Izložbom “Kuća na prodaju” fotografa Imrea Saboa, danas je u Novom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, svečano otvorena regionalna manifestacija “Dani Srđana Aleksića”.

Kako je na otvaranju istakao Imre Sabo, reč je o delu materijaka koji je nastao tokom njegovih “20 godina tabananja” po Kosovu.

“Ja sam jedan salašar iz Vojvodine, sa severa Banata, koji nije znao za međunacionalne probleme dok nije otišao na Kosovo. I tada nje nastala ta fotografoija ‘Kuća na prodaju’, moja prva naslovna strana “, naveo je Sabo.

Dodao je da je ponosan što je njegova izložba deo ove regionalne manifestacije.

Imre Sabo rođen je u Mokrinu 1956. godine. Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf, prvo u redakciji „Ilustrovane Politike“ (do 1989), potom veoma kratko u dnevnom listu „Politika“, pa u redakciji nedeljnika „Intervju“ (do jeseni 1991. godine) i „NIN“ do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom.

U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu „Danas“, pa u nedeljniku „Blic News“ i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu „Status“ i prilikom osnivanja „Novog magazina“. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Le Monde, L’Express, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvelle Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija.

Sledi Šamar Vučiću

Programski direktor NDNV Dinko Gruhonjić istakao je da prilikom planiranja ove manifestacije niko nije ni mogao da pretpostavi da će Novi Sad biti centar pobune protiv autokratije, kriminala i korupcije u celom regionu. 

“Nekada smo imali pesnicu Otpora koja je srušila Miloševića, danas imamo otvorenu šaku koja će lupiti šamar Vučiću”, rekao je Gruhonjić.

Dodao je da želi da se taj požar proširi regionom, s obzirom na to da, iako je Srbija najgora od sve dece, ni u ostalim delovima bivše zajedničke  države nije puno svetlija situacije kada su korupcija, kriminal, mafija i nacionalistički i šovinistički “uzurpatori naših života” u pitanju.

Podsetio je da je Novi Sad zahvaljujući NDNV-u i drugim organizacijama poput Građanske Vojvodine i Igmanoske inicijative, postao prvi grad u postjugoslovenskom regionu koji je dobio jedan toponim po imenu Srđana Aleksića.

“Srđan Aleksić je sasvim sigurno novinarska priča na koji u sam najponosniji, koju sam ispričao zahvaljujući mom prijatelju Ljubiši Gluščeviću, rođenom Trebinjcu koji je i poznavao Srđana Aleksića., a koja je do te 2007. godine bila tabu tema, naročito u Trebinju.

“Trebinje je, kao i mnoge sredine u našem regionu, sredina u kojoj vlada zavera ćutanja o ratnim zločinima, u kojoj vlada neka vrsta društva saučesnika”, rekao je Gruhonjić.

Govoreći o studentima koji predvode proteste i blokade univerziteta, Gruhonjić je rekao da su u pitanju neverovatno hrabri, neverovatno inteligentni i kreativni mladi ljudi koji su sa svim ovim što se dešava u Novom Sadu pokazali da apsolutno nisu inferiorni u odnosu na svoje vršnjake iz nekih takozvsanihg razvijenijih zemalja.

“Možda su, u ovoj Evropi kakva je danas, čak i superiorni u odnosu na sve ono što se valja planetom”, ocenio jem Gruhonjić.

Za sutra je, izxmeđu ostalog, planirana “Revolucionarna tura” tokom koje će gosti i učesnici manifestacije imati prilike da posete studente u kampusu koji blokiraju Univerzitet u Novom Sadu. 

Venci kod table 

Prethodno, predstavnici NDNV i učesnici “Dana Srđana Aleksića” postavili su venac kod table “Prolaz Srđana Aleksića”.

Večeras će, u slopu ovogodišnjih, trećih po redu “Dana Srđana Aleksića” biće dodeljene i novinarske nagrade sa njegovim imenom.

Dobitnici nagrada su Teofil Pančić iz Novog Sada u kategoriji „Za hrabrost“, Vanja Stokić i Ajdin Kamber iz Banjaluke u kategoriji „Za doprinos zajednici“, novosadski portal 021 u kategoriji „Za medije“ i posthumno Bojan Tončić iz Beograda, dobitnik Specijalne plakete za dugogodišnji profesionalni angažman“, naveo je NDNV. 

Srđan Aleksić bio je mladić iz Trebinja koga su trojica vojnika bivše Vojske Republike Srpske pretukli u januaru 1993. godine u rodnom gradu, u blizini policijske stanice, jer je odbranio svoga sugrađanina, Bošnjaka Alena Glavovića, koga su vojnici hteli da ubiju. 

Od zadobijenih povreda, Srđan Aleksić je preminuo 27. januara 1993, a njegov otac Rade Aleksić na smrtovnici je tada napisao “Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost”. 

Alen Glavović danas živi u Švedskoj i svake godine obilazi Srđanov grob. 

(Autonomija)