Organizacije civilnog društva iz Novog Pazara i Beograda saopštile su da se sutra navršavaju tri decenije od otmice i ubistava 16 Bošnjaka iz mesta Sjeverin kod Priboja, te da je neprihvatljivo da institucije Srbije odbijaju da porodicama žrtava pruže bilo kakvo obeštećenje, podršku i priznanje.

Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda su naveli „jedini pozitivan korak učinila opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja“.

„Memorijalizacija zločina nad Sjeverincima ograničena je na lokalnu zajednicu, i iako je reč o građanima Srbije, oni su izostavljeni iz politika sećanja na državnom nivou“, dodaje se u saopštenju.

Naveli i da porodice žrtava i dalje tragaju za njihovim posmrtnim ostacima.

Pripadnici jedinice „Osvetnici „, koji su, kako je ranije saopšteno delovali pod okriljem Vojske Republike Srpske, su 22. oktobra 1992. u mestu Mioče (BiH) zaustavili autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija).

Legitimisali su sve putnike, a zatim izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti koji su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu, gde su ih, fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.

U autobusu su bili Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoz, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović, Ramahudin Ćatović i Mevlida Koldžić.

U jezeru Perućac, kako je ranije saopšteno, pronađeno je telo jedne žrtve.

Porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno su pokušale da dobiju obeštećenje tuživši Republiku Srbiju 2007., zbog odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH.

Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio.

Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. odbacio predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda

Time su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.,

Pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. za otmicu Bošnjaka i njihovo ubistvo, što je kvalifikovano kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pravosnažno su osuđeni na 20 godina zatvora Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a na 15 godina đorđe Šević.

(Autonomija)