Mala, ali dragocena bitka za obnovu časti i profesionalnog ugleda u dekadenciju zapalog Beogradskog univerziteta – izgleda da je dobijena. Dobili su je studenti koji su desetak dana držali Rektorat pod kontrolom. Vodili su je protiv arogancije vladajućeg režima koji sve pred sobom – pa i obrazovanje i obrazovne institucije – ponižava i razara. Dobili su je i protiv mrtvila i moralne obamrlosti velikog dela univerzitetske zajednice koja je dozvoljavala i dozvoljava, koja je ćutala i ćuti (čast malobrojnim izuzecima) dok se na njihove oči rastakao i rastače ugled i kredibilitet univerziteta koji treba da je prosvetiteljska i moralna luča društva. Jedna je bitka za obnovu dostojanstva BU, nadajmo se, dobijena, a hoće li biti dobijen i rat – videćemo. Da će se rat osvetoljubivog kleptokratskog režima i njegovih korupiranih podanika na univerzitetu protiv pobednika u sjajnoj studentskoj pobuni nastaviti – uopšte ne treba sumnjati.

Da podsetimo – grupa nepokolebljivih i, čini se, zaista nepotkupljivih studentata iz pokreta „1 od 5 miliona“ (kažu: dvadesetak, tridesetak), usred moralne obamrlosti i propadanja društva, ne dozvoljava da bude svedena na zombije; ne dozvoljava da se utopi u čamotinju sveopšte apatije i vegetiranja. Ti mladi ljudi koji drže ne samo do svog, nego i do dostojanstva celog društva, ustali su u odbranu dostojanstva BU, pobunivši se protiv sramotnog razvlačenja problema plagijata jednog od ovdašnjih Ostapa Bendera (neka izvini Iljf i Petrovljev Ostap Bender, kojem su benigni marifetluci u nečovečnom sistemu bili dovitljiv modus preživljavanja, dok su maligni marifetluci ovdašnjih Ostapa Bendera stepenice u vrhove vlasti), a potom i protiv toga da nam jedan od ovdašnjih Ostapa Bendera, kao član Vlade, određuje sudbinu. Tražili su da rektorka BU univerziteta preporuči predsednici Vlade da ga razreši ministarske funkcije, kad već dotičnom na pamet ne pada da se, zbog očigledne bruke, sam povuče.

Bezočni vlastodršci su preko propagandne mašinerije odmah graknuli da se tu radi o jelda politikantskoj podvali opozicije, podmetnutoj kao kukavičije jaje zavedenim studentima. Uhodano je to i mnogo rabljeno bacanje prašine u oči lakovernoj javnosti, koju svojim medijima drže pod kontrolom. Galame kako manipulisani studenti unose jelda politiku na univerzitet. Nesrećnicima skupljenim sa koca i konopca na pamet ne pada da politika nije ništa drugo do bavljenje javnim interesima. Ima li prečeg javnog interesa od odbrane ugleda i profesionalnog prestiža ne samo Beogradskog univerziteta? Njega zbog njegove istorije i značaja ne samo za srpsku kulturu – posebno.

Brzo ćemo videti šta vlastodršci spremaju za osvetu nepokolebljivim studentima i naročito rektorki, koja se najpre nije snalazila, da bi na dobrobit univerziteta i svog ličnog dostojanstva ipak stala na pravu stranu.

Šta je sa ostalim univerzitetima u Srbiji, posebno državnim – u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, u Novom Pazaru, sa onim famoznim u Kosovskoj Mitrovici, koji se valjda još naziva prištinskim? Uglavnom mrtvo more, uz malobrojne časne izuzetke koji zbog toga plaćaju skupu cenu kroz marginalizaciju i ignorisanje. O privatnim univerzitetima, kojih je u Srbiji kao gljiva posle kiše – da i ne govorimo.

Za obnovu dostojanstva srozane prosvete u Srbiji na svim nivoima, od izuzetne važnosti je vraćanje moralnih normi i profesionalnog ugleda ne samo Beogradskog univerziteta. Hvala hrabrim studentima i uspravljenoj rektorki, koji su u tom teškom i dugotrajnom procesu (ugled se očas sroza, a teško obnavlja) napravili prvi korak. Biće tragično ako u tome ostanu usamljeni, ako se ne probudi savest i ako im se ne priključi veći deo univerzitetske zajednice – posebno umrtvljenog profesorsko-nastavničkog kora – i ako ih ne podrže svi oni kojima je stalo do izvlačenja Srbije iz čamotinje.

(Autonomija, foto: Beta)