Profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, Jelena Kleut i Dinko Gruhonjić postali su meta prorežimskih medija jer su javno podržali pravo studenata na protest i akademsku autonomiju, navodi se u analizi nevladine organizacije „Mladi“.

Dodatan „motiv“ prorežimskih medija bilo je i to što su ovi profesori u svojim istupima govorili o slobodi izražavanja, odgovornosti institucija i ulozi medija u demokratskom društvu.

„Kada su kritičari vlasti meta pristrasnih kampanja, u drugi plan pada njihov akademski rad. Oduzimanjem tog važnog konteksta, oduzima se i prostor za pluralizam mišljenja“, navodi se u analizi koju je uradila istraživačica Jelena Stanković.

Kako se dodaje, narativ o ovim profesorima u mejnstrim medijima se fokusira na izjave izvučene iz konteksta koje su deo koordinisane kampanje.

„Ovakvim ad hominem napadima ističu se i napadaju lične karakteristike umesto da se odgovori na argumente koji su tema diskusije i debate. Napadi su usmereni na to ko govori, a ne šta se govori“, saopštila je organizacija „Mladi“.

U analizi se naglašava i da se napadi na profesorke razlikuju od napada na njihove muške kolege.

Žene koje se bave javnim poslovima se u medijima najčešće objektivizuju, seksualizuju i doživljavaju seksističke i mizogine napade. Tako se otvara prostor za komentare koji dovode u pitanje njihov autoritet, kompetenciju ili čak pravo da javno govore.

„U slučajevima Smiljane Milinkov i Jelene Kleut se sugeriše da su njihovi stavovi rezultat tuđeg uticaja. Takav okvir briše individualni autoritet i svodi ih na ’produžene glasove’, umesto da ih prepozna kao samostalne akademske akterke“, primećuje Stanković.

U slučaju Dinka Gruhonjića, pored političkih etiketa, u javnom prostoru su se pojavljivale i poruke koje su njegov nacionalni i etnički identitet stavljale u prvi plan.

Kako ističe, takav obrazac je posebno problematičan u društvu opterećenom ratnom prošlošću.

„Kada se nečiji stav delegitimiše pozivanjem na etnički identitet, šalje se poruka da su određeni glasovi ’manje legitimni’ jer ne pripadaju većinskom delu populacije“, ističe.

Stanković naglašava da se oduzimanjem prava na slobodu govora i invalidacijom na osnovu (pretpostavljenih) ličnih karakteristika stvara opasnost od gubitka prostora za različitost mišljenja. Time gubimo i demokratičnost.

Napominju i da često poenta nije u onome što je izrečeno, nego u tome zašto je izrečeno upravo sada i kako je predstavljeno javnosti.

„Ukoliko targetiranje neistomišljenika/ca postane normalizovano, posledice prevazilaze pojedinačne slučajeve: javni prostor se sužava usled autocenzure, stručnost se relativizuje u korist ideološke podobnosti, a institucije gube kredibilitet. Društvo koje kažnjava različitost rizikuje stvaranje atmosfere straha nasuprot sigurnog prostora za argumentovani dijalog“, zaključeno je u analizi „Mladih“.

(Autonomija)