Svako ko u upropašćenoj Srbiji ne podržava satrapski Vučićev režim i njegove mega kriminalce pljačkaše, za naprednjačku (šešeljovsku) banditsku vlast i njezine gebelsovske propagandiste je ustaša.

Takvih ’ustaša’ je u Novom Sadu – zaslugom pobunjenih studenata ’ustaša’ sad već i u Srbiji – na stotine hiljada. U Novom Sadu ih je – znaju to odavno revnosni šešeljevci branitelji (upropastitelji) Srbije, srpstva i pravoslavlja – ipak najviše. Mnogo toga je u tom gradu ’poustašilo’ i pretvorilo se u mrzitelje Srba, Srbije i naročito radikalskog mesije Vučića, uprkos tome što mučeni mesija kao niko pre njega je l’da ne voli Srbe i Srbiju kao on. Sve je činio i čini da nacionalno i pravoslavno sumnjivi grad – u kojem se do Jogurt revolucije ’torokalo’ na mnogo nesrpskih jezika – učini baš pravo srpski. Po mogućnosti u Srbiji – po meri radikala – najsrpskiji. Da ga poćiriliči, da mu ustanove i institucije – u kojima se bilo šta odlučuje – očisti od onih koji se drukčije zovu i krste a nisu lojalni radikalštini. Da ih očisti i od ’nikakvih’ Srba koji su za poštovanje – za je l’da prave Srbe štetne – multietničnosti, multikulturalnosti, multilingvizma, koji su za trulež evropejstva i slične nesrpske budalaštine koje kvare našu sabornost, nacionalnu sabranost u krvi, veri i ’pravoj srpskoj tradiciji’.

Dobro, među ’nikakvim’ Srbima koji su ’poustašili’ ima i stranih plaćenika, srpskog otpada, šiptara, balija i svakolikih mrzitelja srpstva koji jedu srpski hleb, a neskriveni su separatisti koje podmuklo indoktrinira arhineprijatelj Srba Dinko Gruhonjić (ostaje tajna, gebelsovština nam ne otkriva otkud antisrpskom demonu tolika moć da sam, uz neznatnu podršku đavolje studentske grupe STAV, bez organizacije i finasija ’poustaši’ toliko ne samo Novosađana, nego i drugih građana Srbije s kojima nikad nije bio u kontaktu?). Ni mesija Vučić – on koji baš sve zna i u sve se razume i gura – komandant gebelsovske hajke na Gruhonjića i ostale novosadske ’ustaše’ – na to pitanje nema odgovor. Mora da je arhineprijatelj Gruhonjić je l’da čovek nadnaravnih sposobnosti i moći.

Valjda je i neupućenima sad jasno otkud toliko ’ustaša’ u Novom Sadu i sve ih je više u Srbiji, odnosno otkud toliko onih kojima su Vučić i njegova kleptokratska banda dozlogrdili. Pre neki dan, 1. novembra, u ’minornom broju’ ih se okupilo (39 hiljada, po Vučićevim uvek pouzdanim ko vrbov klin policijskim izvorima) na je l’da propalom komemorativnom skupu (godišnjici koruptivnog ubistva 16 građana koji su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu u Novom Sadu). Za godinu dana još niko iz vladajuće koruptivne hobotnice nije odgovarao, niti će skoro odgovarati. Za to vreme studenti i građani koji su na protestima tražili odgovornost za smrt nedužnih građana masovno su proganjani, policijski prebijani, hapšeni i zatvarani. Veliki broj je optuživan za najteža krivična dela, za rušenje ni manje ni više nego ustavnog poretka. Istinski heroji –pokretači inicijalne građanske pobune odmah 1.11. 2024.g (njih šestero iz studentske aktivističke grupe STAV) – mesecima se nalaze u egzilu, jer ih ovde Vučićevo slugansko tužilaštvo tereti za to iscenirano krivično delo (namera rušenja ustavnog poretka) tražeći za bezmalo decu (svi oko 22, 23 godine starosti) kaznu od pet godina zatvora.

Nezavisna Anketna komisija (sve ’ustaša do ustaše i ustaškinje’) – eksperati iz više oblasti, većina profesori univerziteta – nakon višemesečne analize dostupnih dokumenata (mnogi im nisu bili dostupni) zaključila je da je ubistvo 16 građana pod nadstrešnicom železničke stanice u Novom Sadu posledica velike korupcije. Pored tog zločina, građani Srbije od vajnih ’srboljuba’ opljačkani za milione evra. Zaključak Anketne komisije je da postoji osnovana sumnja da je korupciju realizovala organizovana kriminalna grupa na čijem je čelu predsednik države.

Da bi odbio sumnje svoje ključne odgovrnosti za tragediju u Novom Sadu mesija na čelu ojađene Srbije građane koji su došli da žrtvama koruptivnog banditizma odaju poštu, smatra onima koji ruše Srbiju, odnosno neprijateljima Srbije. A zna se – njegova medijska gebelsovština koja truje građane Srbije to odavno tvrdi – arhineprijatelji Srba i Srbije su Hrvati. Za radikalštinu i njihovu gebelsovštinu svi Hrvati odreda su ustaše.

Olako pobunjenim građanima lepeći teške etikete – čak nevinim studentima koji veze nemaju sa ustašama (istinskim zločincima od kojih se rezolutno ograđuju prosvećeni Hrvati antifašisti, koji ih smatraju zlom i sramotom mračnog dela svoje istorije) – šovinista Vučić u stvari rehabilutuje prave ustaše. Jer, ako su prave ustaše bili kao ove ’ustaše’ koje mu se priviđaju u Srbiji, onda i prave ustaše nisu bili toliko loši. Morao da su i oni bili ovako pristojan u uljudan svet, kao i ovi pobunjeni studenti i građani koji traže pravdu i poštovanje reda i zakona. Tako je radikalština – na čelu sa onim koji je pred Karadžić-Mladićev genocid nad Bošnjacima u Srebrenici javno poručivao ’za svakog ubijenog Srbina ubićemo sto muslimana’ – u Srbiji rehabilatovala prave ustaše. Baštinici ustaške ideologije gde god da su, mogu biti više nego zadovoljni. Ustalom, nisu li i za vreme Drugog svetskog rata ustaše i četnici sarađivali u borbi protiv partizana i jedni druge štitili.

Desetine i desetine hiljada građana – iz Novog Sada i drugih krajeva Srbije, zajedno sa veličanstvenim studentima koji su pešačili stotine kilometara kroz Srbiju na putu u Novi Sad – koji su se okupili na dostojanstvenom komemorativnom skupu 1.novembra, nisu nikakve ustaše. Oni su lepo lice Srbije, koja želi da se oslobodi terora koruptivne šovinističke vlasti koja upropašćava zemlju.

Ustašama bi se mogli nazvati oni, koji pod kontrolom banditske vlasti iz brloga zvanog Ćacilend puštaju zaglušujuću nacionalističku muziku sve sa cikom, vikom i igranjem kola, e da bi izludili unesrećenu majku kojoj je sin koruptivno ubijen pod obrušenom nadstrešnicom novosadske železničke stanice. ’Majka protiv mašinerije’ – kako nesrećnoj ženi piše na majici – štrajkuje glađu nedaleko od Narodne skupštine Srbije, jer hoće da zna ko je odgovoran za smrt njezinog sina i ostalih žrtava prošlogodišnje novosadske tragedije. Nasuprot nje grmi prkosna muzika i veselje rulje, kakvu su možda upražnjavale prave ustaše recimo u Jasenovcu dok su vršili zločine nad nevinim žrtvama. Ipak, ni nesrećnike iz Ćacilenda – nesvesne žrtve radikalštine – koje mobiliše šešeljevac Vučić ne treba zvati ustašama. Ne samo što bi se i time relativizovalo veliko zločinstvo pravih ustaša, nego zato što teške mrzilačke reči ne treba potezati ako za njih nema baš pravih razloga.

(Autonomija/foto: Arhiv javnih skupova)