Doterali smo dotle da je među Srbima malo onih koji su spremni da kažu gorku istinu o ključnim problemima društva i države u kojima se davimo, a sijaset je napaljenih srbendi koji bi hrabre glasnogovornike istine – bez koje nam nema spasa – da kamenuju.

„Srbima neko treba jasno i glasno da kaže da Kosovo de fakto i de jure nije naše i što pre neko bude to rekao, biće nam svima bolje“ – podsetila je voditeljka Pregleda dana TV Nova S (Jelena Obućina, 7. januar) svoga gosta predsednika SANU Vladimira Kostića na njegove reči po izboru na tu funkciju, napominjući da ta izjava nije dobila podršku ni u državi, ni u crkvi.

Izgovorio je te večeri predsednik SANU još dosta promišljenih reči koje odavno – više decenija – nismo čuli od nekog akademika, još manje predsednika te divinizovane nacionalne ustanove (čast nekolicini pojedinca koji su se još početkom devedesetih od SANU javno distancirali zbog njezinog doprinosa nacionalističkom sluđivanju naroda i srljanja u ratove). Iz nje su dolazili, iz Odeljenja društvenih nauka pogotovo, uglavnom mračni anahroni glasovi koji su – s obzirom na ugled te ustanove među slabo prosvećenim narodom – imali i imaju fatalne posledice u kreiranju vrednosnog sistema, posebno u kreiranju nacionalne i državne ideologije cementirajući nacionalističke samoobmane i posledično tome –lupanje Srbije glavom u zid poslednjih trideset i kusur godina.

Nije dakako reč samo o famoznom „nepostojećem“ Memorandumu; puno je još mraka i nadasve nacionalne neodgovornosti sa užasavajućim posledicama po sudbinu vlastitog i susednih naroda dolazilo iz te kuće, iz skoro istih usta. I ovo u čemu danas mi i region živimo, između ostalog, dobrim delom spada u te posledice.

Spomenute večeri na spomenutoj TV Predsednik SANU reče šta reče – jasno, bez snebivanja i unkanja – kako i priliči visokoj funkciji na kojoj je. I šta bi?

Među profesionalnim srbendama dobro uhlebljenim po raznim institutima, javnim ustanovama i „patriotskoj“ propagandnoj mašineriji nasta konsternacija, zgroženost. Protiv jeretika na čelu SANU pokrenuta je uvežbana „patriotska“ dreka i hajka. Pljušte osude, teške reči, huškački drek: sramota, nacionalna izdaja, je l’ to stav SANU (iako je predsednik SANU jasno rekao da je to što govori njegov lični stav). Hajkači se takmiče ko će ostaviti veći utisak na istim kvazipatriotskim budalaštinama i gadostima odavno sablažnjene mase. Na ruku im ide i vladika u modi Grigorije za koga je mitropolit Amfilohije sličan Mojsiju; kome su litije koje je po Crnoj Gori predvodio crnogorski Mojsije, ratni huškač, bile reka slobode koja će se preliti i u Srbiju – izjaviviši na istoj televiziji da predsednik SANU nije u pravu, da su Kosovo i Metohija naši. Dobro, svako, pa i sveštena lica, ima pravo na mišljenje ali je poput predsednika SANU i vladika trebalo da se ogradi i kaže da je to njegovo mišljenje (predsednik SANU razborito mu je poručio da se „ostavi parola pod kojima se Srbi osećaju herojski“).

Konsternirani profesionalni Srbi organizovali su i protestni miting ispred SANU, na kojem su tražili od „časnih starina“ da se izjasne o blasfemiji svog predsednika – da kažu koju o tome. I dočekaše da se oglasi akademijino Odeljenje istorijskih nauka tvrdnjom da je intervju V. Kostića „netačno interpretiran“, da nije rekao to što smo čuli uz gomilu propratnih nesuvislosti o svom udarničkom patriotskom radu proteklih godina. Sa takvom odbranom svog predsednika bolje da su ćutali.

Nađe li se iko u vascelom srpstvu da jasno i glasno stane u odbranu prava čoveka – ovog puta predsednika najznačajnije nacionalne naučne i kulturne institucije – na vlastito mišljenje? Vlast? Opozicija? Začudo jedan od najgorih izdanaka nakaradnog srpskog „patriotizma“- sada sa apsolutnom vlasti u Srbiji – notorni radikal Vučić na TV reče da čovek ima pravo na svoje mišljenje, da je hrabrost izneti većinski nepopularno mišljenje. Što je dakako tačno. A opozicija? Ona dominantna, samozvana nacionalno odgovorna – muk. Ona to – da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije koji Vučić hoće da izda, da preda Albancima – ionako tretira kao ugaoni kamen svojih političkih programa. Pa kako da stane uz predsedniuka SANU koji tvrdi da je realnost sasvim drukčija?

Podršku izjavama predsednika SANU izrazili su jedino (možda autor ovog teksta greši) Građanski demokratski forum (GDF) i bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju (koji kaže da treba otvoriti realističan dijalog o Kosovu misleći na sudbinu Srbije, o čemu je govorio i predsednik SANU). Srbende će ignorantski reći: ko su ti autošovinisti, koga predstavljaju, koliko ih je, šaka su anacionalnog jada. Plitkoj pameti daleko je razumevanje uzroka propalosti Srbije i načina njenog izbavljenja. Koliko su ideje i vizije za koje se uz verodostojne građanske aktiviste zalažu GDF i kako se pokazuje Nebojša Zelenović sa svojom strankom, daleko od dominantnog uticaja u Srbiji – a jako su daleko – toliko je Srbija, ovo društvo i region daleko od izbavljenja iz očajnog stanja.

Harange usmerene na glasnike istine – ovog puta na predsednika SANU – pokazuju čemer u kojem živimo.

(Autonomija, foto: Pixabay)