Među glavnim kandidatima  na parlamentarnim izborima u Italiji koji se održavaju u nedelju 25. septembra nalaze se i poznata i manje poznata imena – od trostrukog premijera Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi) do opozicione liderke krajnje desnice Đorđe Meloni (Giorgia Meloni), koja je po istraživanjima javnog mnjenja u vođstvu i mogla bi da postane prva žena premijer u Italiji.

Đorđa Meloni koja je već nedeljama visoko plasirana u predizobrnim anketama mogla bi da postane ne samo prva žena premijer, već i prvi italijanski premijer s krajnje desnice od kraja Drugog svetskog rata. Njena stranka Braća Italije doživela je meteorski rast popularnosti od izbora 2018. kada je osvojila nešto više od četiri odsto glasova.

U parlamentu kome sada ističe mandat, Meloni je odbila da se njena stranka pridruži bilo kojoj koalicionoj vladi, uključujući vladu jedinstva u uslovima pandemije pod odlazećim premijerom Mariom Dragijem.

Sa 45 godina, Meloni bi takođe postala jedan od najmlađih premijera Italije. Ona smatra da je Evropska unija previše birokratska, ali je rekla da se ne bi zalagala za bilo kakav „Italegzit“ i izlazak zemlje iz zajedničke valute evra. Sebe predstavlja kao nepokolebljivu podršku NATO-u. Protivi se onome što naziva „LGBT lobijima“ i promoviše, kako kaže, „hrišćanski identitet“ Evrope.

Ali, u oštrom kontrastu u odnosu na druge desničarske lidere u Italiji, antimigrantskog Matea Salvinija i bivšeg premijera Silvija Berluskonija koji su se otvoreno divili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Meloni podržava vojnu pomoć Ukrajini.

Zameraju joj da nije napravila nedvosmislen raskid sa neofašističkim korenima svoje stranke.

Enriko Leta (Enrico Letta), 56-godišnji lider Demokratske partije, glavne italijanske snage levog centra, glavni je izborni rival Đorđe Meloni.

Leta je bio premijer u koaliciji koja je uključivala snage desnog centra nakon što izbori 2013. nisu dali jasnu većinu. Ali on je izgubio premijersku poziciju nakon jedva 10 meseci kada je ambiciozni kolega demokrata, Mateo Renci, manevrom preuzeo premijersku funkciju.

Leta je nakon smenjivanja predavao na prestižnom pariskom univerzitetu Sajans Po, a vratio se u Italiju da ponovo preuzme uzde sukobima izmučene stranke u martu 2021.

Leta je osujećen u nastojanju da izgradi čvrst izborni savez levog centra kako bi se suprotstavio Đorđi Meloni i njenim saveznicima kada je populistički Pokret pet zvezdica, najveća partija u odlazećem parlamentu, pomogao rušenju Dragijeve vlade ovog leta.

Mateo Salvini (Matteo Salvini), 49-godišnji lider partije Liga, bio je neprikosnoveno lice desničarskog lidera u Italiji sve dok krajnje desničarska partija Đorđe Meloni nije uzela maha.

Njegova stranka ima korene na industrijskom severu Italije. Njegov potez da sklopi dogovor 2018. da vlada sa Pokretom pet zvezdica, 2018, smatrao se iznenađenjem.

Posle nešto više od godinu dana, manevrom je zbacio lidera Pet zvezdica Đuzepea Kontea sa premijerskog mesta, kako bi mogao da preuzme funkciju. Ali Konte je nadmudrio Salvinija i sklopio i dogovor sa Demokratskom strankom, formirajući koalicionu vladu koja je Ligu ostavila u opoziciji.

Kao ministar unutrašnjih poslova u prvoj Konteovoj vladi, Salvini je gurao čvrstu antimigrantsku politiku, posebno protiv desetine hiljada onih koji su stizali u čamcima krijumčara koji su kretali iz Libije. Za vreme njegovog mandata, migranti koje su spasili humanitarni brodovi držani su danima ili nedeljama na pretrpanim brodovima jer je odbijao da ih brzo pusti da se iskrcaju. Tužioci na Siciliji su ga optužili za otmicu zbog takve politike. Proglašen je nevinim u jednom slučaju; još jedno suđenje u Palermu i dalje traje.

Silvio Berluskoni je bio pionir populističke politike u Italiji 1990-ih kada je osnovao sopstvenu stranku i nazvao je Forca Italia po navijanju na fudbalskim stadionima. Sa  86. godina koliko je napunio 29. septembra i padom popularnosti stranke poslednjih godina, bivši premijer u tri mandata ne želi da dobije četvrti mandat, već se nada mestu u Senatu. Pre skoro deceniju, Senat ga je izbacio zbog osude za poresku prevaru koja je proistekla iz njegove medijske imperije.

Berluskoni obećava da će vršiti umereni uticaj na dve veće stranke u desničarskom savezu, stranke Đorđe Meloni i Salvinijevu.

Berluskonijev poslednji premijerski mandat završen je naglo 2011. godine kada su finansijska tržišta izgubila poverenje da bi medijski magnat i milijarder mogao da upravlja finansijama svoje zemlje tokom krize suverenog duga u Evropi.

Đuzepe Konte (Giuseppe Conte), 58-godišnji advokat specijalizovan za posredovanje, izašao je iz političke senke kada je 2018. postao premijer, nakon što je populistički, evroskeptični Pokret pet zvezdica, koji sada vodi, zapanjio italijanski establišment osvojivši skoro 33 odsto glasova i postao najveća stranka u parlamentu. Pošto se tadašnji lider Pet zvezdica Luiđi di Majo i lider desnice Mateo Salvini nisu nagodili  ko će postati premijer, Konte je došao na to mesto.

Otprilike 15 meseci kasnije, Konteova vlada je pala kada je Salvini napravio nesupeli pokušaj  dap reuzme premijersku poziciju. Ali Konte je nadmudrio Salvinija formiranjem nove vlade koja je Ligu zamenila Demokratskom partijom levog centra.

Na početku njegovog drugog premijerskog mandata, Italija je postala prva nacija na Zapadu koja je pogođena pandemijom kovida-19. Konte je primenio jedan od najstrožih karantina zbog korona virusa na svetu. Ali posle 16 meseci, u januaru 2021,  Konteova druga vlada je pala nakon što je Mateo Renci, bivši premijer, povukao svoju malu centrističku stranku iz koalicije.

(tekst i foto: Beta-AP)