U hajci na pokrajinsku vlast, hajkači iz SNS, SPS i prateće menažerije, između ostalog osporavaju legitimitet aktuelnoj vlasti zbog njezinih poraznih rezultata. Propala industrija, devastirana poljoprivreda, upropaštena putna i vodna infrastruktura, masa kriminalnih i neuspelih privatizacija, ogroman broj nezaposlenih, zapuštena sela koja se prazne, mladi bez nade, a stari bez elementarne zbrinutosti, i niz drugih rđavih pokazatelja stanja Vojvodine. Može li se osporavati ova poražavajuća faktografija koju grlato izvikuju hajkači? Teško. Sve što navode uglavnom je tačno. Vojvodina je, kao i cela Srbija, višestruko devastirana. U Vojvodini i Srbiji se danas loše i nespokojno živi.

Sve je tačno što govore hajkači, samo što bi njihov cinični um da nam podvali ko je pravi krivac za sunovrat Vojvodine. Bezobraznom zamenom teza i propagandnom tabloidno-uličnom halabukom, svu odgovornost bi da natovare na pleća aktuelnoj pokrajinskoj vlasti. Nije aktuelna vlast bez krivice, naročito zbog odsustva autonomne pozicije u odnosu na beogradske centrale. Ali ni blizu ne snosi odgovornost koliku joj pripisuju hajkači. Hajkači naravno računaju da je kontrola republičke, zgodna prilika da se preotme i pokrajinska vlast. I ne samo pokrajinska nego svaka gradska, opštinska, ma i vlast u mesnim zajednicama ako je moguće. U nedostatku legaliteta i zakonskih uslova za preotimanje pokrajinske vlasti, računaju na halabuku i bes, na zamor i rezignaciju naroda i njegovu povodljivost za demagogijom, na oprobane metode plitkoumnog zavođenja naroda. Videćemo da li su se prevarili u računici i da li su potcenili demokratsku sazrelost građana. Previše je gorkih iskustva da bi se građani opet mogli lako demagoški obmanjivati. Bar ne tako masovno, kao do sada. Ili se možda varamo, pa potcenjujemo hajkače a precenjujemo demokratsko stasavanje građana? Brzo će se videti šta je po sredi.

Istina o ruiniranoj Vojvodini je jednostavna. Njezina današnja ponižavajuća pozicija, o kojoj gle apsurda galame hajkači, neumoljivi je saldo „jogurt revolucije“ i nacionalističkog ludila koje od tada u različitim modalitetima traje do danas. Posledica je to desubjektivizacije Vojvodine, razaranja njezinog kulturološkog bića i materijalne infrastrukture. Naročito tokom ratova. Nacionalizam i suludi ratovi razorili su materijalnu bazu i moralni red Vojvodine. Iz materijalne bede i moralnog nereda nastao je koruptivni sistem koji guši i Vojvodinu, i Srbiju. Naopaka nacionalističko-centralistička ideologija srušila je autonomiju Vojvodine, a Srbiji nije donela ništa dobro. To je temeljni uzrok devastacije Vojvodine, o kojoj danas galame hajkači. U aktuelnoj hajci na pokrajinsku vlast, ideološke i političke poruke skoro u dlaku su iste kao na mitingašenju 1988. godine. Kako bi Tišma rekao, ista je to „škola bezbožništva“. Na mitingu pred Banovinom, pokrajinska uzdanica SPS Bajatović grmi na pokrajinsku vlast koja gleda samo svoje lične interese „na štetu nas Vojvođana“. Šta reći za cinizam ovog bahatnika, kome je teško utvrditi broj plaćenih funkcija i veličinu kapitala. Šta reći o uzdanici koja se bori protiv „autonomaša i separatista“, koja se hvali da je SPS 1988. doktorirao u borbi protiv separatista? Šta reći o ideološkom jurišniku kome je partijskom voljom na upravljanje poveren ogroman materijalni resurs „Srbijagasa“, pri čemi bahatnik mimo zakonske procedure troši na javne nabavke više od dvadeset milijardi dinara! Njega naravno Vučićeva „antikorupcionaška sablja“ mimoilazi, kao i koleginicu mu na tribini pred Banovinom – Maju Gojković. Smutnim ugovorom sa ATP „Vojvodina“ ojadila je gradski budžet Novog Sada, Novosađane, za više od milijarduipo dinara. Jesu li to obnoviteljske snage Vojvodine koje nam se tako izdašno preporučuju? Jesu li to moralni autoriteti koji treba da nam vrate dostojanstven život? Jesu li ne lustrirani rušioci autonomije Vojvodine i njihovi ortodoksni naslednici, snaga koja će vratiti dostojanstvo Vojvodini? Jesu li grlati nacionalisti koji su narušili identitetsko biće Vojvodine, građanski red i tradiciju, zbog čijeg su političkog nasilja i ratne politike mnogi Vojvođani napustili Vojvodinu, Srbiju? Da li su oni isceliteljska snaga koja nas može izbaviti iz bede i poniženja? Mislimo o tome.

(Autonomija)