam skoro nema spasa.

Bolest nam je teška i predugo traje, a pravoj dijagnozi – malo je ko među nama i predočava, a ti koji je predočavaju smatraju se kužnim otpadnicima, ustašama i stranim plaćenicima (ne samo slučaj režimskog huškanja i hajke na Dinka Gruhonjića koji je najdrastičniji ) – ne verujemo. Ogromnom većinom verujemo šarlatanima koje nam decenijama podastiru nacionalističke i šovinističke tlapnje – uz to nas bezočno pljačkaju – iza kojih ostaju porazi, zločini i sramota.

Istinu o sebi, o svojoj iščašenosti iz sveta normalnosti, ignorišemo. Istina se skriva i od strane vlasti, i od – čast marginalnim izuzecima – strane opozicije. Sve se svodi na personalitet – trenutno na radikala Vučića, koji je zbog bezočnog manipulisanja građanima opravdano na meti kritika – ali se prenebregava širi kontekst društva u kojem ni opozicija nije bezgrešna. Posle obaranja Miloševića nije iskoristila šansu za preobražaj društva. Ovakvo društvo kakvo smo, dušu je dalo za uspon novih nacionalističkih pljačkaških mesija. Od takvih – valjda je krajnje vreme da shvatimo – sreće nema. Lažne mesije, lažni rodoljubi i lažni vernici su nas i doveli dovde, gde smo. U rastrojstvu.

Ali nije samo do lažnih diploma i njihovih vlasnika. Doprinos poplavi lažnih papira daju i prave diplome, odnosno njihovi korumpirani ili uplašeni vlasnici. Zbog prodanih duša sa pravim diplomama, ološ sa lažnim diplomama u luksuznim odelima, nekretninama i sa preskupim voznim parkom kojim divljaju po putevima zaštićeni ’neka institucije rade svoj posao’ nam se smeje. Lažne diplome, odnosno truli sistem, nam se kezi.

(Autonomija)