Na panelu „Kako prepoznati izborni autoritarizam?“ u organizaciji Crte rečeno je da autokrate u svetu danas na vlast ne dolaze pučem ili silom već, zakonito i na izborima korišćenjem različitih taktika, a za sve autoritarne režime zajedničko je da nema slobodnih medija i da je sva moć u izvršnoj vlasti.

U panel diskusiji je rečeno da autokrate na vlast dolaze na sličan način i da je prva žrtva svih takvih sistema skupština kao simbol različitih mišljenja.

Uvodničar u panelu, istaknuti mirovni aktivista i borac za ljudska prava Aleksandar Čerkasov rekao je da u Rusiji izbora nema i nema njihove organizacije, jer je, kako je naveo „rat glavna izborna tehnologija“.

Čerkasov je rekao da je rat u Čečeniji devedesetih godina trebalo da posluži za podizanje rejtinga Borisa Jeljcina, jer ne izborima 1993. godine on nije dobio dovoljno glasova.

To što su najviše glasova dobili Jeljcinovi oponenti komunisti i nacional patriote, bio je znak za političke tehnologe da na drugi način vrate poverenje birača, a za to je, kaže Čerkasov, poslužio rat u Čečeniji.

„Rat u Ukrajini je danas nastavak tog lanca ratova, lanca zločina i nekažnjavanja za zločin“, rekao je Čerkasov i dodao da rat uvek prati i jaka propaganda.

Suosnivačica organizacije Anhek demokrasi iz Mađarske Sofija Banuta rekla je da Mađarska još nije kao Rusija, ali jeste „mafijaška država“ i da, kako je istakla, vlada radi na kriminalne kreativne načine od 2010. godine kada je došla na vlast posle velike ekonomske krize.

Ona je rekla da je nova vlast promenila mađarski ustav bez ikakvih konsultacija.

U decembru 2023. dan pre izbora su uneli najveće izmene u izborni sistem, sve su prebacili u jedan krug, dali manjinama iz Srbije, Rumunije i Ukrajine glasačka prava i napravili sistem pun prevara otvoren za izborne krađe“, rekla je Banuta.

Ona je istakla i postojanje centralnog tela za posmatranje medija, koje je oduzimalo dozvole medijima kako bi cementirali svoju volju, a posebno je ukazala na 2018. godinu kada je 100 hiljada ljudi marširalo Budimpeštom tražeći ponovno prebrojavanje glasova, i ništa se nije dogodilo.

Majkl Anđeloni saradnik u istraživanjima organizacije Zaštitimo demokratiju koja je nastala sa ciljem sprečavanja popadanja demokratije u SAD, rekao je da se današnje autokrate biraju na izborima i oni malo po malo urušavaju demokratiju.

„Sedam je ključnih autokratskih koraka, to je taktika politizacije nezavisnih institucija, jačanje izvršne vlasti, širenje dezinformacija, suzbijanje različitih mišljenja, targetiranje osetljivih grupa, korupcija izbora i izazivanje nasilja“, rekao je Anđeloni i dodao da su poslednja dva bila vidljiva i 2020. u Americi.

On je istakao da je politizacija nezavisnih institucija pogubna za demokratiju.

Vanredni profesor uporedne politike na Institutu društvenih nauka Univerziteta u Tokiju Masaki Higašijima rekao je da su se izborne autokrate proširile posle kolapsa SSSR-a kada je međunarodni sistem podstakao zemlje da se ponašaju kao demokratije.

Tako su, kako je rekao, autokrate dobile međunarodni legitimitet, a naučili su i da izvuku korist.

„Time što su pobeđivali na izborima sa 80 ili 90 odsto podrške, diktatori dokazuju da su dovoljno jaki, a to sprečava i opoziciju da ustane protiv diktatora. Izbori služe i da diktatori prikupljaju informacije, jer mediji nisu dovoljno razvijeni“, rekao je profesor.

Frančesko Ronki iz Direktorata za podršku demokratiji Evropskog parlamenta istakao je da ne postoje hibridni režimi, već je neki sistem ili demokratija ili autokratija.

On je naveo da je posebno za Mađarsku popularno etiketirati je kao neliberalnu demokratiju, ali da hibridni režim ne postoji i da nema kompromisa kad je reč o slobodi.

„Kada ljudi govore o hibridnom režimu oni žele da ublaže autoritarnost. Razlika između ta dva je u zaštiti građanskih i političkih prava, da građani učestvuju u slobodnim i pravedenim izborima, da imaju slobodne medije“, rekao je Ronki.

Istakao je značaj pravosuđa, medija i skupštine i dodao da gde god se uspostavlja autoritarni režim, prva žrtva je skupština i ona je prva meta kao simbol pluralizma.

Na panelu je rečeno da Evropski parlament, nevladine organizacije i civilno društvo posmatranjem izbora vide gde se dešavaju problemi sa izborima i trude se da svojim aktivnostima vode borbu protiv polarizacije društva.

Organizacija Crta organizovala je u Beogradu trodnevnu međunarodnu konferenciju na kojoj će biti reči o unapređenju izbornih procesa, o medijima, slobodi, manipulacijama i drugim aktuelnim temama.

(Beta/foto: Pixabay)