Čekam da me primi Vučić, nadam se da će uskoro imati neki slobodan termin za nas.

Teško da se kraćim i preciznijim iskazom Maje Pavlović – vlasnice TV 9 koja je treći put počela štrajk glađu jer se, objasnila je, nečinjenjem državnih organa njenoj televiziji onemogućuje rad – može sažeti uzrok ovolikog beznađa Srbije i njezine zarobljenost svevlašćem ex-radikala Vučića (jednom radikal, uvek radikal). Pavlovićeva nije prva – niti će biti poslednja ne bude li se promenio sistem, a ne samo smenio Vučić – kojoj je beskrupulozni autokrata na vrhu vlasti poslednja nada. U razorenom i zarobljenom društvu i pre Pavlovićke brojni naivni građani su u lažnom srpskom mesiji – što Vučić izigrava i za šta ga predstavljaju njegovi propagandisti – videli i vide poslednju nadu za rešavanje svojih problema (Srbija je puna lažnih mesija, sve manje ili više nacionalista). Većina od tih koji su se Vučiću obraćali i koji mu se i dalje obraćaju jer mu veruju, ne shvataju da je nakaradni sistem – nemoral, korupcija, lopovluk, bezobzirna gramzivot, politička podobnost – koji je Vučić ako ne uspostavio onda do malignih razmera razvio, osnovni uzrok njihovih nevolja.

Iako institucije, zakoni i zakonske procedure nominalno postoje, iako nominalno postoji i podela vlasti, u Srbije evo u 21. veku skoro ništa od toga ne funkcioniše. Samovoljom Vučića nadležnost institucija je drastično derogirana iako i pre njega nije bila sjajna (ili je poštenije reći da su se institucije što u odsustvu profesionalne hrabrosti nameštenika i uposlenika pod strahom od autokrate, što zbog korupcije i komformizma – same derogirale?). O svemu bitnom – pogotovo o trošenju budžetskog novca poreskih obveznika – Vučić sam ili po sugestijama bliskih mu interesnih krugova presuđuje. Derogirane institucije, prenakrcane SNS i SPS kadrovima (mnogi sa sumnjivim diplomama a mnogi i bez njih), izgubile su poverenje građana koji će u sve većem bezakonju i beznađu sve više naivno tražiti pomoć od Sveznajućeg i Svemogućeg. Po preuzimanju vlasti on je odmah, tipično autokratski, uveo praksu – i prethodno razvijenu, ali ju je on doveo do pravila – vaninstitucionalnog i vanproceduralnog donošenja odluka i rešavanja problema od nacionalnog, preko lokalnih nivoa, do problema običnih građana ako mu se učine zgodnom prilikom za medijsku promociju državničkog i jelda humanističkog imidža (svojevremeno je primao građane pred TV kamerama valjda od pet sati izjutra u Vladi Srbije, kako bi lakovernom narodu pružio iluziju da On jelda misli o svima nama, a institucije i procedure, ah… one su za pokazivanje pred svetom i domicilnim jelda zakeralima koji bi demokratiju dok se Srbija bori da sačuva Kosovo, Republiku Srpsku i brine teške brige za Srbe u “dijaspori“ naročito ugrožene u „regionu“, u poslednje vreme u Crnoj Gori je li pogotovo).

Hoće li Maja Pavlović dočekati da mesija nađe slobodan termin i primi je? Proceni li mesija da mu je to politički korisno, možda i hoće. A hoće li od toga Maja imati koristi?

Dok ona pred mesiji upodobljenim REM-om čeka slobodan termin mesije, ministar mu N. Stefanović – iza kojeg se vuku nerazrešene hipoteke lažno završenog fakulteta i plagiranog doktorata – u Vučelićevim Večernjim novostima, čije laži plaćaju poreski obveznici, otkriva nove zavere protiv srpskog mesije. Stefanović lakovernoj svetini uobičajeno baca prašinu u oči radi odvlačenja pažnje od koruptivnih skandala i gorućih problema Srbije. Po dr Stefanoviću agresivne strane službe (zna se čije, prijatelja sa Istoka nisu) vršljaju po Srbiji prvenstveno usmerene na Vučića i poentira – Vučićevu decu. Uvežbao se preškolovani propagandista bezmalo Vučelićevog kalibra kako se sluđuje javnost. A dokazi za njegove tvrdnje? Pa dajte molim vas, tehnika i tehnologija su toliko jelte napredovale da je dokaze teško obezbediti. Stefanović garantuje za to što tvrdi kao što garantuje i da je diplomirao na nepostojećem stranom fakultetu i doktorirao bez plagiranja.

Dok ga Stefanović štiti od opakih stranih službi mesija širi nove bajke o investicionom ciklusu vrednom 12 milijardi dolara (ili evra). To će, tvrdi mesija, promeniti lice Srbije kao što su ga promenile i bajke o Beogradu na vodi, o Er Srbiji, o arapskom ulaganju stotina miliona dolara u navodnjavanje ne samo u budzašto dodeljeno im najbolje poljoprivredno zemlje u Vojvodini, o velikom ulaganju nemačkog “kralja mesa“ Tenisa u svinjogojstvo i mesnu industriju Srbije, o dolasku Mercedesa u Ikarus i FAP u Priboju i još oho-ho štošta… Da je ovde više slobodnih medija, da je prvenstveno pravih javnih medijskih servisa da sve prethodne bajke izvorno prikažu građanima i argumentovano uporede sa realizacijom, aura Sveznajućeg, Svebrinućeg i Svemogućeg pukla bi kao mehur od sapunice. Sa ovakvim dominantnim medijima on i kamarila su bez brige.

Vratimo se Maji Pavlović i njenoj nadi da će Vučić naći slobodan termin da je primi. Hoće li od toga imati koristi? Pa hoće ako mu se poput stotina drugih lokalnih medija upodobi i njezina lokalna TV prestane postavljati nezgodna pitanja (recimo o realizaciji silnih obećanja) i ako u studio prestane dovoditi neželjene goste. Zbilja, što je takve nepodopštine do sada radila pored toliko atraktivne grand-muzike, zavičajnih zabava, kvizova i jeftinih emisija o kulinarstvu?

(Autonomija)