Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši predsednik Demokratske stranke (DS) Bojan Pajtić kaže povodom odluke Upravnog suda da poništi odluku Senata Univerziteta u Beogradu kojom je ministru Siniši Malom poništena diploma doktora nauka zbog plagijata, i da li je povezana sa odlaskom rektorke Beogradskog univerziteta Ivanke Popović, da su „univerzitetski profesori sami krivi što im drugi biraju rektore i dekane, jer se nisu pobunili kada je pre četiri godine menjan Zakon o visokom obrazovanju i povećan broj članova Saveta Univerziteta iz reda osnivača, što je u Beogradu, Nišu, Kragujevcu – republika, a u Novom Sadu pokrajina“.

„Bilo je potpuno jasno, da parafraziram (ruskog pisca Antona) Čehova, da će puška koja se pojavi u prvom činu opaliti u trećem, da će se to iskoristiti da se preuzme kontrola nad univerzitetima, odnosno da se autonomija univerziteta baci pod tepih, da se univerziteti stave pod kontrolu režima, jer je to bila jedina državna institucija koja nije bila pod kontrolom režima“, ocenjuje Pajtić za N1.

On dodaje da se izmenama Zakona o visokom obrazovanju redukuje autonomija univerziteta.

„Ono što je najflagrantnije je činjenica da će na bogoslovskom fakultetu možda biti neophodan blagoslov i da bi neko i studirao i predavao, a to je sporno – i sa stanovišta ustavnih prava i profesora i studenata, i sa stanovišta toga da je bogoslovski fakultet deo državnog univerziteta i ne može biti izuzetaka od onih procedura koje na univerzitetu postoje, tu se ne edukuju samo monasi i duhovna, već i svetovna lica koja se ne bave ni u kakvom smislu crkvenim delatnostima“, ukazuje Pajtić.

„Ovo je najflagrantnije kršenje i autonomije univerziteta i Ustava i teško će takve odredbe izdržati proveru čak i ovakvog Ustavnog suda, jer ne možemo tretirati različito fakultete koji se finansiraju iz državnog budžeta, koji su deo državnog sistema i za koje moraju važiti ista pravila“, dodaje on.

Srbija ovakva kakva je, nema šta da traži u EU

Povodom zahteva Hrvatske da Srbija mora da prizna genocid u Srebrenici, koje je pred međuvladinu konferenciju Srbija-EU izneo šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić-Radman kao uslov za nastavak procesa evrointegracija, Pajtić kaže da je „neprimereno da Hrvatska pred Srbiju postavlja uslove koji se ne tiču same Hrvatske“.

„U ovom slučaju ne vidim nikakvu vezu između onoga što se dogodilo u Srebrenici i nečega što je bilo kakav spoljnopolitički interes Hrvatske, osim da se na neki način uspori pristupanje Srbije EU, mada mislim da je taj proces praktično zaustavljen, Srbija se ne može nadati ulasku ni u narednih 10-15 godina u EU“, kaže Pajtić.

Dodaje da „balkanski političari vole da stiču jeftine poene tako što će izazivati susede, igrati na kartu etničke netrpeljivosti, verujem da je ovo prikupljanje poena u hrvatskoj javnosti“.

„Što se tiče odluke SAD, Srbija će imati veći problem, jer je otvoren put za uvođenje personalnih sankcija za funkcionere na Zapadnom Balkanu zbog korupcije, urušavanja demokratije – tom opisu odgovara velika većina državnih funkcionera u Srbiji danas“, ocenio je on i istakao da „nije primereno da bilo ko uslovljava proces evropskih integracija Srbije, pogotovu u pitanjima koja ih se ne tiču“.

Dodaje da „Hrvatska može da postavlja uslove, ali ona ne spada u red izrazito uticajnih članica EU, ona je mala država, na rubu EU, ukoliko bi uticajnije države kao Francuska i Nemačka tražile da Hrvatska odustane od takvog ponašanja, ona bi to uradila“.

„Ali, u ovom trenutku, Srbija ovakva kakva je, nema šta da traži u EU“, smatra on.

A povodom izveštaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o dijalogu Beograda i Prištine, koji je u utorak predstavio u Skupštini, Pajtić kaže da se radi o tome da Vučić „pokušava da ishoduje ustupke od strane Prištine“.

„Samo priznavanje Kosova, bez ikakvih ustupaka, predstavljalo bi ne samo drastičan poraz srpske politike, već bi značilo i kraj ovog režima“, navodi Pajtić, ali ukazuje i da Vučić ima i određene obaveze, „došao je na neki način na vlast zbog nezadovoljstva nekih stranih činilaca odnosom Demokratske stranke prema pitanju Kosova, odnosno njenog odbijanja da se izvrše određeni ustupci koji bi doveli do priznanja Kosova“.

„Vučić je, s jedne strane, rastrzan obećanjem koje je dao, a s druge strane je krajnje problematično, sa biračkim telom koje ima, činiti bilo kakve ustupke u vezi sa Kosovom“, ističe Pajtić.

Imajući u vidu da premijer Kosova Aljbin Kurti ima tvrđe desno biračko telo, on ocenjuje da se nalazimo u „pat poziciji, sa Kurtijem će ići teže nego sa (Hašimom) Tačijem (Kurtijevom prethodniku u pregovorima sa Beogradom) i prisustvovaćemo vrlo dugom procesu, gde će biti pritisak administacije američkog predsednika Džozefa Bajdena, mnogo jači nego što je bio pritisak njegovog prethodnika Donalda Trampa“.

Kuda ide Demokratska stranka?

A kako komentariše dešavanja u Demokratskoj stranci, čiji je bio predsednik od 2014. do 2016, kaže da ne učestvuje aktivno u radu stranke.

„U odnosu na 2016. kada su najuglednije ličnosti iz sveta umetnosti, nauke, kulture, sporta podržale DS na izborima, ja ne vidim većinu tih ljudi sada oko DS, koji je okupljao cvet srpskog društva u različitim sferama društvenog života i zbog toga mi je žao“, kaže Pajtić i dodaje da DS nema više političku snagu „zbog donošenja pogrešnih odluka, pre svega personalne prirode i zbog toga je došlo do redukovanja uticaja DS u društvu, a najstrašniji udarac je naneo Boris Tadić kada je nekoliko meseci pred izbore izašao iz stranke… ogadio je ljudima DS“.

A šta misli o predstojećim predsedničkim izborima u DS, na kojima je Zoran Lutovac jedini kandidat i da li će glasati, Pajtić navodi „kad imate samo jednog kandidata, ima li smisla glasati“.

„Nije na Lutovcu da predloži nekoga, već je na članovima DS da iznedre još nekog protivkandidata… Ne izgleda dobro kad imate samo jednog kandidata, blagorodno je za demokratiju kad imate dva kandidata“, poručuje Pajtić.

Na pitanje šta misli o Lutovčevom vođenju stranke, kaže da bi da je na njegovom mestu bio mnogo ofanzivniji, i da kada je on bio na čelu DS „bili smo svaki dan u klinču sa SNS“, jer je DS bio najviše gažen od režima, i „morate svaki dan da pokažete da ste vi ti koji će se suprotstaviti SNS“.

(N1, Foto: Beta)