Deo opozicije koji je danas prisustvovao trećem kolegijumu u Skupštini Srbije napustio je salu nešto posle 12 sati.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je na konferenciji za novinare posle sastanka da su napustili „takozvani sastanak“.

„Nešto što je trebalo da liči na nastavak doijaloga“, rekla je.

Prema njenim rečima, kolegijum je bio „samo predstava za goste“.

Podsetimo, ovom trećem sastanku dela opozicije i predstavnika vlasti, za razliku od prethodnih sastanaka, ovom su prisustvovali i predstavnici NVO – CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija. Tu su bili i američki ambasador Kristofer Hil i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

„Pitala sam i uvažene goste, pošto smo javno rekli da nismo zagledani u ‘dilove’ vlasti da bi im se pogledalo kroz prste… Mi smo zagledani u predstavnike onih države koji su bili danas na sastanku, zemalja institucije rade svoj posao… Pitala sam ih da li u njihovim državama postoje izbori na kojima su zaposleni u javnom sektoru dužni da iza paravana zaokruže Aleksandra Vučića, da neke Jasne Kašiković budu kažnjene jer nisu htele na miting SNS-a i slično“, navela je Tepić.

Pošto su, kaže, sigurno da to nije tako u tim državama, uputili su im poruku da ne pristaju „ni na šta manje“.

„Ovo nisu samo nelegitimni izbori, ovde imamo problem i sa nelegalnošću izbora, jer imate zloupotrebu biračkog prava i Zakona o prebivalištu“, rekla je.

Dodala je i da je opozicija pokušala da prisutbim gostima na ovom trećem sastanku predoči kako su izgledala prethodna dva i da pokažu da Ana Brnabić pokušava da krivicu prebaci na njih.

„Kako mi ne želimo da učestvujemo u dijalogu… Brnabić je govorila neistine, mi smo bili spremni kao u bunkeru da sedimo dan i noć da iznađemo rešenja, jer mi se borimo da izađemo na izbore, a ovo će biti farsa od izbora“, kazala je Tepić.

Lutovac: Bez tri zahteva opozicije, ostalo nema smisla

Predsednik DS Zoran Lutovac izjavio je da je on predložio dopunu dnevnog reda.

„Pošto dnevni red nije ustanovljen dogovorom, predložio sam dopunu dnevnog reda koja bi uključivala i ovo o čemu smo pričali – da najpre sprovedemo naša tri zahteva, koji su i preporuke ODIHR-a, a koje treba da se ispune da bi sve ostale preporuke imale smisla“, kazao je.

Drugim rečima, pojašnjava Lutovac, kada se tri zahteva opozicije koji se tiču biračkog spiska, medija i raspisivanje lokalnih izbora u istom danu, dogovore, onda, kaže, ove druge preporuke imaju smisla.

„Ako se to ne prihvati i rešavamo jednu po jednu u vreme kada je već počeo izborni proces, onda to nema smisla“, naglasio je Lutovac.

Prema rečima Lutovca, dijalog je zakazan s ciljem da se „međunarodnoj zajednici i građanima prikaže kako je vlast otvorena za dijalog“.

„Ali, suština je da oni negiraju da postoji problem po pitanju izbora i da postoji politička kriza. Mi jesmo u krizi, ne samo izbornoj, već u dubokoj političkoj krizi“, ocenio je Lutovac.

Đorđević: Izbori svakako neće biti pošteni

Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta kaže da se na današnjem sastanku „nije odmaklo daleko“.

„Ali je važno da su tom sastanku prisustvovali predstavnici Crte i Transparentnosti. Demaskirali smo priču da oni idu ka ispunjavanju preporuke a da mi to kočimo“, kazala je Đorđević.

Prema njenim rečima, ukoliko vlast nastavi „sa manipulacijama“, ide se ka tome da izbori „neće biti održani u bilo kakvim drugačijim uslovima“.

Đorđević je navela da bi trebalo razgovarati u drugačijem formatu, ali je priznala i da je za to možda već kasno.

Na pitanje da li to znači da opozicija ide u bojkot, kazala je: „To je sada pitanje kako ćete se politički boriti, ali ako izbori budu održani, oni svakako neće biti pošteni“.

Aleksić: Nema volje, žele da se igraju sami

Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije rekao je uoči kraja sastanka da vlast ni danas nije pokazala želju da se postigne dogovor tako što će svi izbori biti spojeni i da se napravi dogovor o medijima.

„Oni su planirali sastanak tako da govorimo o nekim stvarima koje jesu deo Odirovih preporuka, ali suštinski ne menjaju ništa. To su promene tih pet zakona“, precizirao je Aleksić.

On je kazao da se ne mogu tokom kampanje simulirati prgovori o izbornim uslovima, a SNS je već predao izbornu listu i u kampanji su.

„To je potvrda da vlast ne želi da suštinski ništa promeni, ne želi opoziciju, ne želi da se političke tenzije u društvu smanje, već da manupuliše i dalje da stvaramo privid da se tu nešto dešava“, istakao je Aleksić.

On je podsetio da je prva preporuka ODIHR-a bila da se sve preporuke ispune pre raspisivanja narednih izbora, ali da je opozicija odustala i od te prve preporuke, tražeći one osnovne.

„Nema volje, žele da se igraju sami“, istakao je Aleksić.

Kada je reč o prisustvu stranih ambasadora Kolegijumu, Aleksić je rekao da ga je to iznenadilo i da opozicija nije bila unapred obaveštena.

CRTA na kolegijumu: Drastično smanjenje broja birača na 6 odsto biračkih mesta u Srbiji

„Ključni problemi kao što su pritisci na birače, izrazita neravnopravnost u medijima, kompromitovanost biračkog spiska i brisanje granice između države i partije nisu, nažalost, na dnevnom redu ovog sastanka“, rekao je programski direktor Crte Raša Nedeljkov na sastanku koji je na poziv Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine, održan danas u parlamentu na temu preporuka ODIHR-a i predloga izmena izbornih zakona.

Kako se navodi u saopštenju CRTA, Nedeljkov je upozorio „na blago rečeno, zabrinjavajuće aktuelno stanje biračkog spiska“.

„U poslednja tri i po meseca broj upisanih birača na nivou Srbije smanjen je za čak 41.110 birača. Prosečno 400 birača dnevno. Poređenja radi, u 20 meseci između izbora 2022. i 2023. godine brisan je 31 birač u proseku dnevno. Dodatno zabrinjava činjenica da je to drastično smanjenje broja birača evidentirano na svega šest procenata biračkih mesta u Srbiji dok se drugde ne beleže nikakve promene. Crta je pripremila i priložila komentare na predložene izmene zakona, ali i iznela stav da se razgovorima o zakonskim promenama može pristupiti tek kad se ispune tri jasna preduslova za vraćanje integriteta izbornog procesa – odgovornost za kršenje zakona u izbornom procesu, revizija biračkog spiska i podizanje profesionalnih standarda u radu javnih medijskih servisa, s obzirom na dramatičan deficit političkog pluralizma i objektivnih informacija u medijima“, navodi CRTA.

Razmatranje drugih koraka bez ispunjavanja tih preduslova neće suštinski ništa promeniti, rekao je Nedeljkov.

„Bez utvrđivanja odgovornosti za krivična dela povezana s izborima, kultura nekažnjivosti se učvršćuje i normalizuje“, dodao je.

Predstavnici Crte naveli su dug niz primera nekažnjivosti i podrivanja vladavine prava: falsifikovanja potpisa podrške birača od 2016. pa do poslednjih izbora, lažiranje datuma Službenog lista grada Beograda s konačnim rezultatima gradskih izbora, nedozvoljene intervencije u biračkom spisku, kupovine glasove…

„U vezi s decembarskim izborima nije zabeležen nijedan slučaj hitnog postupanja tužilaštva uprkos javno dostupnim informacijama i dokazima o krivičnim delima – poput nezakonito dodeljenih prebivališta u Beogradu ljudima koje ne ispunjavaju potrebne uslove za to, a sve u sklopu organizovanih migracija birača. Stav Crte je da jeste važno razgovarati, ali da je važnije o čemu se razgovara i da birajući lakše teme, nećemo rešiti najteže probleme“, zaključuje se u saopštenju posle sastanka u Skupštini Srbije.

Pogledajte i komentare na predloge zakona i ostale ODIHR preporuke koje je dostavila CRTA:
CRTA_Doprinos-implementaciji-ODIHR-preporuka

(tekst i foto: N1)