U Crnoj Gori, od kako je pokrenula obnovu državnosti i nacionalnog subjektiviteta tom – kako se u nacionalističkoj Srbiji skoro unisono smatra antisrpskom projektu – strasti su se ponovo užarile.

U Nikšiću je policija privela vladiku Joanikija i sedam sveštenika koji su predvodili litiju na dan Sv.Vasilija Ostroškog iako je okupljanje građana zabranjeno dok traje pandemija. Sveštenicima je određeno policijsko zadržavanje od 72 sata, što je – o jeresi da se neko usudi da sveštenike SPC privodi u policiju poput, božemeprosti, običnih građana – izazvalo protetsno okupljanje u više gradova, valjda vernika SPC i prosrpske političke opozicije.

Pošto je iskušavanje ozbiljnosti crnogorske vlasti, da u borbi protiv pandemije neće tolerisati narušavanje ograničenja okupljanja građana uzrokovano pandemijom, pokazalo da vlast ne pravi razliku – kako zakon i nalaže – ni prema kome, pa ni prema vernicima i sveštenicima, tamošnje srpske nacionalističke ispostave podsticane beogradskom političkom i medijskom mašinerijom krenule su sa protestnim okupljanjima ignorišući upozorenja policije da se raziđu jer opasnost od novog razbuktavanja pandemije nije prošla. Policija je gađana kamenicama i zasipana uvredama pri čemu je povređeno više njenih pripadnika. Policija je uzvratila suzavcem i šok bombama. Sve je to praćeno širenjem lažnih vesti kako bi se policija predstavila što brutalnijom, a zvanična vlast Crne Gore u je l’da protivsrpstu što bezočnijom.

U nacionalističkim beogradskim medijima (malo ih je koji nisu) još traje protivcrnogorska histerija, pri čemu se u osudi crnogorske vlasti skoro ne uočava razlika između Patrijaršije, Vučićeve vlasti i opozicije (čast marginalizovanim izuzecima).

Dodatni benzin na politički žar Crne Gore – koji od njenog osamostaljenja održavaju SPC i prosrpske nacionalističke stranke ideološki i materijalno naslonjene na Beograd (i Moskvu) – prosuli su dramatičnim obraćanjem patrijarh SPC Irinej (trvdnjom da tamošnja prozapadna vlast srpsko pitanje hoće da reši po uzoru na NDH) i pred SPC do krajnjeg neukusa ponizni Vučić radikalskim govorom o ugroženosti Srba i SPC čiji egzodus iz Crne Gore („kidanje srpskog nacionalnog tkiva“) Srbija neće dozvoliti.

Po ustaljenoj praksi nezakonitog ponašanja u svemu a naročito u trošenju para poreskih obveznika Srbije, obećao je još veću i političku i materijalnu pomoć prosrpskoj opoziciji dok se Srbija prepuna sirotinje zadužuje novim milijardama evra. Ni Irinej, ni Vučić reč jednu nisu rekli o razlozima privođenja sveštenika u policiju i sprečavanju okupljanja građana, o samovoljnom izuzimanju iz pandemijom nametnutih državnih ograničenja.

Pravi motiv neprekidne manipulacije verskim i nacionalnim osećanjima građana Crne Gore koji se osećaju Srbima i pripadaju SPC je podrivanje tamošnje prozapadne vlasti ne bi li je se srušilo i Crnu Goru vratilo u državno jedinstvo sa Srbijom. Sa nama ovakvim kakvi smo. A agonija u kojoj se nalazimo najbolje govori kakvi smo.

Umesto da Srbija rešava svoje beznađe i poštuje izbore drugih naroda i država, umesto da stvara prijatelje i dobre susede, ovakva Srbija niti izlazi iz beznađa, niti je činilac mira i stabilnosti regiona. Bežanje drugih od nas je logična posledica toga i Crna Gora u bežanju od nas ovakvih kakvi smo nije izuzetak.

(Autonomija)