Svojom podrškom Miloradu Dodiku, separatističkom predsedniku Republike Srpske u BiH, mađarski premijer ugrožava bezbednost Evrope i otuđuje saveznike. Iza toga stoje strateški razlozi.

Premijer Mađarske Viktor Orban neguje bliske odnose s desničarskim populistima, autokratama i diktatorima širom sveta – od Aleksandra Vučića, preko Redžepa Tajipa Erdogana, do Benjamina Netanjahua i Vladimira Putina. Nekima od njih Orban čak pomaže da pobegnu kada se suoče s problemima s pravosuđem – čak i po cenu da se mađarska država umeša u ilegalne i mafijaške akcije.

Godine 2018. Mađarska je organizovala bekstvo kao iz krimića za bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog iz Skoplja do Budimpešte. Za to su korišćena mađarska diplomatska vozila kako bi se Gruevski neprimetno prevezao preko više državnih granica. Bivši premijer je u Makedoniji morao da odsluži zatvorsku kaznu zbog korupcije – umesto toga, u Mađarskoj je dobio azil.

U martu 2024. godine bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro privremeno se zadržao u ambasadi Mađarske u svojoj matičnoj zemlji – verovatno kako bi izbegao moguće hapšenje. Neposredno pre Božića 2024. godine, Mađarska je dala azil bivšem potpredsedniku Ministarstva Poljske Marcinu Romanovskom, za koga postoji evropski nalog za hapšenje.

Nalog za hapšenje Dodika

Najnovija „spasilačka misija“ Mađarske daleko nadmašuje sve te slučajeve. Ona istovremeno ima ozbiljne bezbednosno-političke posledice za Evropu, kao i geopolitički uticaj. Radi se o mogućem bekstvu Milorada Dodika, predsednika većinski srpskog entiteta Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, u Mađarsku – bar tako pretpostavlja celokupna bosansko-hercegovačka vlast. Sigurno je jedno, Orban je nedavno svom prijatelju Dodiku obezbedio specijalne jedinice za hitne slučajeve.

Pozadina: Dodik je krajem februara prvostepeno osuđen zbog ustavnih prekršaja protiv jedinstvene države, koja se sastoji od Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Presuda, međutim, još nije pravosnažna, a apelacioni postupak je u toku. Ipak, prošle nedelje u BiH je izdat opšti nalog za hapšenje Dodika.

Mađarska policija u BiH

Kao preventivnu meru, Mađarska je već krajem februara poslala specijalnu jedinicu svoje policije u Republiku Srpsku, kako je Dodik lično objavio kada je doneta presuda protiv njega. Radi se o 78 pripadnika mađarske antiterorističke jedinice TEK. Oni su stigli zajedno sa oklopnim vozilima i mobilnom komandnom centralom.

Prema rečima mađarske vlade, radi se o zajedničkoj vežbi sa srpskim specijalnim jedinicama u BiH. Međutim, čudno je što ta vežba nije unapred najavljena, suprotno evropskim običajima. Takođe, vojnici TEK su u zemlju ušli preko susedne Srbije, bez znanja vlasti BiH – a delimično su to uradili i u civilnim odelima.

Viktor Orban se hvali da je Mađarska pod njegovim rukovodstvom, pored Vatikana, jedina zemlja u Evropi koja „stoji na strani mira“ i aktivno se zalaže za mir u Ukrajini. Ipak, slanjem mađarskih policajaca u Republiku Srpsku, Orban se više kvalifikuje kao pomoćnik ratnih huškača.

Jer, Dodik već godinama agituje protiv postojanja države Bosne i Hercegovine i neprestano preti secesijom Republike Srpske. Konflikt je eskalirao do tačke u kojoj Dodik otvoreno ignoriše pravosuđe i, u slučaju njegovog eventualnog hapšenja, preti primenom sile koja bi mogla da dovede do otcepljenja Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.

Ideja „srpskog sveta“

Dodik dobija podršku od srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji, u duhu „ruski svet“, promoviše koncept „srpski svet“ – duhovno-kulturno jedinstvo svih Srba i njihovo ujedinjenje u jedinstvenoj nacionalnoj državi. Ta politika već nekoliko godina izaziva sve veće tenzije u regionu i danas čini mogućim novi rat u BiH ili na Kosovu. Podržavanjem Dodika i Vučića, Orban time značajno doprinosi destabilizaciji celokupnog regiona.

Orbanov intenzivan angažman na Zapadnom Balkanu traje više od decenije. Najbliže odnose mađarski premijer održava sa Vučićem i Dodikom. Ekspert za Balkan Adnan Ćerimagić naziva to autokratsko trojstvo – „bratstvom“.

Međusobna priznanja

Orban i Vučić zajednički su inicirali investicione projekte vredne milijarde, među kojima je i brza železnička pruga Budimpešta–Beograd, finansirana kineskim kreditima. U Republici Srpskoj, Orban je 2021. pomogao Dodiku koji je bio u škripcu zbog američkih sankcija, finansijskim paketom od sto miliona evra. Godinu dana kasnije, odobrio je još jedan kredit od 110 miliona evra po povoljnim kamatnim stopama.

Tri državnika iz „bratstva“ rado međusobno dodeljuju visoke državne ordene. Od Dodika je Orban u aprilu 2024. godine dobio „Orden Republike Srpske“, koji su prethodno, između ostalih, dobili i Vladimir Putin i Peter Handke. Orban je zauzvrat 18. februara 2025. dodelio Vučiću najviši orden za zasluge u Mađarskoj, a Milorad Dodik bio je pozvan kao gost na tu ceremoniju u Budimpešti.

Regionalna sila Mađarska

Za Orbana je dugoročna strateška odluka da podrži zemlje-kandidate za pristupanje Evropskoj uniji u regionu Zapadnog Balkana, pod uslovom da njima upravljaju autokrate slične njemu. Mađarski premijer se nada da će mu to pomoći da ojača svoju poziciju unutar Evropske unije. Istovremeno, Orban nastoji da Mađarsku etablira kao regionalnu silu u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.

Etnonacionalistički koncepti, poput „srpskog sveta“, ni Orbanu nisu strani. U svim susednim zemljama Mađarske postoje mađarske manjine, a posebno brojne su u Slovačkoj, Ukrajini, Rumuniji i Srbiji. Kada je pak reč o Ukrajini, Orban očigledno ne isključuje mogućnost njenog raspada u budućnosti, nakon čega bi Mađarska mogla da povrati delove zapadnoukrajinskog regiona – Zakarpatske oblasti. Orban već sada svog istočnog suseda često naziva „ničijom zemljom“ ili „područjem zvanim Ukrajina“.

Upozorenja iz SAD

I dalje ostaje nejasno zašto Orban ide tako daleko u svojoj posebnoj podršci Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj. Dodik, koji je još bliži Putinov saveznik nego Orban, i dalje se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. Sudeći prema glasinama, Sjedinjene Države su oštro kritikovale angažovanje TEK u Republici Srpskoj i upozorile Mađarsku da ne nastavlja sa podrškom Dodikovim separatističkim planovima.

Orban je takođe u potpunosti pokvario odnose sa državom Bosnom i Hercegovinom. BiH je nedavno zabranila sletanje mađarskom vojnom avionu u kojem se nalazio državni sekretar iz Orbanove vlade. Hrvatski predstavnik u Predsedništvu BiH, Željko Komšić, zatražio je čak isključenje Mađarske iz mirovne misije Eufor/Altea u BiH.

Međutim, Mađarska bi mogla da ima ekonomski interes u Republici Srpskoj, posebno kada su u pitanju rudarski projekti, kako ovih dana izveštavaju mediji u BiH. Prema tim izveštajima, Mađarska bi mogla da dobije koncesiju za eksploataciju litijuma u istočnoj Bosni. To bi bilo značajno za Mađarsku, s obzirom na to da Orban želi da od svoje zemlje napravi jednog od najvećih evropskih proizvođača baterija.

Dodik negira genocid

Milorad Dodik se, uprkos poternici, iznenada pojavio u Izraelu u utorak popodne (25. marta 2025), gde je učestvovao na kontroverznoj konferenciji o antisemitizmu koju je organizovalo izraelsko Ministarstvo za pitanja dijaspore i borbu protiv antisemitizma, zajedno sa brojnim desničarskim ekstremistima iz čitavog sveta. Dodik je tim povodom na platformi Iks objavio sjedeću poruku: „Srbi i Jevreji su narodi koje su drugi želeli da unište – i ipak su preživeli. Zato se razumemo. I zato stojimo zajedno.“

Ta izjava je višestruko cinična i groteskna. Nikada nije postojao plan ili akcija za istrebljenje svih Srba.

Dodik, s druge strane, negira genocid nad muslimanskim Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine. Kako bi to „naučno“ potkrepio, osnovao je komisiju na čijem čelu se nalazio kontroverzni izraelski istoričar Holokausta Gideon Grajf. Ta komisija je 2021. godine zaista „utvrdila“ da u malom istočnobosanskom gradu nije bilo genocida – što je u suprotnosti s presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.

Izveštaj Komisije međunarodni eksperti i istraživači ocenjuju kao nenaučan. Ipak, Dodik ostaje pri svojoj verziji događaja: prema njemu, žrtve – čak i u ratovima u bivšoj Jugoslaviji – bili su pre svih Srbi.

(Deutsche Welle/foto: printscreen)