Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je večeras da Vojvodina ima nekoliko vekova dugačku tradiciju zahteva za autonomnošću.

“Ne treba zaboraviti da su zahtevi za autonomijom te 1848. godine imali tradiciju dužu od 150 godina, još od Čarnojevića. Ti su zahtevi uvek bili personalna i teritorijalna autonomija. I to samo autonomija, ne i država. Vojvodina je uvek negovala svoju tradiciju autonomnosti”, rekao je Pastor na Svečanoj akademiji, povodom 165. godišnjice proglašenja Vojvodine u Sremskim Karlovcima.

Majska skupština održana je od 13. do 15. maja 1848. godine u Sremskim Karlovcima, kada je proglašena srpska Vojvodina u okviru tadašnje Habsburške Monarhije.

Pastor je podsetio da je tada donet i predlog liberalnog ustava Vojvodine, koji je bio u duhu federalizma i koga je bečka vlada dočekala sa negodovanjem, videći u njemu separatističke težnje.

“Sve što se dešavalo i pre 165 godina i pre sto godina, čini nam se poznato. Evidentno je ponavljanje istovetnih matrica političkog ponašanja i mišljenja. Ali, Vojvodina je nastajala i branila se kroz deprovincijalizaciju, kroz izgradnju institucija, u kojima su uzimali učešsće predstavnici svih nacionalnih zajednica koji žive ovde. Svaka politika koja je bila suprotna tome vodila je provincijalizaciji i iscrpljivanju vojvođanskih resursa”, kazao je Pastor.

Prema njegovim rečima, ne postoje izolovane istorije i kulture. “A kod nas u Vojvodini se naši identiteti, tradicije i sećanja oblikuju kroz mnoštvo zajedničkih vrednosti. Vojvodina je priča o lutalaštvu, seobama…”, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da Srbima na Kosovu treba obezbediti maksimum prava u teškim okolnostima, a građani u Vojvodini, Beogradu i centralnoj Srbiji treba da urede Srbiju kao modernu evropsku državu.

Pajtić je ocenio da Srbija odnos prema samoj sebi pokazuje i odnosom prema Sremskim Karlovcima.

“Evo nas u gradu koji treba da bude srpski Oksford. Ako ne bude, nismo ga ni zaslužili. Zato Srbija danas treba da posveti ceo jedan vredan projekat Sremskim Karlovcima. Da Karlovce preporodimo bar onoliko koliko su Karlovci preporodili nas. Da ovde stvorimo kulturni, naučni i turistički centar kojim ćemo se ponositi onoliko koliko se ponosimo sobom”, poručio je pokrajinski premijer.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i gradonačelnik Sremskih Karlovaca Milenko Filipović potpisali su danas Povelju o saradnji između dva grada.

Filipović je rekao da je taj sremski gradić, iako neuporedivo manji, jednako vredan kao Beograd, zbog svoje bogate istorije i značaja za srpsku kulturu.

(Autonomija)