Tako to rade presvučeni radikali, SNS-ovci. Najpre poganim radikalskim rečnikom i huškačkim podvalama nepodobne građane oklevetaju da mrze Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i sve srpsko – samo zato što se recimo pobune protiv gradnje još jedne crkve u Novom Sadu tamo gde joj pri zdravoj pameti nije mesto, kraj gradske plaže Štrand – a samo koji dan kasnije na bilbordima ’dragim damama’, Novosađankama, licemerno žele srećan 8. mart. Baš tako – licemerno i besramno – gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić odnosi se prema građanima o čijoj dobrobiti i spokojnom životu bi trebalo da brine. Dokle ide licemerni ego bezličnog SNS činovnika na čelu Novog Sada, rečito govori i to što na bilbordima ’dragim damama’ ON LIČNO čestita 8.mart, a ne recimo Gradska uprava kojoj je na čelu. Da ne govorimo o tome da – sva je prilika – troškove angažovanja bilborda plaćaju građani preko gradskog budžeta, dakako i oni koje gradonačelnik optužuje da ’mrze sve srpsko’.

Nema sumnje da je u Novom Sadu počela predizborna kampanja za predstojeće gradske izbore. Licemerni gradonačelnik Novosađanima se preko bilborda predstavlja kao bajagi džentlmen starog kova, a koji dan ranije klevetom pobunjenih građana predstavlja se i kao stameni srbobranitelj nasuprot je l’da antisrpskog nesoja koji ’mrzi sve srpsko’. Od radikalsko-snsovske nacionalističko-šovinističke odbrane srpstva, srpstvu – što bi se reklo – otpadajuju uši.

Huškačkim odgovorom na protest pobunjenih građana za gradnju crkve gde joj nije mesto, gradonačelnik je naoštrio SNS-RS botovsku rulju i razne poremećene tipove, koji ionako čekaju zgodne povode da izbace zlo iz sebe na građane i javne ličnosti koje se bune protiv urbanističkog i kriminalnog brutalnog nasilja svetovne i s njom slizane crkvene vlasti. Crkva (SPC) se u osionosti potpuno razobručila, računajući da je izvan zakona i bilo kakve građanske odgovornosti, što je de fakto tačno. Stremi da Srbiju – od mesnih zajednica do vrha države – svede na ničim ograničenu klerokratiju. Njena maksima je ’gde god vidiš zgodno mesto, ti crkvu izgradi’. U sve institucije – od dečijih vrtića, škola do akademskih zajednica, stručnih udruženja, zdravstvenih ustanova, bolnica, SANU, kasarni – bi da uvede sveštenstvo i podvrgne kađenju i metanisanju. Vlast je blagodarna, pa će to novcem svih građana – naravno i urbanističkim ’prilagođavanjima’ – podržati. Za uzvrat, crkva će njoj gramate i ordenja, toga ima na pretek.

Alavost crkve koja je svrha sama sebi, kojoj su jevanđelja samo poštapalice, plaćaju građani. Naravno i oni koji su ustali protiv urbanističkog nasilja kod Štranda, pa su huškački markirani kao arhineprijatelji Srba i srpstva.

Huškačka podvala čelnika novosadske vladajuće kaste je providna svakom ko – što’no se kaže – ima ma i zrno soli u glavi. Građani i javne ličnosti koji se bune protiv gradnje crkve na rekreativno zelenom prostoru kraj gradske plaže, nisu mrzitelji nikoga, ponajmanje ’svega srpskog’. Opaka je to, podla, gradonačelnikova podvala i huškanje. Pobunjeni građani ne kritikuju čak ni gramzivost i neodgovornost crkve, iako se oko toga itekako ima šta s razlogom kritički reći. Za dobrobit crkve, svakako. Pobunjeni građani jednostavno ne žele da ih bezočna kasta smatra idiotima, koji nemaju prava da učestvuju u definisanju prostorno-urbanističkih celina u kojima žive. Ne žele da im niko od otuđenih korumpiranih parazita – koji polaze isključivo od svojih interesnokriminalnih računica – određuje šta je u njihovom interesu na prostoru gde žive. Aksiom je to sociologije lokalnih zajednica, o čemu vladajući svetovno-crkveni paraziti haju kao o lanjskom snegu.

Ono malo medija informisanja koji nisu pod šapom vladajućih parazita, izveštavalo je o autohtonom protesu građana na Limanu, delu grada gde su na poslednjim izborima za mesne zajednice paraziti poraženi. Oni to ne mogu preboleti, pa su naumili da se nepodobnim građanima osvete praveći crkvu na mestu predviđenom za odmor i rekreaciju.

O suštini planiranog nasilja nad zelenim rekreativnim prostorom ionako divljački prebetoniranog Novog Sada, o eksplicitnim ambicijama crkve da sve svede na klerokratiju, neki od građana su komentarisali. Među njima javno i jedna od profesionalizmu najpredanijih novinarki, Ana Lalić Hegediš. Problem planirane gradnje crkve kraj gradske plaže stavila je u širi kontekst ’dosrbizacije’ Novog Sada i Vojvodine, kao i najezde novih talasa srpskog nacionalizma. Šta je u tome netačno? Izostavila je samo to, da je pogubni nacionalizam maska za bezočni kriminal i pljačku lakovernih građana, dok društvo truli a država propada. Može li se išta od navedenog argumentima osporiti? Gradonačelnik je – preporučujući se valjda vrhovima kriminalne svetovno-crkvene hobotnice – to huškačkim podvalama i licemernim bilbordima ’dragim damama’ pokušao da ospori, pa se uvalio u kal beščašća i nemorala.

Nahuškana kleronacionalistička botovska rulja, vajni je l’da pravi Srbi i pravoslavci, divljački je verbalno nasrnula na Anu Lalić Hegediš, crtajući joj preko društvenih mreža metu na čelu najcrnjim grozotama i pretnjama. Svako iole pristojan zgrozio se tim varvarstvom, iniciranim sa vrha gradske vlasti i prateće propagadne mašinerije. Svako normalan prozvao je institucije – kakve god da su a znamo kakve su, kastrirane – da sankcionišu varvarstvo u Novom Sadu, u je l’da dičnoj ’evropskoj prestonici kulture’.

Dok se normalni domaći svet (koliko god ga još ima) – i onaj van Srbije, bruka i sramota iz Novog Sada prekoračila je granice Srbije – zgražava nad hajkom na uglednu novinarku (uskoro su usledili napadi na druge novinare, drugim povodom – deca oduzeta majci zbog kažu zanemarivanja), huškač gradonačelnik ćuti. Dao je početne smernice za hajku, ostalo je na uhodanoj propagandnoj mašineriji. Gradonačelnik pontijepilatovski sada ćuti, pere ruke. Usmerio se na nešto drugo, na svoju karijeru. O našem trošku, kako vidimo, na bilbordima ne zaboravlja ’drage dame’.

Ej Novi Sade, Novi Sade, vajna ’evropska prestonice kulture’, na šta si spao. Suteren (blago rečeno) se uzdigao, a časni i pošteni – oni koji bi da ti koliko-toliko sačuvaju obraz – brutalno se gaze.

(Autonomija)