Za pobedu na izborima ovoga puta biće potrebna velika izlaznost, jako dobro obučeni kontrolori izbora, zaštita izbornog prava tokom trajanja izbora, kao i odbrana izbornih rezultata, ocenila je večeras u Novom Sadu profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić. 

Ona je na tribini, koju je organizovala Liga socijaldemokrata Vojvodine pod nazivom “Kako se pripremiti za izbore“, ocenila da su prve tri stvari normalne, a da nas četvrta – odbrana rezultata, čeka “sutradan posle izbora”.  

“Zapisnik je jedini dokument kojim se utvrđuju rezultati izbora, istovremeno je u pitanju jedini dokument koji sud uzima u obzir kada odlučuje o zaštiti izbornog prava. A to je jedini dokument u kome takve brljotine nalazite”, upozorila je Pajvančić.  

Navela je da je zbog toga neophodno sve primedbe unositi direktno u zapisnik, a jedna od stvari koju je neophodno uraditi jeste i brojanje neupotrebljenih glasačkih listića, i njihovo pakovanje u poseban koverat sa brojem, kako ne bi mogli biti zloupotrebljeni. 

“Kada bih vas pitala da li se broje neupotrebljeni glasački listići, vi biste rekli da, ali to je nekada bila obaveza, a od pre dve godine nije”, istakla je Pajvančić.  

Kako je navela, dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van biračkih mesta, koje je u poslednja tri izborna ciklusa u značajnom porastu.  

Na prethodnim pokrajinskim izborima je bilo preko 28.000 takvih glasova. 

“Otprilike toliko birača imaju Vršac ili Ruma, ukrali su jedan Vršac ili jednu Rumu samo na ovome”, upozorila je profesorka Pajvančić. 

Slično je, dodaje, zabeleženo i na nedavnim lokalnim izborima.

“U Sečnju je na izborima van biračkog mesta glasalo 388 birača, što je 5,7 procenata ili dvostruki cenzus, a u Mionici 432, što čini 5,47 procenata”, precizirala je Pajvančić. 

Dodala je i da je studentska lista u Mionici pobedila na 10 od 38 biračkih mesta, a da je SNS pobeđivala na “malim biračkim mestima” gde, na primer ima sedamdesetak birača od kojih je glasalo pedesetak, a od toga dvadesetak van biračkih mesta. 

Problem je, dodaje, što niko sem izborne komisije nema uvida u proces prijave glasača za glasanje van biračkog mesta, što se dešava 72 sata pre izbornog dana, i tokom izbornog dana do 11 časova. 

“Izlaz bi bio u tome da se prošire ovlašćenja članova proširenog biračkog odbora i da CRTA, odnosno posmatrači mogu da isprate i taj proces”, navela je Pajvačić. 

Dodala je da nije za očekivati da se menjaju izborni zakoni, ali da je nešto moguće popraviti izmenom podzakonskih akata Republičke izborne komisije (RIK).  

Pajvančić je podsetila i da postoji četiri načina kotrole izbornog procesa, te da je neophodno koristiti ih kad god je to moguće. 

To su kontrole tokom glasanja, kontrole nakon glasanja, zatim kontrole materijala na biračkim mestima na zahtev člana RIK ili OIK, te kontrole zapisnika po uzorku. 

Govoreći o bojkotu izbora, Pajvančić je rekla da je on može biti uspešan samo ukoliko postoji “jedna stvar koja je rešiva”, te da je do sada uspeo svega u dva navrata još devedesetih godina – jednom kada je zahtev bio uvođenje posmatrača na izborna mesta, a drugi put kada je traženo da se većinski izborni sistem zameni proporcionalnim. 

Učestali izborni ciklusi odbijaju birače

Profesorka Pajvančić je rekla i da je u Srbiji do sada bilo samo tri „normalna saziva parlamenta“, odnosno samo su tri saziva izdržala pun mandat, a sve ostalo manje, u proseku dve godine i četiri meseca.

„Tako velika frekvencija učestalosti izbora odbija ljude. Poslednjih tri saziva to već više prevazilazi svaku meru. Izbori se praktično koriste kao neka vrsta dubokog javnomnjenjskog istraživanja, jer onda pokrijete sve. To je jedna nestabilna situacija“, rekal je ona.

Dodala je i da su pomaci u regulisanju pravne izborne regulative bili minimalni i „na mišiće“, i podsetila da Zakon o biračkom spisku postoji tek od 2009. godine. 

Pajvančić je bila jedna od sedam osnivača CeSID-a, a navela je da je ta organizacija izbore 2000. godine dočekala sa 22.000 ljudi obučenih za posmatranje izbornog procesa, iako nisu imali direktan pristup biračkim mestima nego su se „snalazili“.

(Autonomija)