Aleksandar Dinić, otac uhapšenog studenta Lazara Dinića koji je na osnovu prisluškivanog razgovora okrivljen za pokušaj rušenja ustavnog poretka, izjavio je da su sina, koji je već mesec dana u piritvoru do sada videli dva puta na po pola sata.

„Videli smo ga dva puta na po pola sata. Dobro je zdravstveno i mentalno i nadamo se da će izdržati do kraja. Dajemo mu nadu koliko god možemo za tih pola sata“, rekao je Aleksandar Dinić sinoć na tribini „Solidarnost u doba represije“ u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da njihovog sina „najviše guši to zatvaranje u četiri zida“.

„On je čovek od akcije koji može da stigne na 100 mesta u jednom danu. Teško mu je i jer nema ko da mu kaže ’dobro jutro’, ’laku noć’, ’prijatno’…“, ispričao je Aleksandar Dinić.

Sudija za prethodni postupak iz Novog Sada Tatjana Đurašković nakon prvobitnog pritvora do 30 dana, produžila je za još 30 dana pritvor za šestoro studenata i aktivista koji su okrivljeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka.

U pritvoru su članovi i funkcioneri novosadskog odbora Pokreta slobodnih gađana (PSG) Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović.

Branioci su najavili da će podneti žalbu na tu odluku sudije.

Svi oni su privedeni 14. marta, nakon što je veče pre toga na nekoliko prorežimskih televizija emitovan audio snimak njihovog prisluškivanog razgovora u prostorijama PSG u Novom Sadu.

Sud je ranije odredio pritvor do 30 dana i prisluškivanim studentima i aktivistima koji nisu u Srbiji, a za njima je raspisana i poternica.

U obrazloženju te odluke navodi se da je pritvor određen i zbog „opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, jer se okončanje aktuelnih protesta građana i studenata još uvek ne nazire“.

U četvrtak ujutro, 13. marta, šestoro aktivista STAV-a otputovalo je na Festival ljudskih prava “Znadu” u Dubrovniku, gde je ranije dogovoreno njihovo učešće na jednoj od tribina, na kojoj je trebalo da se govori o studentskim protestima u Srbiji, a tribina je nosila naziv “Pumpaj!”.

Reč je o studentima Mili Pajić, Branislavu Đorđeviću, Anji Pitulić i Jovanu Dražiću, kao i o aktivistima Doroteji Antić i Dejanu Bagariću.

Studenti koje je ova vest zatekla u Dubrovniku od tada se više nisu vratili u Srbiju, a u međuvremenu su svima pretreseni stanovi u kojima žive.

Branioci 12 studenata i aktivista zatražili su od sudije Tatjane Đurašković da iz spisa predmeta izdvoji dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, jer nisu prikupljeni u skladu sa zakonom te da nakon toga svi budu pušteni iz pritvora, ali je ona to odbila.

Branioci su kazali da bi vođenje krivičnog postupka u skladu sa tim dokazima predstavljalo opasan presedan, koji bi ozbiljno ugrozio ljudska prava ne samo okrivljenih u ovom postupku, nego i svih budućih osoba koje se budu našle u situaciji da se dokazi protiv njih prikupljaju mimo Zakonika o krivičnom postupku.

Više od 100 organizacija civilnog društva iz Srbije je protestovalo jer je taj audio snimak, pre nego u pravosudnim organima, završio u medijima, koji su odmah i “presudili” da je u pitanju “terorizam i rušenje države”, što su kasnije ponovili i najviši državni zvaničnici Srbije, a što se potom našlo i u krivičnoj prijavi.

Organizacije civilnog društva su poručile da se radi o političkom progonu neistomišljenika.

Pripadnicima organizacije STAV do sada, mesecima unazad, upućeno je na hiljade najtežih pretnji uključujući i brojne pretnje smrću, a oni su, takođe mesecima, neprestano na meti tabloidne kampanje linča.

Aktivisti STAV-a prvi su pokrenuli masovne studentske i građanske proteste u Srbiji, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je, 1. novembra prošle godine, 16 ljudi poginulo kada se na njih obrušila nedavno renovirana nadstrešnica sa zgrade glavne železničke stanice.

“Država nema pravo da zloupotrebljava bezbednosne strukture za tajno prisluškivanje s ciljem političkog progona. U predistražnom postupku, grupa se tereti za rušenje ustavnog poretka. Takva kvalifikacija je neprihvatljiva jer grupa nije preduzela nijednu aktivnost u pravcu ostvarivanja pomenutih spornih reči iz razgovora”, navele su organizacije civilnog društva.

(Autonomija)