-Jedan čovek prolazi preko praznog prostora. Drugi čovek ga posmatra. To je pozorište. Po Bruku. Moglo bi biti, ali po onome što se meni dogodilo, i nije“! – ovim rečima, glumac, reditelj i producent Goran Šušljik počeo je svečanu besedu kojom je otvorio večeras pred prepunom salom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 69. Sterijino pozorje.

-Nekih dvesta ili trista metara odavde, pre mnogo godina, ulazim u neku vrstu učionice u kojoj je malena scena. Kažem dobar dan. Čujem da treba da se popnem na tu pozornicu. Hodam do kratkih stepenica. Koračam po njima, stupam na scenu i hodam do neke stolice. Od stola, podno scene, iz polumraka, stižu pitanja. Zašto ste hodali tako sporo do scene, tako se sporo penjali stepenicama, prišli sporo stolici? Kažem: ne razumem pitanje, to dok sam išao nije bila nikakva gluma, nisam imao nikakvu nameru, u stvari ne znam zašto!

… Nisam primljen.

Nekih sedam ili osam godina kasnije, baš nekoliko metara odavde, evo tu negde, glumcu i vašem besedniku dodeljuju Sterijinu nagradu za glumu, nakon velikog trijumfa predstave Lukrecija iliti Ždero u režiji Jagoša Markovića. Čak devet festivalskih nagrada. Predsednik žirija te godine, Ljuba Tadić, pita me nekoliko meseci kasnije, u salonu Jugoslovenskog dramskog, znaš li zašto sam ti dao nagradu? Pitam, zašto? Kaže Ljuba, zbog onog dela kad ćutke, slomljen i sam, hodaš s jedne strane scene ka drugoj…

Oprostite što sam ovu priliku iskoristio da pričam o svom životu. Obično sa ovog mesta pričam o tuđim. Ukrao sam ovu privilegiju.

No, jedan život ne može da se ispriča jednom besedom.

Ali, jednom pozorišnom predstavom može da se ispriča priča o svim ljudima, od postanka sveta do njegovog kraja. Zato smo mi večeras na Sterijinom pozorju.

Verujem da će se sledeće večeri, nakon sudnjeg dana, kada i ako do njega dođe, dogoditi pozorišna predstava koja će svedočiti o njemu, sudnjem danu i životu pre i nakon njega.

Barem jedan glumac će hodati scenom, i barem jedan će ga gledalac posmatrati.

I bi pozorište“ – završio je besedu Šušljik, propraćen aplauzom, a Igre su počele, uzbuđenje je neskriveno i svi su na nogama – protagonisti predstava, publika, studenti akademija umetnosti, učesnici mnogobrojni pratećih programa, stari i novi pozorišni znalci i sladokusci, prijatelji i kolege gosti iz regiona…

Zavesu je podigao ansambl teatra Ujvideki szinhaz/Novosadko pozorište predstavom u takmičarskoj selekciji “Bilo jednom u Novom Sadu” po tekstu i režiji Andraša Urbana. Istorija Novog Sada ispričana je kroz istoriju ove teatarske kuće, ili pak, obrnuto, ali svakako, sudeći po reakciji publike i ovacijama – moćno, rafinirano i u velikom stilu!

Pred publikom i žirijem će, po izboru selektorke festivala dr Ana Tasić, teatrološkinje i pozorišne kritičarke, u takmičarski program, pod motom „(Post)apokaliptične svetlosti pozornica“, biti sedam predstava iz zemlje i regiona, i tri u međunarodnoj selekciji „Кrugovi“.

I ove godine vrlo su bogati prateći programi Sterijinog pozorja: Dani knjige predstaviće čak 14 izdanja Sterijinog pozorja i i drugih izdavača teatarske literature; Međunarodni simpozijumom pozorišnih kritičara i teatrologa, mnogobrojne izlože, susreti, Pozorje mladih… Krugovima dokumentarnog filma, po izboru selektora, novinara Aleksandra Reljića. U novosadskom bioskopu „Arena“ biće prikazano sedam dugometražnih dokumentarnih filmova. U ovoj revijalnoj selekciji na najbolji način će se prikazati tendencije u dokumentarnom filmu koje se bave temama iz nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa osvrtom na aktuelni društveno-politički, ekonomski i kulturni kontekst postjugoslovenskog prostora.

Zavesa Sterijinog pozorja u glavnom gradu Vojvodine spustiće se 3. juna proglašenjem i uručenjem Sterijinih nagrada i programom u čast nagrađenih pod naslovom „Boja noći“, u kome će glumci pevati filmsku muziku.

Branislava Opranović (Autonomija)