Ukrajina – slično sudbini Čehoslovačke 1938. godine – sve više ostaje prepuštena beskrupuloznom agresoru iz susedstva. Čehoslovačka onda poludelom Hileru, Ukrajina sada poludelom Putinu. Demokrastski svet – kao i onomad posle početnog zgražavanja nad sudbinom Čehoslovačke, kojoj je Hitler oteo Sudetsku oblast pod izgovorom da se tamo ’grubo krše prava Nemaca’ (zvuči vam poznati alibi poludelih imperijalnih mitomana?) – tone u sve veću ravnodušnost spram patnji i stradanja Ukrajine, kojoj preti vojni slom uz Putinovu aneksiju velikog dela njezine teritorije.

Posle onovremenog sramotnog uzmicanja demokratskog dela sveta pred Hitlerom – čuveno podvijanje repa pre svega Velike Britanije i Francuske Minhenskim sporazumom 1938. godine, kojim je Hitler posle aneksije čeških Sudeta Evropi ’garantovao’ mir, sada izgleda sledi podvijanje repa – onog što se još zove demokratskim svetom – pred Putinom na nekom novom ’mirovnom sporazumu’ poput Minhenskog, kojim će Putin takođe ’garantovati’ mir Evropi. Krokodil iz Kremlja će – kao i onda Hitler – nakon što je privremeno ugasio glad tuđim teritorijama, stupiti u privremeno mirovanje da zamaja demokratski svet koji se boji krokodila. Dok ponovo ne ogladni i oseti neodoljivu potrebu za novim tuđim teritorijama i životima.

Ne može se reći da demokratski svet nije radikalno osudio Putinovu agresiju na Ukrajinu kad je do nje došlo i da nije pomagao odbranu Ukrajine na sve načine. Primio je milione nevoljnika iz Urajine, koji su bežali pred agresijom na svoju zemlju. Stroge sankcije Ukrajini – koje su se pokazale porozne zbog sebičnih interesa mnogih zapadnih kompanija vođenih interesima i logikom da novac ne smrdi – Putinovu agresorsku mašineriju nisu zaustavile. Još je puno autokratskih država u svetu dovoljno ekonomski i tehnološki osposobljenih da Putinu – koji apsolutno ne haje za pogibije i sakaćenje stotina hiljada ruskih mobilisanih mladića – priteknu u pomoć.

Pobedi Trampa na predsedničkim izborima SAD valjda se više obradovao Putin od Trampovih najzagriženijih sledbenika u SAD. S Trampom ponovo u Beloj kući, patološki agresor iz Kremlja je dobio vetar u leđa. Sad serbez nastavlja razaranje Ukrajine, računajući da ostvari što povoljniju ratnu poziciju pred mirovni sporazuma za koji će se zalagati Tramp, čija administracija već najavljuje radikalno smanjenje vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Sa umanjenom pomoći SAD, pomoć zapadnoevropskih zemalja Ukrajini neće biti dovoljna da se uspešno brani. Osim toga, Ukrajina je, sem u logističkom i materijalnom, iscrpljena i u ljudskom, vojničkom smislu. Preti joj vojni slom, odnosno da će biti prisiljena – kao i Čehoslovačka 1938. u drugim okolnostima – da u bezizlazu pristane na ponižavajuć mir. Na sramotu demokratskog dela sveta, kao i 1938, zbog podvijanja repa pred Hitlerom.

No, nije samo sumorna perspektiva sudbine Ukrajine jedini razlog za izglednu novu sramotu demokratsog dela sveta. Pred očima celog sveta je sudbina Palestinaca, Gaze i Zapadne obale. I Libana.

Nesporno je da Izrael – odnosno jevrejski narod čija je zla sudbina prvenstveno na savesti hrišćanske Evrope, bez obzira radi li se o katolicima, pravoslavcima ili protestantima koji su očevi antisemantizma i koji su proganjali i satirali Jevreje nemerljivo više od semitskih arapskih plemena – ima pravo na postojanje i odbranu. Nesporno je da su Hamas i Hezbolah – pod patronatom teokratskog Irana – teroristi zakleti za uništavanje Izraela, poput njihovog sponzora iz Teherana. Nesporni su zločini Hamasa iz prošle godine.

Sve je to tačno, ali je reakcija izraelskih vlasti drastčno prekoračila nivo razumne odbrane. Pretvaranje Gaze u ruševine sa destinama hiljada žrtva i potonje bombardovanje Libana – koje se pravda uništavanjem infrastrukture i kadrova Hezbolaha sa takođe velikim civilnim žrtvama Libanaca – ne može se smatrati razumnim aktom odbrane. Nisu svi Palestinci – žene, deca, starci – Hamas i pristalice Hamasa, kao što nisu svi Libanci pripadnici i podržavaoci Hezbolaha. Nesrazmerno kažnjavanje Palestinaca i Libanaca je zločin koji se ne može pravdati razumnom odbranom. Sasvim je sigurno da će ponašanje izrelskih vlasti izazvati bujanje antisemitizma u svetu, što je zlo po sebi, što će pripadnicima jevrejskij zajednica u svetu nanositi dosta novih nevolja i nesreća. O tome bi valjda desničarska vlast u Tel Avivu morala da vodi računa.

Za dobro Izraela, za dobro Jevreja u svetu, ali i Palestinaca, Libanaca i svih drugih naroda na užarenom Bliskom istoku, odbrana Izraela nesporno da, drastično kažnjavanje terorista koje prelazi razumnu meru, ne.

Demoratski svet mora biti jasan, glasan i principijelan kad je reč o patnjama i stradanjima bilo kojeg naroda. Naravno i naroda u zaboravljenim Jemenu, Sudanu, na Rogu Afrike, gde daleko od očiju sveta traju velike patnje i caruje smrt nedužnih ljudi. Tamo je – zbog ratovima razorenih sistema zdravstva i nedostaka hrane – naročito užasna patnja dece.

(Autonomija/foto: Pixabay)