Skoro godinu dana trebalo je Ustavnom sudu Srbije (USS) da se izjasni o Inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koju mu je podnelo Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS). “Nakon analize odredaba osporenog Zakona sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima”, stav je USS.
Da podsetimo, iako zakon ne spominje smanjenje ostvarenih penzija, „privremenim uređivanjem načina isplate penzija“ delu penzionera de fakto ih smanjuje. I to ne za 10% – kako je vlast zabašureno tvrdila u vreme pripreme spornog zakona – nego delu penzionera i značajno više. Uz tadašnje cinično obrazloženje ministra finansija Dušana Vujovića, da će deo penzija biti smanjen „nešto više“ nego smanjenje plata u javnom sektoru „jer penzioneri više nisu radno aktivni, pa im za garderobu treba manje sredstava nego zaposlenima“. Cinično je ministrovo ignorisanje starosne dobi penzionera i njihovih zdravstvenih problema – i mnogo većih troškova dijagnostike i terapije, jer su zbog predugih listi čekanja u državnim zdravstvenim ustanovama često prinuđeni na usluge privatne lekarske prakse.
Elem, vodeći se svojim komfornim statusom, USS se oglasio povodom inicijative socijalno i biološki najnemoćnijih – onih koji najmanje mogu ugroziti vlast, koji verovatno većinski nisu glasači SNS i njezinih partnera – i u obrazloženju odluke po ko zna koji put umesto pravnim argumentima, pribegao političkim frazama. Te zakonom su obezbeđene redovne penzije, te većina penzija njime nije pogođena, te ekonomske realnosti su takve kakve su. Sve i da je tako, sa stanovišta prava USS treba da oceni samo usaglašenost Zakona sa Ustavom, a ne kakve su i zašto takve ekonomske realnosti. Nesporan problem enormnog javnog duga i budžetskog deficita je politički, a ne ustavni problem. Do njega je i došlo baš zbog toga što se prethodno nisu poštovali zakoni i Ustav, što je izvršna vlast stalno populistički improvizovala vođenje države, njezine ekonomije i socijalne politike. Naravno, ne treba smetnuti s uma ni katastrofalan najviši pravni akt, koji je pre skoro deset godina donesen uz gaženje svih demokratskih principa, ali i pravne struke.
USS je još jednom – po ko zna koji put – „imao razumevanja“ za izvršnu vlast i njezine improvizacije. Time se još jednom kompromitovao. Kompromitovao je načela pravne države koja treba da brani.
Reakcije nezavisne javnosti na ovu odluku su uglavnom nedvosmislene. Radi se o politikantstvu – upodobljavanju odluke USS očekivanjima izvršne vlasti (TS: Ustavni sud više o budžetu nego o pravu da penzije budu umanjene; Sramna odluka Ustavnog suda o umanjenju penzija….). Penzioneri su najavili – kad ih već domaći sudovi ne štite – da će se za zaštitu prava žaliti nadležnom Evropskom sudu u Strazburu. Videćemo na šta će to izaći.
Sprdanje s pravima penzionera nije neprincipijelna prvina najviše sudske instance. Mnogo je njegovih spornih odluka. Setimo se odluka kojima su osporene mnoge odredbe Statuta Vojvodine. Koliko li je samo u njima bilo vidljive političke-politikantske arbitrarnosti u korist nacionalističko-centralističkog tretmana Vojvodine. Dosledno pravno polazište sigurno ne bi osporilo tolike delove Statuta i ionako minornih nadležnosti Vojvodine. Istovremeno USS ne pada na pamet da jasno ukaže na kršenje Ustava, time što republička vlada konstantno ignoriše ustavnu obavezu finansiranja Vojvodine u predviđenim obimu (7% republičkog budžeta). Pred brojnim upozorenjima pokrajinske vlade na ovo kršenje Ustava, USS ostaje nem. Farsičan je i stav USS o Briselskom sporazumu i njegovim praktično-pravnim izvedenica. Koliko god Ustav Srbije i njegova anahrona preambula o Kosovu bili Prokrustrova postelja u koju nije moguće sabiti realan život Srbije, USS ga mora principijelno braniti. Ako Ustav ne valja – a više je nego očigledno da ne valja – treba ga hitno menjati, a ne „kreativno tumačiti“. Kad se jednom napravi izuzetak – koliko god to bilo nužno pod silom života, kao u slučaju Briselskog sporazuma – izuzetak se brzo pretvora u pravilo. Pa se Ustav, pravni poredak, pretvara u farsu, u stalno prilagođavanje zahtevima izvršne vlasti. Zadatak USS nije da brine šta je trenutni politički interes, nego da brani ono što je Ustav propisao. Makar to bilo i anahrono, kao u slučaju postojeće preambule. Loše ustave treba menjati, a dok su na snazi treba ih poštovati.
Zajednička karakteristika svih spornih odluka USS jeste podilaženje očekivanjima vladajuće politike na nivou republike. Time su kompromitovana načela njegovog nezavisnog rada i poštovanja moralnih načela profesije. Kompromitovan je autoritet USS, što posledično kompromituje čitav pravosudni sistem. Kad tako postupa najviši pravosudni nivo, šta drugo očekivati od nižih nivoa?
(Autonomija)