Čim je doneseno i osveštano kamenje, čim su se na gradilištu počele uočavati konture hanova, biblioteke, crkve, fakulteta, a na prostranom trgu monumentalni spomenici Andriću i Njegošu, bilo je jasno da će Andrićgrad biti čudo neviđeno. Baš kao i leteća čudesa u „Domu za vešanje“. Što ne čudi, jer su i film i Andrićgrad poetsko postignuće renesansne ličnosti Emira Kusturice. Zlobnici kažu – onog što zbog propagandnog slugeranjstva Miloševiću, miloševićima, SANU, Patrijaršiji, srpskom nacionalizmu i ratovima, ne sme da ode u rodno Sarajevo. A još kad na gradilištu najnovijeg grada-hrama srpske nauke i kulture besedi Bećković, a to bogobojažljivim glasom u bezbrojnim TV reportažama poetski uobliči Sofija Ljukovčan, nema više sumnje u najnovije srpsko duhovno čudo na Drini. Uprkos sveopštoj bedi i jadu srpstva s obe strane Drine, preko noći je iznikao Kusturičin Andrićgrad. Kamengrad. I zaživeo njegov centralni sadržaj: Andrićev institut. Doduše, ne zna se koliko sve to košta, ko to finasira, je li to nacionalni, državni ili lični projekt. Uostalom, čemu zakeranja kad je polza rodu svome u pitanju. Ne treba se obazirati na one koji iz zavisti zlurado govore o gubitku svih moralnih kriterijuma jer se gradi na pepelu spaljenih ljudi; koji govore o megalomanskom nacionalističkom kičeraju i drinskom ostvarenju svojevremene Vučurevićeve vizije o novom, još starijem i još lepšem Dubrovniku. Andrićgrad će po svemu sudeći biti stariji i lepši od Višegrada, od Ćuprije na Drini, od same Drine, uprkos moralnim zakeranjima anacionalnih zajedljivaca. A njegov autor će po svoj prilici biti poznatiji i priznatiji i od pisca „Na Drini ćuprija“. Iz Andrićgrada, iz Kamengrada, zračiće duh naše etike i estetike. Kao i iz Mećavnika, iz Drvengrada. Iz Andrićevog instituta, i od njegovih će nas uglednika prosvetljavati duh naše tradicije. Odatle ćemo pružati otpor sveopštoj globalizaciji koja niveliše i banalizuje vreme, prostor i kulture. Odatle ćemo razobličavati sve laži i obmane koje su širene i koje se šire o nama.

I evo, još se malter na institutu u Kamengradu nije ni osušio, a već je počelo velikim istorijskim otkrićem. Koje će, ne bude li međunarodne zlobe, promeniti nametnute stereotipe o uzrocima početka Prvog svetskog rata. I sprečiti da se krivica svali na nas Srbe.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić i član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović (?!), u prisustvu direktora Andrićevog instituta Emira Kusturice, objavili su, urbi et orbi, veliko i dugo prikrivano istorijsko otkriće o stvarnim uzrocima Prvog svetskog rata. Da ne improvizujemo, evo uvoda iz izveštaja „vašeg prava da znate sve“ (RTS), pa prosudite sami:

Veliki rat planiran pre atentata u Sarajevu

U do sada prećutkivanom pismu Oskara Poćoreka postoje planovi za Prvi svetski rat i to više od godinu dana pre atentata u Sarajevu. Dokument, objavljen još 1928. godine, nije korišćen u naučnim radovima, jer se nije uklapao u stereotip o istoriji početka rata. Pismo Arhiv Srbije predstavio je u Andrićgradu.
Planovi za početak Prvog svetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.
To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.
Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.“

Ima još toga veselog, što je rečeno u Odeljenju za istoriju Andrićevog instituta u Kamengradu. Sve je to revnosno preneo „medijski javni servis evropske Srbije“. I svi mediji u Srbiji. Koga interesuje, lako može naći i pročitati. O tome će se ovde tek oho-ho govoriti. I na toj temi diplomirati, magistrirati i doktorirati. Dakle, ključni dokument o uzrocima Prvog svetskog rata je objavljen (doduše, samo prepis!), laž i nametnuti klišei su razobličena i evo novoj srpskoj istoriografiji posla oko oblikovanja prave istorijske istine. Istinu o Drugom svetskom ratu nam uveliko emituje „naše pravo da znamo sve“ kao veselu igranu seriju. O našem trošku. Tako će uz „naše pravo da znamo sve“ i Andrićev institut iz Kamengrada, biti kompletirane istine o oba „velika rata“. To što će evropska istoriografija ignorantski preći preko velikog otkrića Odeljenja za istoriju Andrićevog instituta, govori više o njima nego o nama. Blagoš nama.

(Autonomija)